Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Раде Драинац, најзначајнији песник Топлице

Раде Драинац (Фото Википедија)

С великим задовољством прочитао сам у рубрици Међу нама прилог „Песник Раде Драинац заслужује споменик”, који је написао господин Мића Миленковић, сликар и књижевник из Београда.

У наведеном прилогу истиче се да су Топличани уз свој предлог сачинили цео пројекат, а спремни су и да обезбеде сва неопходна средства, али да још нема сагласности Удружења књижевника Србије. Као учесник „Драинчевих сусрета”, који се редовно одржавају, свесрдно подржавам поменуту иницијативу г. Миленковића.

Најзначајнији песник Топлице Радојко Јовановић (1899–1943), како је било право име Радета Драинца, далеко превазилази границе Топлице, већ спада у необичне појаве југословенске и српске културе. Без обзира на то што се о њему доста писало, мислим да ће се тек писати знатно подробније, након анализа које ће уследити. То омогућује издање његових сабраних дела у дванаест књига, и историјски и критички приређених, које је приредио проф. др Гојко Тешић.

Драинац је у своје време био познат више као боем, па је неопходно одговорити како је један боем могао да публикује толико много текстова о врло различитим проблемима. Он припада генерацијама које су због избијања рата наставиле школовање у Француској. Имао је широке видике. Иако је припадао левичарским круговима, није био миљеник оне левице која је била повезана с Москвом као Радован Зоговић, Велибор Глигорић итд., с којима је био у непрекидним сукобима, који су попримали и карактер уличних скандала. После Другог светског рата они су се нашли у власти и битно су утицали на то да се о Драинцу дуго и не говори, све негде до шездесетих година 20. века.

Песничка луцидност водила га је веома смелим потезима. Предложио је Србима, Бугарима и Румунима најужу сарадњу, упркос тешким искуствима и злочинима Бугара, нарочито после Топличког устанка 1917. године. Те идеје имале су у наведеним земљама и подршку, али и бројне резерве. Засновао је специфичну књижевно-теоријску концепцију – хипнизам.

Противници Драинца доводили су у питање све код Драинца, изражавајући сумњу како је он могао да буде дописник и ко је финансирао његове активности. Запажен је његов интервју с аустријским канцеларом Долфусом, кога су убрзо потом убили аустријски нацисти, јер се нашао на мети Хитлера и Мусолинија као и југословенски краљ Александар Први Карађорђевић.

Идеје о важности сарадње балканских народа зближиле су га и с највећом ондашњом бугарском песникињом Елизаветом Багрјаном, која се и сама изложила нападима бугарске националистичке јавности.

Контакт с Багрјаном крунисан је и дирљивом љубавном везом, које се она доцније радо сећала. А и сам Драинац, према неким сведочењима, замолио је једног пријатеља да, ако преживи рат, пренесе Багрјаној да су његове последње речи биле „Лиза, Лиза”...

Др Радомир Ђорђевић,
професор Универзитета у Београду, у пензији

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.