Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На Пољопривредном факултету остало више од 200 места на буџету

Диплома агронома доноси тежак и слабо плаћен посао и то је разлог што нам матуранти не хрле у сусрет, каже декан Душан Живковић
На Пољопривредном факултету је, сем 214 буџетских, преостало и 125 места за самофинансирајуће студенте (Фото Пољопривредни факултет)

Колико је остало места за пријем на београдске факултете после првог уписног круга представници Универзитета у Београду почетком седмице су ексклузивно открили за „Политику”, пре јучерашњег званичног објављивања другог уписног рока и листе преосталих места. Нова шанса, од 2. септембра када почиње пријава за други уписни круг, биће понуђена за 1.286 буџетских и 1.495 самофинансирајућих академаца. Уз то је остало и 91 буџетско место за држављане Србије који су средњу школу завршили у иностранству. Проф. др Петар Булат, проректор за наставу УБ-а, је истакао да је највише, односно 214, буџетских места остало на Пољопривредном факултету и то на студијском програму Биљна производња – 85. На другој позицији, са 185 преосталих индекса које ће финансирати из буџета, је Филолошки факултет (уз 228 самофинансирајућих места), а трећи је, са 141 упражњеним местом за редовне студенте, Рударско геолошки факултет (уз 55 самофинансирајућих).

На Пољопривредном факултету је, сем 214 буџетских, преостало и 125 самофинансирајућих места, а забрињава чињеница да у земљи која се може подичити војвођанским плодним пољима млади нерадо иду у агрономе. Проф. др Душан Живковић, декан те установе, за наш лист искрено истиче да су ове године ипак очекивали нешто другачију уписну слику, али да им се те наде нису оствариле. Каже да су ове сезоне много уложили у веома јаку уписну кампању, највише базирану на друштвеним мрежама које млади посећују.

– Заиста је било огромно интересовање за Пољопривредни факултет и зато смо се надали бољим уписним резултатима. Кампања је била највидљивија на „Инстаграму”, па на „Јутјубу”, мање на „Фејсбуку”. Трудили смо се да будемо видљиви и направили паралелни микросајт посвећен упису, сјајно је уређен. Већ трећу годину и наставници дају све од себе, анимирају пољопривредне средње школе и гимназије. Очекивали смо много бољу слику, али реакција матураната је, очигледно, изостала. Сада се питамо шта би било да нисмо пуном паром радили на привлачењу студената, можда би их било и драстично мање – прибојава се Живковић, који наглашава да је, бар код њих, свака уписна година прича за себе и да не знају шта могу да очекују.

Највећи одзив студената имали су, истиче декан, на смеровима заштите биља, односно фитомедицине, и агроекономије. Није мало интересовање ни за прехрамбену технологију, али су ипак подбацили у броју уписаних кандидата у односу на прошлу годину. Било је релативно доброг одзива и на механизацији, неки су се интересовали и за воћарски смер. Али су, каже Живковић, начисто подбацили при упису стручњака за ратарство, заштиту животне средине у производњи хране, као и оних за управљање земљиштем и водама.

Подсећа да су лане имали одличан одзив у септембру, али да то не значи да ће и сада на Пољопривредни факултет похрлити кандидати који су се у првом року нашли испод црте на другим установама. Сматра да се тинејџери интересују за звучна занимања, нарочито ако се везују за информационе технологије, за факултете који им обећавају добро плаћене послове које је лакше радити и од којих се добро живи. Али да ће се можда за годину-две тржиште заситити и ИТ стручњацима, што би могла да буде шанса за пољопривредне инжењере.

– Није популарно да то кажем, али диплома Пољопривредног факултета доноси поприлично тежак посао, који није баш добро плаћен и то је главни разлог што нам матуранти не хрле у сусрет. Наши инжењери не седе у канцеларијама, већ су на терену и по сунцу и киши. Сами, без помоћи државе не можемо ништа учинити. У истом смо колу са малинарима и сточарима. Држава има много директних користи од пољопривреде, индиректне и да не помињем. Може једне године приход од малине да буде мањи, али не догађа се то често, и добит од пољопривреде која иде у буџет је велика. Зато држава треба и може да афирмише ову привредну грану кроз повећање зарада, па ће бити и више студената Пољопривредног факултета – апелује декан Живковић.

Каже да слабом одзиву студената доприноси и негативна медијска слика са незадовољним ратарима који бацају малине и парадајз, а да у српској пољопривреди има много тога афирмативног о чему се не праве прилози.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vladimirz
Šta će nama Poljoprivredni fakulteti, oranice, ribnjaci, voćnjaci i ostali resursi, lakše nam je da uvezemo. Nego kako ovo komentarišu ministri Nedimović i Krkobabić, perjanice naše poljoprivrede i sela?
Željko
Agronomi nema gde da se zaposle.
Majka
Jako sam ponosna sto je moje dete izabralo da ove godine da upise poljoprivredni fakultet.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.