Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Наши „патнички” возови

(Фото Танјуг)

Верујем да немали број разних „стручњака” мисли, ради и, наравно, прима плату, да би нам и у овим условима путовање било, ако не удобније, а оно – бар логичније организовано. Још пре две, можда чак и три године, као корисници услуга железнице, указали смо у писму објављеном у рубрици Међу нама да нам је тзв. јужна пруга (Београд–Ниш и надаље) – тужна. Умногоме, корисници у правцу Западна Србија или Црна Гора, упућени су на миленијумску урбанистичку погрешку: Прокоп. Како до њега стићи, пентрати се степеницама, једним градским превозом – то железничке стручњаке нимало не брине. А то што више десетина хиљада људи живи од Земун Поља до Новог Београда, нико не узима у обзир, иако би, уместо полазне станице Прокоп, Земун и Нови Београд били најпогодније решење бар за трећину путника из тих делова Београда, можда и из централног дела града.

Живимо на Дорћолу па смо, након престанка рада некадашње главне станице, да се не бисмо „ломатали” до Прокопа, принуђени да дођемо до Славије, а онда да аутобусом 47 одемо до Ресника и тек ту сачекамо воз према Нишу. Од Дорћола до станице Нови Београд стиже се релативно брже и једним превозом – трамвајем број 11. Наравно, могуће је код „Вука” сести у „Беовоз”, али тада опет треба променити два превоза и питање је да ли су планери железнице ускладили редове вожње једног и другог воза.

А шта да кажемо за присилу наше железнице да користимо незавршену, тобож главну станицу Прокоп? Чекаонице су, у ствари, отворене платформе. Доскора, осим више од 160 степеника, додуше мермерних, нису постајали ни лифтови нити ескалатори – ни за силазак, нити, што је још црње, за излазак, па су путници били принуђени на пентрање. Мисле ли „стручњаци” железнице уопште о томе?

На крају један предлог. Још су моји дедови, пословни људи, чак и као пензионери редовно куповали железничке возне редове, и то за сваку сезону. Додуше, тада није било фамозних кол-центара. Па и сада – кад их имамо и кад сваки пут чекамо после обавештења, рецимо, „сада сте десети по реду”, а понекад тај „ред” и пукне па чекање траје унедоглед – многи од нас би на благајнама радо куповали сезонски возни ред, за који верујем да не би био скуп. Али, ко ће у железници на то да мисли кад народ треба забављати „брзим пругама”? А управо је у томе „фелер” у нашем пословном моралу: у неодговорности оних који примају плате како би наши возови стварно били путнички, а не, да употребимо реч из речника наше македонске браће – „патнички”.

Др Миодраг Д. Игњатовић,
књижевник

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.