Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАКЉУЧАК НЕЗАВИСНЕ МЕЂУНАРОДНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА СВИХ НАРОДА У СРЕБРЕНИЧКОЈ РЕГИЈИ ОД 1992. ДО 1995.

Почињен гнусан злочин, али није било геноцида

Припаднике војне формације Армије БиХ који су страдали у војним операцијама суд у Хагу је посматрао као особе које нису биле у позицији да се боре, што не одговора чињеничном стању, наводи комисија
(Фото EPA-EFE/Fehim Demir)

Након темељне истраге Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. године закључује се да се у Сребреници није догодио ни појединачни злочин геноцида, ни геноцид уопште. „Иако комисија не сматра убиства која су се догодила око Сребренице геноцидом, она уважава чињеницу да су хиљаде људи (углавном ратних заробљеника) убијене на најстрашнији начин и да одговорне за ове гнусне злочине треба казнити”, стоји између осталог у закључцима извештаја Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995. године, који је од јуче доступан на веб-страницама комисије и Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Републике Српске.

У извештају су детаљно описана историјска дешавања на овом простору током Првог и Другог светског рата, али и деловање Међународног суда у Хагу. Истраживачи су подсетили да је, због изразито високих тензија међу муслиманима и Србима јуна 1990. донесена одлука о измештању наоружања територијалне одбране с подручја општина Сребреница и Братунац, а већ средином 1990. основана је прва паравојна муслиманска организација у Подрињу чији су се припадници заклели на „Куран да ће се, у име Алаха, борити за одбрану вере”. Описано је убиство десет српских цивила у мају 1992. године, као и адвоката Горана Зекића. Након што су Сребреницу заузеле снаге Насера Орића, Срби су протерани, а Мирослав Дероњић је 9. маја 1992. наредио напад на село Глогову, најјаче и највеће СДА упориште на територији општине Братунац, када су страдале 64 особе муслиманске националности, међу којима је било и цивила.

Наведено је и да су током лета 1992. муслиманске јединице територијалне одбране из Сребренице започеле систематичну кампању етничког чишћења српских села у околини са циљем заузимања Братунца и пресецања Републике Српске на два дела. Чишћење је настављено 7. јануара 1993. године, када су муслиманске јединице започеле опсежан напад на српска села у општини Братунац, посебно циљајући село Кравицу. У закључку се истиче и да је енклава Сребреница имала статус „заштићене зоне” на основу Резолуције Савета безбедности УН која је предвиђала демилитаризацију заштићене зоне, што у пракси никада није урађено. Реконструисани су сукоби у јулу 1995. између српске војске и Армије БиХ и наведено је да су припадници војне формације који су страдали у војним операцијама посматрани од стране суда у Хагу као особе које нису биле у позицији да се боре, што не одговора чињеничном стању.

Током ноћи између 12. и 13. јула 1995. године, како је наведено, водиле су се борбе између припадника 28. дивизије Армије Републике БиХ који су мимо своје воље остављени на подручју Каменице. „Сведоци наводе да је те ноћи на том делу руте страдало око 1.000 људи из колоне. У раним јутарњим часовима 13. јула 1995. године, од четири до осам часова, припадници 28. дивизије Армије Републике БиХ прешли су преко путне комуникације Нова Касаба – Коњевић Поље. У изјавама очевидаца наводи се да је између 500 и 1.000 људи страдало током прелаза јединаца 28. дивизије Армије Републике БиХ преко асфалтног пута”, стоји у објављеном извештају.

Процењујемо да је током пробоја на целој рути страдало у борбама и међусобним обрачунима, укључујући самоубиства и страдања у минским пољима, између 4.000 и 5.000 људи, наводи Независна међународна комисија. „Такође, у процени броја заробљених и стрељаних морамо узети у обзир војно способне мушкарце који се нису прикључили колони већ су заштиту тражили од припадника мировних снага Уједињених нација у Поточарима. Реч је укупно о 299 војно способних особа. Те особе су превезене 13. јула 1995. године у преподневним часовима у Основну школу ’Вук Караџић’ у Братунцу и већина је убијена у склопу масовних стрељања која су у наредним данима уследила”, додаје се у закључку.

Чланови Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији у периоду од 1992. до 1995. су, осим израелског историчара Гидеона Грајфа, професор Валтер Манушек из Аустрије, адвокат Маркус Колбах, један од водећих адвоката у Немачкој који је радио на суђењима немачким нацистичким злочинцима, Адарнеле Шинаба из Нигерије, која је стручњак за истраживање злочина, проф. Марија Ђурић, која се сматра најбољом у свету на пољу форензичких истраживања и једини српски представник, заједно с професором Роџером Бајардом, такође светски познатим стручњаком за форензичка истраживања, професор Јуки Осаф из Јапана, који се бавио сукобом у Сребреници у последњој декади, професор Стивен Мејер, професор Лоренс Френч и покојни Ђузепе Захарија, који је стручњак за медије.

Говорећи о извештају, председник комисије Гидеон Грајф рекао је, између осталог, да је комисија сачинила озбиљан, професионалан и уравнотежен извјештај који је веран истини и историјским догађајима. Као што је био случај и када је представљен извештај Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву од 1991. до 1995. године, званичници Српске су оценили да није реч о документу који је усмерен против било ког народа у БиХ.

„Намера није да се умањи било чија патња или бол, али да је потребно да се догађаји из рата у БиХ сагледају непристрасно и аргументовано, због чега су и формиране ове комисије”, саопштено је из Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, пренела је РТРС.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.