Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби у политичкој борби за свој амерички сан

Ја сам поносна Српкиња, али и агент за промет некретнина и мајка троје мале деце која похађају државну школу, каже Кристина Ирвин, кандидаткиња за градско веће Лос Анђелеса
У Чикагу је Видовдан проглашен празником града (Фото EPA-EFE/Tannen Maury)

Специјално за „Политику”

Њу Џерзи – За Американце српског порекла укључене у политички живот САД прва половина 2021. године је била радна, али и продуктивна. У фебруару, Кристина Ирвин се кандидовала за градско веће Лос Анђелеса, а Олга Раваси је основала САВА ПАК, нестраначки комитет политичке акције, који ће подржавати појединачне кандидате на будућим изборима. Шон Парнел из Пенсилваније кандидовао се за амерички Сенат у мају, а Марк Брновић из Аризоне у јуну. Америчко српско удружење за просперитет (АСАП) организовало је два скупа у првој половини ове године. На њиховом форуму „Видовдански хоризонт 2050” учествовали су и амбасадор Србије у САД Марко Ђурић и директор Канцеларије за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Арно Гујон. Крајем јуна, Мартина Хоне Томашевић, једна од заменица градоначелнице Чикага, одиграла је велику улогу у проглашењу Видовдана званичним празником града Чикага.

Родитељи Кристине Ирвин, кандидата за градско веће Лос Анђелеса, емигрирали су из Београда у Сједињене Државе када је Кристина имала само три године.

„Моји родитељи су најпре морали да науче енглески како би поново ишли на студије и радили као лекар и фармацеут у земљи у којој никога нису познавали”, прича она за „Политику”.

Каже да су је они научили да вредан рад, преданост и залагање воде до успеха.

„Поред тога што сам поносна Српкиња, ја сам и супруга, агент за промет некретнина и мајка троје мале деце која похађају државну школу. Видевши како Лос Анђелес стагнира, одлучила сам да се кандидујем за градско веће у свом округу. Не желим да моја деца одрастају у Лос Анђелесу мени непознатом. Моја деца су моја мотивација за кандидатуру. Желим им да доживе слична дивна сећања, забавна времена, чисте улице, безбедне четврти и све оно што може да пружи овај невероватни град”, објашњава наша саговорница мотиве за улазак у политику.

Истиче да су главна поља њеног интересовања области јавне безбедности, школства и бескућништва.

„Подржавам наше органе за спровођење закона. Јавна безбедност је заснована на нашој храброј полицији, превенцији криминала и побољшаној полицијској обуци. Такође, подржавам право родитеља да одаберу школу за своју децу, без обзира на то да ли је реч о државној или приватној школи. Подржавам пореске олакшице и све остало што ће родитељима донети моћ одлучивања. Подржавам ваншколске активности које држе децу даље од улице и укључују их у програме као што су уметност, драма, спорт, стручна обука и саветовање вршњака”, прича Кристина Ирвин.

Што се тиче проблема бескућништва, то је, како каже, питање с којим се суочава већина насеља.

„Ментално здравље и јавна безбедност су главни приоритет. Успостављање установе за ментално здравље, центра за рехабилитацију, програма стручног оспособљавања и услуга креираних према потребама појединаца – треба да постане стварност. Бескућништво је питање менталног здравља, а не само стамбено питање”, сматра ова нова политичарка.

Кристина Ирвин (Фото лична архива)

Према њеним речима, највећи изазов Сједињених Држава током следеће деценије је борба против марксизма и комунизма, који полако покушавају да продру у САД.

„За то нема места ни у једној земљи, посебно у Сједињеним Државама. Ми смо родољуби који воле слободу, који су се доселили овде одасвуда и који су извор свежих идеја, традиционалних вредности и љубави према овој земљи. Желела бих да моја деца виде да сам се борила и надам се – победила у бици за очување њихових слобода. Верујем да ће ми победа на изборима за градско веће помоћи у томе. Ја нисам професионални политичар, говорим само оно што заиста мислим. Све што осећам према овом граду не може се објаснити на папиру или сажети у новинском тексту, већ само показати на делу. Желим да моји бирачи знају да сам спремна да се борим за њих и повратак нашег некада прелепог града – Града анђела. То је могуће”, поручује Кристина Ирвин.

Родитељи другог републиканца – Марка Брновића, државног тужиоца у Аризони – рођени су у бившој Југославији. Он себе сматра српским православцем.

„Поверење је камен темељац наше државе. Али грађани Аризоне су га изгубили – из оправданог разлога. Изабраним лидерима поверили смо заштиту наше слободе и они су нас изневерили. Грађани Аризоне су изгубили поверење у стање у свету, безбедност њихових заједница, гласање, личне слободе и дефинитивно у наше представнике у Вашингтону. Оно што имамо је недостатак вођства”, стоји у саопштењу које смо добили из изборног штаба Брновића.

Он подсећа бираче да је дугогодишњи тужилац и да се у име грађана Аризоне сваког дана, лицем у лице, бори са изабраним званичницима, бирократама, агенцијама и корпорацијама. Брновић већ дуго живи у Аризони. С супругом Сузан и њихове две ћерке живи у истој четврти Феникса у којој је одрастао.

Почетком овог месеца Врховни суд САД донео је пресуду у предмету „Брновић против Демократског националног комитета”, којом се потврђује уставност закона о гласању у држави Аризони, што је последња у низу победа које је Марк Брновић забележио.

Републиканац Шон Парнел из Пенсилваније је војни ветеран. Његова мајка је Српкиња. Шон је рањен у једној војној акцији 2006. године. Кад се вратио кући, након размештаја трупа, због повреда је био принуђен да напусти војску. Пензионисао се уз висока одликовања капетана. По одласку из војске, стекао је звање магистра психологије и основао породицу. Има троје деце. Написао је мемоаре о рату у Авганистану и три романа.

„У америчком Сенату ћу се борити да осигурам да сви наши малишани имају право да живе своју верзију америчког сна”, написао је он на веб страници своје кампање.

Друга половина године започела је доласком Нена Ђорђевића, потпредседника за Стратешка партнерства српско-америчке лидерске конференције, на функцију председника Савета за ангажовање источноевропске заједнице, једног од пет савета које је основала градоначелница Чикага Лори Лајтфут у циљу бољег опслуживања разноликих имиграционих заједница у Чикагу.

„Градоначелница Лајтфут је покренула савете јер је схватила да је у време тешке епидемиолошке и економске кризе, али и због бројних других изазова, потребна боља комуникација и координација између свих заједница и кабинета градоначелнице”, објашњава Ђорђевић за „Политику”.

Сврха ових савета, како истиче, јесте да се директно с највишим градским функционерима успостави и одржава дијалог о најважнијим проблемима и питањима. Град не намеће агенду, већ од наших група с простора целе источне Европе очекује да дефинишу приоритете који се тичу свих важних сфера њиховог живота. Људи с простора источне Европе чине важан део идентитета Чикага. И док се у другим земљама можда даје приоритет асимилацији имиграната, град Чикаго сматра да су разне културе нешто вредно што треба неговати. Због тога ми је посебно драго што ми се указала прилика да допринесем раду овог савета. Посебно захваљујем људима из кабинета градоначелнице, који улажу много труда и времена у овај пројекат”, објашњава Ђорђевић за наш лист.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.