Среда, 27.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како на два точка преко брзе пруге

Нова брза пруга, исто као и стара, дели град на источни и западни део, а од 11 предвиђених прелаза за бициклисте ће бити функционална и безбедна само два Фото Н. Тумбас Суша смањила принос малина у бруском крају Медвед отерао
(Фото Н. Тумбас)

Суботица – Брза пруга између Београда и Будимпеште за Суботицу ће значити и велике промене и на урбанистичком пољу. Очекују се измештања појединих институција, обимни грађевински радови, што ће се све одвијати великим делом и у градском језгру, јер од како је 1883. године први пут воз стигао у Суботицу, железница је поделила град на источни и западни део у дужини од 10 километара.

Од тада трају мање или више успешни покушаји да се грађанима и разним транспортним средствима омогући несметани прелазак са једне на другу страну града. У тим решењима, по правилу, бициклисти су углавном на губитку, а шта ће се догодити са доласком брзе пруге, обрадили су сарадници Центра за екологију и одрживи развој (ЦЕКОР). Пера Марковић и др Ана Плестовић Марковић израдили су студију која се бави овом темом и која је представљена на округлом столу са грађанима и представницима градске управе. Тема је била и део ширег пројекта „Го фор бајк” са радионицима за младе и разговорима о теми како побољшати бициклистички саобраћај.

Мада Суботица слови за град бициклиста, они су сада популација која се повлачи са улица због навале аутомобила, а и урбанистичких и саобраћајних решења која погодују пре свега четвроточкашима. Ни са новим планом посебне намене, који регулише пролазак пруге кроз Суботицу, није другачије.

„Предвиђено је 11 пружних прелаза, што јесте добро, јер би премостили ту подељеност града, али што се тиче бициклиста они нису добили ништа више него што имају сада, а то су само два функционална прелаза”, навео је Пера Марковић.

Мада ће град тек да ради планове детаљне регулације за ове прелазе, нека решења никако не погодују бициклистима. Залагање за неговање здравијег стила живота и смањење загађења ваздуха у граду пада на тесту решења која уважавају бициклисте. Тако Марковић као посебну занимљивост истиче решење које је практично у ширем центру града где ће се на размаку од само 700 метара радити надвожњак преко сомборске пруге, и одмах за њим подвожњак испод будимпештанске пруге. „Биће то саобраћајна авантура, нарочито бициклистичка”, сматра Марковић. Овде, као и на новом коридору који се пробија код Бајнатске улице предвиђено је да се бициклисти крећу једном, а пешаци другом страном. На осталим прелазима оставља се техничка сервисна стаза од пола метра, што значи да је неупотребљива за бициклистички саобраћај. Марковић каже да су ова решења типа: ко се снађе, снађе, а нарочито се то односи на пресецање прометне саобраћајнице како би сви возили истом страном пута.

„Суботица има око 30 километара бициклистичких стаза у граду, и то тик уз најоптерећеније саобраћајнице. Проблем ових стаза су да се чудно завршавају, не постоје бициклистички коридори, нема приступа саобраћајници. Бициклисти су најнестабилније превозно средство и њихово раздвајање од осталог саобраћаја је основно питање безбедности. Осим тога, истраживања су показала да су корисници бицикала у највећем броју жене и деце, зато постоји и јак социјални аспект помоћи бициклистима. Са становишта организованог саобраћаја важно је помоћи људима да се снађу”, закључио је Марковић.

Град намерава у наредном периоду да уради анализу постојећих стаза, да се утврди куда пролазе, где недостају, јер на тај начин могу да се планирају средстава, али и да се конкурише код међународних фондова, рекао је Петар Пантелинац, секретар Секретаријата за општу управу и заједничке послове, али и члан Градског савета за безбедност саобраћаја. Када је 2016. године урађен пројекат техничке регулације саобраћаја показало се да 60 одсто суботичких улица не испуњава услове за двосмерни саобраћај. Отуда, у већини „нема места” и за бициклистичке стазе. При томе, само у последњој деценији удвостручио се број регистрованих аутомобила. То има и своју најтежу последицу, од 2014. до 2018. године погинуло је седморо бициклиста, или 19 одсто свих погинулих у саобраћају, што је далеко изнад републичког просека од девет одсто. Он је најавио да ће и кроз Савет за безбедност саобраћаја настојати да донесу решења која ће бициклистима олакшати кретање кроз град.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.