Уторак, 07.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Инфлација има мане, али и предности

У свету преовлађује уверење да ће учешће јавног дуга у БДП-у у наредним годинама бити смањено због брзог опоравка привреде, наводи Милојко Арсић, професор на Економском факултету
Негативне реалне камате последица су штампања новца централних банака (Фото А. Васиљевић)

 

 

Када инфлација „промоли главу” као што је то у последње време случај у свету и код нас настаје прерачунавање коме ће она да шкоди, а коме да користи. Подсећања ради, овдашња искуства с већом инфлацијом екстремно су негативна, јер је пре скоро две деценије позната хиперинфлација урнисала вредност зарада. Опоравак је био спор и дуготрајан и зато се код нас и на сам помен иоле веће инфлације јавља зебња.

Милојко Арсић, професор на Економском факултету у Београду, каже да она има два лица. „Са становишта политичке економије нешто већа инфлације у актуелним околностима пожељна је за владе јер би она помогла смањивању терета јавног дуга у великим земљама које се задужују у својој валути као што су САД, чланице Европске уније, Јапан. Смањивање реалне вредности јавног дуга уз раст привреде омогућило би да се однос јавног дуга према бруто друштвеном производу смањи, а да се притом не примене непопуларне мере фискалне консолидације, као што су повећање пореза или смањивање расхода. На сличан начин нешто већа инфлација би, заједно са опоравком привреде, ублажила проблем нагомиланих приватних дугова.”

Међутим, нешто већа инфлација од очекиване, додаје, смањила би реалну вредност зарада, штедње у банкама, улога у пензионим фондовима. То би представљало неку врсту „инфлационог пореза” за ове власнике новца.

„Процењује се да јавност сада верује да је ниска инфлација важна за друштвено благостање, јер она спречава поменуто обезвређивање имовине грађана. Оцењује се да је толеранција јавности према вишој инфлацији сада нижа него што је то била у прошлости, о чему владе у демократским земљама морају да воде рачуна. Осим тога централне банке, које су одговорне за стабилност цена, вероватно су спремне да у краћем периоду дозволе нешто вишу инфлацију, али не и да допусте да она у дужем периоду буде изнад горње границе циљног интервала”, наводи Арсић.

У већини развијених земаља предвиђа се додатни раст јавног дуга у овој години, али лидери и већина економиста за сада не показују забринутост. Разлог је вероватно то што се ове земље задужују по номинално и реално негативним каматама, услед чега се повериоцима враћа мања реална вредност од оне која  је позајмљена.

Негативне реалне камате последица су штампања новца већине централних банака, а то, уз повремена успоравања, траје од велике финансијске кризе. Монетарна политика омогућила је обилну понуду јефтиног капитала који је делимично употребљен за финансирање државних дугова. Претпоставља се, каже наш саговорник, да међу лидерима држава и економистима преовладава уверење да ће учешће јавног дуга у БДП-у у наредним годинама бити релативно знатно смањено као последица брзог опоравка привреде и умереног обезвређивања дугова кроз инфлацију. У том случају у будућности не би била потребна фискална консолидација, којом би се кроз раст расхода и повећање пореза, успорио опоравак светске привреде.

„У основи реч је о сличној стратегији које је примењивана након Другог светског рата када су развијене земље, учеснице рата, проблем великих државних дугова решавале комбинацијом снажног раста привреде и нешто више инфлације. Међутим, услови за креирање монетарне политике сада су у већини држава битно другачији него након рата. Централне банке сада имају независност у њеном креирању, док је у оно време та политика била под контролом влада. Осим тога, велики број централних банака током последње три деценије усвојио је режим циљања инфлације, у оквиру кога се као основни циљ централне банке поставља држање инфлације на ниском нивоу”, објашњава Арсић.

За сада преовладава мишљење, како међу званичницима, тако и међу економистима да је повећање инфлације последица поремећаја на појединачним тржиштима до кога је дошло услед пандемије. Најчешће се као образложење наводе поремећаји у ланцима снабдевања, услед чега су током пандемије исцрпљене залихе инпута нафте, метала, полупроводника. Због тога цене инпута расту, као последица наглог повећања тражње услед опоравка привреде, с једне стране, и неспособности произвођача, с друге, да се у кратком року прилагоде повећаној тражњи. Као додатни разлог за раст цена наводи се нагли скок тражње грађана који се финансира штедњом насталом у периоду примене строгих епидемијских мера.

– Уколико су узроци раста инфлације секторски и привремени, она ће након неколико месеци почети да се смањује – сматра Арсић – па зато није неопходно да централне банке предузимају рестриктивне мере, попут повећања референтне каматне стопе.

У прилог привременом карактеру повећања инфлације напомиње да су инфлациона очекивања у већини земаља и даље ниска, односно да пословна и стручна јавност не очекују њено дуготрајније повећање.

Међутим, постоје и мишљења да је повећање инфлације последица системских фактора, као што су велика монетарна и фискална експанзија од почетка пандемије, која још траје. Ако су узроци убрзања инфлације у економским политикама, висока инфлација ће трајати, уз могућност убрзања, све док се економске политике не промене, односно све док се не смањи експанзивност монетарне и фискалне политике, сматра наш саговорник.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Леон Давидович
Инфлација наноси штету грађанима који штеде као и штедљувим предузећима као и оним који увозе сировине и делове за своје производе.
Киза
"...Оцењује се да је толеранција према вишој инфлацији нижа него што је била у прошлости..." Ово важи за земље са високим стандардом грађана и јаком домаћом производњом! Србија са ниским зарадама, енормно високим ценама и без домаће индустрије, просто вапи за инфлацијом да би се грађани извукли из дужничких ропства! Управо зато НБС и држи нереалан курс и ниску инфлацију јер се овде штити крупан капитал (страни), а не сопствени грађани! Уз то Србија нема ни сопствену монетарну политику -ММФ и СБ!
Киза
Миломире, ви сте очигледно један од транзиционих профитера јер је углавном (ако занемаримо мали број оних који раде за стране компаније које поштено плаћају), у Србији, само вама добро. Око 70% радника, који су до "транзиције" пристојно живели и припадали средњој класи, данас једва преживљава! Ако је вама нормално да на плату од 40-так хиљада, рачуни за стан буду преко 25 хиљада, онда добро. Већини то није нормално! Тако се грађани гурају у дужничко ропство, а циљ не види само онај ко неће!
Milomir
Ma da, upropasti nas sve zajedno da pomogneš onima koji su se zaduživali bez mnogo razmišljanja. Za ovakve pozive na ugrožavanje vrednosti tuđe imovine bi trebalo da se odgovara, makar prekršajno.
Dejan
Ekonomski ogled več postoji i u proslosti smo imali i umerenu i hiperinflaciju javni dug se uspesno odrzao.
nikola andric
U Srbiji vlada cudno ubedjenje da su potrazivaoci ili kapitalisti ili bankarci. U svakom slucaju ljudska vrsta koja ne zasluzuje sazaljenje. Sto se ocevidno ne kopca je cinjenica da vecina gradjana zivi od potrazivanja baziranom na ugovoru o radu. Dakle sebe uopste ne vide kao potrazivaoce. Od cega onda zive? Prof. Arsic treba da objasni svim gradjanima koji zive od dohotka po osnovu ugovora o radu prednosti inflacije za njihove dohotke. Vise para manja kupovna moc odnosno potrosacka korpa.
nikola andirc
Guzina, Kod ''olaksanja dugova'' zaboravili ste potrazivaoce. Treba da objasnite kako su jedni mogucu bez drugih. Kazimo penzioni fondovi cije obaveze nastupaju posle 40 godina stednje ''osiguranih''. Sa vasom logikom ona mogu unapred da izjave: ''Zao nam je ali inflcija je pojela vase penzije''.
Vojislav Guzina
Prethodno pažljivo pročitajte komentar. Osporavate mi nešto što nisam ni rekao. Ja sam komentarisao šta je Arsić rekao. Moj stav je samo poslednja rečenica mog komentara. Imam utisak da više pišete nego što čitate.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.