Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Осам деценија од најмонстурознијег злочина у Глини

(Фото Музеј жртава геноцида)

Осам деценија од злочина у Глини, једног од најмонструознијих и по свом карактеру најстрашнијих усташких злочина над недужним српским цивилима током Другог светског рата, навршава се ових дана.

Музеј жртава геноцида наводи у саопштењу да је у низу злочина почињених у Глини најпотреснији и најдраматичнији онај који се одиграо у цркви.

Подсећају да је након првог усташког злочина 13. маја 1941. године, Глина те прве године рата од 24. јула до 8. августа још два пута била место масовног страдања српских цивила, у оквиру шире акције убијања Срба на Банији и Кордуну.

„Први се одиграо у ноћи између 29. и 30. јула 1941. године. Највећи део страдалих из општине Топуско, допремљен је у Глину у два сточна вагона. Утврђена су 203 имена иако се сматра да их је убијено између 300 и 700”, наводе из Музеја и наглашавају да најпотпуније сведочанство о том покољу оставио преживели Љубан Једнак.

Другом злочину је, како наводе, претходило окупљање Срба у Вргинмосту 3. августа ради покрштавања, односно покатоличавања.

„Након отпуштања жена и деце, у Соколском дому остало је 1.038 мушкараца. Окупљени Срби су превезени у Глину и већина је затворена у цркву Пресвете Богородице у којој је неколико дана извршен први злочин”, наводи Музеј.

Музеј додаје да је мањи део Срба - вероватно њих 181 за које није било места у цркви одмах одвезен до Новог села у чијој су околини убијени.

Други злочин у цркви, како подсећају, био је у ноћи између 4. и 5. августа 1941. Утврђена су имена свих 1.038 тада убијених цивила.

Спомен-дом, на месту порушене цркве, подигнут је 1969. године.

Испред дома била је фигура „Мајка са дететом” Антуна Аугустинчића.

Тек је 1986. године на иницијативу СУБНОР-а Глине у истом простору формиран и Спомен-музеј, а Аугустинчићева скулптура је измештена.

Иницијатива у вези са постављањем спомен-обележја прихваћена је тек 1990. године.

Постављена је скулптура „Двери” и урађена су два мозаика у централном делу Спомен-дома, са мотивима „покрста” и страдања, док су бронзане плоче са именима 1.570 жртава постављене тек 1995. године.

Из Музеја додају да је нестанком Републике Српске Крајине 1995. године, нестало и спомен-обележје, а Спомен-дом је преименован у „Хрватски дом”, наводи Танјуг.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
Za tri meseca bice osam decenija od monstruoznih zlocina u Kraljevu i Kragujevcu. Doduse, to su pocinili Nemci, pa danas mozda nije politicki korektno da se o tome pise. Nekako sam siguran da i nece. Ne grizi ruku koja te hrani, dok gule kozu sa cele Srbije.
Bob Petrovich
Najmonstruoznije je što su svi zločini na teritoriji NDH bili planirani pre osnivanja ove kriminalne tvorevine. Jame i vrtače u koje će komšije Srbi biti bacani 1941 su bile obeležene još 1937. Zamislite da Vaš prvi komšija zna da ćete prvom prilikom biti bačeni u jamu i sedi jede i pije sa vama. Mi Srbi smo sve to zaboravili pa se ponovilo. Na primer, ko danas zna gde su pokopani zaklani Srbi koje je do Beograda donosila Sava, sa natpisom Meso za Kalenića pijacu.
Galileo Galilei
Danas su na vlasti u Hrvatskoj potomci počinilaca zločina.Gazde i naredbodavci su im isti kao i prije.
ББ
Наш кључни задатак је да не заборавимо ниједан злочин почињен над нашим народом. То би значило не само обележавање стратишта и одржавање помена жртвама него пре свега стално учење и подсећање генерација које долазе о страхотама које су се десиле. Деца морају да знају за све ове догађаје без обзира на бруталности. Уџбеници историје морају да дају значајно место геноциду који је извршен над српским народом.Децу ћемо сачувати учењем и буђењем свести, да знају ко су и да се ово зло никада не понови.
Леон Давидович
Јули и август 1941. били су месеци најмасовнијих злочина над српским народом у НДХ.Не зна се које место од којег је било монструпзније губилиште.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.