Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
СА ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

Сценарио за филм настао за седам дана

Ферит Карахан, редитељ филма „Чувар брата својега”, каже да га је актуелна криза на Истоку мотивисала да са супругом за кратко време напише сценарио свог новог филма
Виктор Клем(лево) и Ферит Карахан (Фото А. Исаков)

Суботица – Фестивал европског филма на Палићу управо је на половини. До сада су у такмичарском програму приказани филмови „Дневник из Гвантанама” редитеља Кевина Медоналда, „Плави цвијет” Зринка Огресте” и „Француска” Бруна Думона. Уследили су филмови „Најгора особа на свету” и филм „Чисто људски”, који је приказан ван селекције.

У уторак увече публика је имала прилике да види филм мађарског аутора Денеша Нађа „Природна светлост” и остварење турског редитеља Ферита Карахана „Чувар брата својега”. Филмску причу о Јусуфу и Мему који похађају интернат за курдске дечаке, и Јусофовој борби да помогне свом другу након што се разболи. Редитељ и косценариста Ферит Карахан био је гост палићког фестивала заједно са својом породицом.

„Филм јесте делом инспирисан и мојим сећањима на интернат и прву руку сценарија написао сам 2009. године. Није био добар, поново сам покушао да га прерадим у неколико наредних година. Међутим, када се поново променила атмосфера на Средњем истоку, са растом радикалног исламизма настали су поново конфлкти између Курда и ИСИС-а и Турске и поново сам се осетио као деведесетих када сам био у школи. И са Гилистан Аце, која је и моја супруга, сели смо и за седам дана написали сценарио” испричао је редитељ.

Ферих Карахан је говорио и о атмосфери у којој лагање и страх постају начин да се људи спасу. Филм „Чувар брата својега” позван је и на највећи фестивал у Турској и како је редитељ рекао не очекује да филм има проблема у приказивању.

У уторак је на главном програму био мађарски филм „Природна светлост”, али неколико сати раније, у такође такмичарској селекцији програма „Паралеле и судари” приказан је мађарски филм „Post Mortem” редитеља Петера Бергендија чији играни филм „Трезор” је пре две године приказан у оквиру главног такмичарског програма. Овога пута, Бергенди се одлучио за другачију форму, чисти жанровски хорор филм који није много присутан у кинематографији северног суседа.

„Ово је важан филм у историји мађарске кинематографије, јер је први такав филм и при том са значајним буџетом”, рекао је Виктор Клем, главни глумац у овом хорор остварењу. Посебно је истакнута постпродукција филма, односно додавање ефеката, духова, која је изведена са готово холивудском уверљивошћу и вештином. У филму Виктор Клем се враћа са врата раја као промењена особа, много емпатичнија.

„Тамаш којег играм у филму жели да докаже да колико год деловало необично не умиру само мачке више пута, и да оно што доживљавамо као смрт понекад може да буде поновно рођење. За тај прелаз између живота и смрти неопходан је хорор филм који једино уме да храбро приступи овој ситуацији”, испричао је Клем.

Филмски фестивал настављен је јуче филмовима „Грип Петровљевих” и „Копилот”, а данас, светском премијером домаћег остварења „Нечиста крв – грех предака” Милутина Петровића, као и филмом „Ја никада не плачем” Пјотра Домалевског. Сутра се фестивал завршава филмовима „Војвода” Роџера Мичела и специјалном пројекцијом „Кљун”.

Ове године на Палићу је промовисана и књига редитеља Слободана Шијана „Писци у биоскопу: Књижевна историја наших филмских доживљаја” у којој су сакупљени текстови Иве Андрића, Бранислава Нушића, Станислава Винавера, Растка Петровића, Милоша Црњанског, Богдана Тирнанића, Данила Киша, Дубравке Угрешић и других. Представљена је такође и књига новинарке Татјане Њежић о Неди Арнерић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.