Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ

Ни лифт не залази више на наш спрат

Усамљеност се увукла у наш стан. Ментално здравље је у питању. То неминовно слаби имуни систем. Предложићу жени да купимо једног мајушног плавоперјаног папагаја.
Фото Пиксабеј

Када се протресе Речник Торонта испадну неке речи које се претворе у слике. То раде намерно. Користе ту методу да их лакше упамтимо.

***

Либи и Пол су моје прве комшије. Пол живи са партнером и малим псом. Кад кажем он, то он се односи на његовог пса. (Јер Пол је за мене Пол.)

Он увек застане и подигне ногу уз мој праг пред вратима, са намером да се попишки пре него што уђе у лифт. Када му то пође за руком, Пол се извини у његово име.

Не могу због тог малог безобразлука, са великим ушима, да се наљутим на Пола. Пол је културна особа. Носи шешир. Има ранац са уграђеним пуњачем за „ајфон”. И кесицу за пса.

(ЕПА ЕФЕ - М.Р.)

Комшиница Либи има кратку косу, коју не фарба у сêду. Њен пас има бркове и пинк поводац. Либи је име из милоште. Сви је поздраве са: Либи, како си данас.

Нико не помиње Елизабет. Само ја, када се сретнемо у холу, кажем: Ciao Elizabeth. Come stai?

Она ми тада намигне и осмехне са Molto bene, fratelo mio. То су речи које смо запамтили из филма Arrivederci Roma. Гледали смо га три пута. (Знамо и значење речи аморе, али то не кажемо једно другом.)

Успут, она не пропусти прилику да упита како је моја супруга. Онда ја одговорим: Grazie, la giornata è bellissima.

То значи дан је леп, и не одговара ситуацији, али сложићете се, да звучи веома мелодично када Италијани изговоре la giornata è bellissima.

(Пиксабеј)

Ни за моју супругу не могу да кажем да ће тек тако пропустити прилику а да ме не уштине за руку и намештеним осмехом дошапне: Шта она има теби да каже фратело мио.

Ретко виђам Пола. Либи још ређе. Можда због упозорења на улазним вратима у зграду са сликама: Нацртана маска на лицу, нацртан лифт и две особе у њему, и две особе испред лифта на размаку од три крупнија пса, испод тога нацртана чесма и две шаке испод млаза воде.

Све то са дебелом црвеном цртом опасности. Велика зараза.

Коначно, сретох у лифту. Сам је. Очи су му црвене. Питам за малог безобразника. Чујем га да изговара Hi is gone.

Хоћу да питам где је отишао, али се сетих да то gone значи да је пас цркао. Не знам како се каже цркао на енглеском. Немам у лифту гугл транслејт. Зато кажем само: Ох

Са призвуком на тужнију страну. Жао ми је пса. Ипак је то Полов пас. Жао ми је и Пола. Ипак је то његов пас.

Зато наручујем две боце Monkey Shoulder Blended Malt Scotch Whisky преко интернета. Цена је повољна. Могу да испоруче у току сутрашњег дана. Јавиће ми време испоруке СМС поруком. Кажем то је ОК.

Једну ћу однети Полу. Можда Пол не пије? Али такав је код нас обичај кад је неко гоне.

Покуцам на врата са флашом вискија у руци. Либи, Пол и ја покуцамо једни другоме на врата у ритму та-та-ратарата-та. Тако знамо ко је пред вратима.

Не отварамо било коме.

Пол није у стану. Отишао је у Квебек. Мајка му је умрла. Чујем себе како изговарам: Ср….. Маска на лицу је урадила малу корекцију.

Звучи ипак као сад, јер се партнер захваљује. Предајем му боцу. Изгледа као неко ко је узимао онлајн курс осмехивања. Партнер се поново захваљује.

Вратим се у стан. Из оне друге боце, сипам себи чашицу. Проспем коју кап на под. По обичају.

(ЕПА ЕФЕ - Ц.Г.)

Поподне покуцам на Елизабетина врата. На исти начин: та-та-ратарата-та. Али она није у стану. Сигурно шета пса, кажем жени.

Ох, нисам ти рекла да нам је јуче Либи оставила кључ од њеног стана. Отишла је код сестре у New Brunswick. Вратиће се тек када ова зараза прође, добацује ми жена излазећи из купатила, са маском од катрана на лицу. Можда је то било и неки воћни намаз. Нисам у томе стручњак. Али знам да је то моја жена.

(Која би нека друга тек тако изашла из мог купатила?)

Насуо сам себи још један виски. Некаква је празнина у околини. Ни лифт не залази на наш спрат. Усамљеност се увукла у наш стан. Ментално здравље је у питању.

То неминовно слаби имуни систем.

Изнећу жени један предлог у вези тога. Осећам да ће се одушевити. Почињем са оним, што Елизабет и ја знамо да кажемо на италијанском: аморе.

Када је окренула главу према фотељи на којој сам седео, упитао сам: шта мислиш, да купимо једног малог, мајушног плавоперјаног папагаја?

Само јој је део маске од катрана, са очног капка склизнуо низ браду. За мене је то био добар предзнак.

Комшије, Либи и Пол, су се три месеца касније вратиле кућама. После Велике заразе. Мало мршавији али видно ведријег расположења. Сем Либијевог пса, који је показивао  наглашене знаке старости.

И без Половог пса, који је, уствари, gone.

Пол се похвалио да је његов партнер пустио бркове. Планира да достигну дужину од 12 инча. То је урадио само због Пола. Пол никада није имао партнера који би због њега пустио бркове. Полов партнер је хтео да Пол више не тугује због пса.

Либи није пропустила да се похвали да је по четврти пут гледала филм Arivederchi Roma. Ја нисам пропустио прилику да освежим знање италијанског Come stai Elizabeth? Либи није пропустила прилику да позове моју жену у салон лепоте.

Она је, наравно, једва дочекала да искористи прилику која јој се указала.

Једино се она Италијанка, Франческа, није обазирала на нас. Испод клупе, на којој обично седи док пуши, пронашла нешто што је личило на опушак цигарете, са траговима њеног кармина баченог дан пре почетка Велике заразе. Дуго је гледала у опушак а онда га пажљиво стрпала у џеп.

Као део историје.

Она, која иначе не уме да угаси цигарету јер пали једну за другом. Али када престане, она то престајање нагласи са префињеним уздахом: Dolce Vita.

 

Миодраг Топић, Торонто

 

 

Пишите нам
 
Поштовани читаоци, „Политика” је поново оживела рубрику „Мој живот у иностранству”. Намењена је пре свега вама који живите изван Србије, широм света, које је животни пут одвео у неке нове непознате крајеве и земље.
Надамо се да сте приметили да смо се и ми у међувремену мало променили. Сашили смо ново, комотније и удобније дигитално одело, али и даље смо права адреса на коју можете слати своја писма, репортаже, записе и фотографије.
Пишите нам како је у туђини или у вашој новој отаџбини. Како вам Србија изгледа кад је гледате из Ванкувера, Осла или Мелбурна? Станује ли носталгија на вашим новим адресама?
А наша адреса је  [email protected]
Правила су и даље једноставна: дужина текста до пет хиљада словних знакова, да је записан у неком уобичајном формату, најбоље ворду. Наслови и опрема су редакцијски, текстови се не хоноришу и подлежу уредничким интервенцијама.
Ваша Политика 
 
 

 

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Snezana Boskovic
Dobar text
Mira
Ovo je slika i prilika nase otudjenosti na globalnom nivou.
Дејан_Осло
"Још један опао цвет. Тако пролази живот..."
Београђанка
Vrli novi svet. Onako baš "zabavan", optimističan....."ničeanski" .
Natasa
Odlično opisani komšijski odnosi na Zapadu, sa učtivom distancom i neutralnim temama, otuđenost koja je u stvari nevezana za pandemiju korone. Ovako je i u normalno vreme, makar kod mene u Francuskoj
Danica
..i u Svajcarskoj je isto,16 godina sam zivela u zgradi sa 7 stanova i nisam uspela a nisam se ni trudila da zapamtim prezimena ostalih 6 porodica jer smo se oslovljavali na vi i gospodine/g-djo prezimenom...

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.