Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руски језик и мањкавости просветне политике

(Фото Пекселс/Polina Zimmerman)

Како извештава „Политика”, у филолошким гимназијама у Србији – београдској и сремскокарловачкој – попуњена су места за све језике, живе и класичне, изузев за руски, за који се у Карловцима пријавило пет, а у Београду седам кандидата.

Тужно, јер се у Карловцима руски језик учио још од давне 1723. године, а у Београду од 1849.

Није потребно посебно истицати колика је вредност културног наслеђа створеног на руском језику, колики је допринос руских научника светској ризници знања, колико су за Србију важни руско тржиште и сарадња с руским компанијама у разним доменима.

Није реч о оскудици талената, него о њиховом недовољном усмеравању.

Руски као први страни језик, по подацима Министарства просвете за 2020. годину, у Србији је учило свега 230 ђака. Остаје (несигурна) позиција другог страног језика, али на њој се руски нађе углавном у сеоским школама и предграђима. Чим професор руског оде у пензију, директори школа опредељују се за замену неким другим страним језиком.

Политика Европске уније, која је нашла одраз у школском законодавству већине земаља које јој припадају, јесте да се у оквиру образовног система овладава трима страним језицима, од којих је један најчешће регионални.

Апсолутна већина ученика у Србији обухваћена је наставом енглеског језика. За руски, макар на позицији другог страног језика, има довољно места и довољно веома компетентног и квалификованог кадра – мастер професора који су своје образовање стекли на катедрама у Београду, Новом Саду, Нишу и Косовској Митровици.

Талената има, то показују општинска и републичка такмичења у организацији Друштва за стране језике и књижевности, као и НИС-ове олимпијаде знања. Потребно је само усмерити их и на руску филологију као опцију која нуди запошљавање и у просветном, и у привредним секторима.

Др Ксенија Кончаревић,
редовни професор Филолошког факултета у Београду

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.