Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Оживела тржишта некретнина у Крагујевцу и Нишу

Обим трговине некретнина у другом трoмесечју ове године износио је 1,6 милијарди евра, наведено је у кварталном извештају Републичког геодетског завода
Обим промета стамбених објеката драстично повећан: Крагујевац (Фото Б. Карталовић)

На тржишту некретнина пласирано је 1,6 милијарди евра у другом кварталу 2021. године, што је два пута више у односу на исто тромесечје претходне године и 1,6 пута више него 2019. Промет стамбених објеката у том периоду био је за 82 одсто већи него лане. Некретнине су углавном куповане готовином, што је већ постало уобичајено, наведено је у најновијем извештају са тржишта некретнина Републичког геодетског завода.

Занимљиво је да је највеће повећање у обиму промета стамбених објеката забележено у Крагујевцу – 139 одсто и Нишу – 138, а пораст је приметан и у Новом Саду за 96 процената и у Београду за 65 одсто. Такође тренд куповине викендица, наметнут вирусом корона и даље расте што сведочи податак да је њихов промет у односу на други квартал 2020. већи за осам процената.

Укупни промет станова повећан је за 91 одсто у односу на исти квартал претходне године. Предњаче Ниш и Нови Сад где је забележено увећање од 101 проценат, у Крагујевцу 92 одсто и у Београду 88.

Највећи промет земљишта остварен је у Нишу – 143 процента, а повећање је забележено и у Крагујевцу – 119, Новом Саду – 98 и Београду – 93 одсто.

Најскупљи квадрат стамбеног простора у другом кварталу ове године плаћен је у комплексу „Београда на води” – 9.721 евро, наводе из Републичког геодетског завода у извештају са тржишта непокретности за други квартал 2021. Најнижа цена стамбеног квадрата у „Београду на води” била је 2.598 евра.

Високе цене држи и луксузни комплекс „Вест 65” на Новом Београду, где је најскупљи квадрат износио 4.733 евра. Најскупљи квадрат у старој градњи плаћен је 4.615 евра и то на Врачару.

Просечна цена квадратног метра на Старом граду у новоградњи била је 2.658 евра, што бележи тренд повећања за два одсто у односу на исти квартал претходне године. Исто је и на Врачару, на коме је просечна цена за нови стан износила 2.128, док је на Савском венцу просечна вредност у купопродајним уговорима за станове у новоградњи била 3.120 евра. На Новом Београду цена станова није расла и просечна вредност у новоградњи износила је 2.302 евра.

Највеће учешће у обиму новца на тржишту станова имао је Београд са укупно 563 милиона евра, односно 65 одсто од обима новца на тржишту станова.

Осим станова, Београд је имао највеће учешће и у вредности промета пословних простора, гаражних места, стамбених и пословних објеката и грађевинског земљишта.

Пандемија је утицала на обим промета на тржишту непокретности, али не и на уобичајене начине плаћања. У другом кварталу 2021. непокретности су у 85 одсто промета куповане готовином, а у 15 процената из кредитних средстава. Готовином се највише плаћало земљиште у 99 одсто промета.

Каћа Лазаревић, агент за некретнине, каже да просечан купац у Београду купује стан површине од 60 до 70 метара квадратних и у великој мери плаћа из кредита, поготово што неке банке одобравају учешће од десет одсто, па људи процењују да им је повољније да узму кредит него да плаћати кирију. Што се цена тиче оне стагнирају, а просек су наметнули луксузни стамбени комплекси. Тржиште је живо, станови се купују углавном у новоградњи, али ни староградња много не заостаје.

– Повећање обима трговине у Нишу и Крагујевцу, може се приписати доласку инвеститора, који су отворили фабрике и почела је изградње станова. И то је добро, јер су то била мртва тржишта, поготово Крагујевац – наводи Лазаревићева.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Братимир
Нема то никакве везе са доласком инвеститора. Од плата које ти "инвеститори" нуде не може се купити стан, нарочито не за готовину. Ми овде причамо о масовном куповину некретнина од стране мафијаша и странаца, при чему је новац сумњивог порекла. Дозвољавање странцима да купују некретнине и не проваравање порекла новца је гурање српског народа у робље... Биће робови странцима и мафијашима и то у сопственој земљи.
Čika Djordje
To da su stranci kupci nekretnina po Kragujevcu i Nišu se može lako proveriti, vodi se o tome evidencija. Iz iskustva drugih istočnoevropskih zemalja u tranziciji (npr Madjarske) čisto sumnjam u to. I 30 godina posle tranzicije 70% novca koji u nekretnine u Madjarskoj udje sa strane završi u Budimpešti. 20% na severozapadu gde kuće kupuju Austrijanci uz granicu, i možda 10% na Balaton i vinograde. U Srbiju ulazi veliki novac investitora i to se, automatski vidi i na ceni nekretnina i radne snage
Nebojsa
Ko kaze da stanove kupuju lokalni stanovnici? Trenutno je zbog kovida rastuci trend svuda u svetu pa i u Srbiji izlazak iz velikih gradova. Beogradjani i Novosadjani koji su uvek imali gotovine kupuju vikendice, kuce i stanove u "zavicaju". Turizam se orijentise ka unutra - prosle godine bilo je nemoguce iznajmiti vikendicu na selu, pa se kupovina vikendica isplati i kao ulaganje. To su sjajne vesti.
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.