Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ДАНАС САСТАНАК ВУЧИЋА, ЗАЕВА И РАМЕ У ОКВИРУ „МАЛОГ ШЕНГЕНА”

Ново име за нови ниво сарадње

За нас је важан успех иницијативе јер тиме амортизујемо притиске из региона којима је Србија сада изложена и потврђујемо тезу с којом наступамо – да смо конструктивни, оцењује Зоран Миливојевић
„Брза трака” на границама омогућиће лакши пролаз људи: ауто-пут Београд– Скопље (Фото Анђелко Васиљевић)

После данашњег сусрета Александра Вучића, Зорана Заева и Едија Раме у Скопљу „мали шенген” зваћемо некако другачије, али ново име свакако ће више указивати на географско порекло ове регионалне иницијативе. Мали или мини шенген – ипак је копија, а промена имена ће, по мишљењу дипломате у пензији Зорана Миливојевића, додатно идентификовати регион и биће показатељ новог квалитета, а то је да се сарадња између три државе диже на виши ниво. „И мислим да је то и њихов политички циљ”, додаје Миливојевић, оцењујући да је састанак у Северној Македонији потврда даљег напретка ове иницијативе у троуглу Београд–Скопље–Тирана.

Председник Србије и премијери Северне Македоније и Албаније „дружиће се”, заправо, два дана, будући да ће сутра сва тројица учествовати и на Економском форуму за регионалну сарадњу у организацији привредних комора три земље. „Верујем да улазимо у потпуно нову еру привредне, економске и политичке сарадње у региону, поготово када су у питању Албанија, Северна Македонија и Србија”, оценио је председник ПКС Марко Чадеж, коментаришући најављено потписивање три споразума и предстојећи економски форум на коме ће учествовати 300–400 фирми, углавном из региона.

Вучић је прошле недеље у Крагујевцу најавио да ће бити потписани споразуми о трговини, радним дозволама и о међусобној подршци у случају пожара, поплава и других катастрофа, као и да ће на граничним прелазима бити направљене „брзе траке” за лакши пролаз људи из региона. Чадеж је за Танјуг објаснио да „овим и Европској унији показујемо да економије региона не желе да у ЕУ уђу само да би ушле, него да заједно радимо да бисмо постали квалитетни и пуноправни чланови”. И председница Уније трговинско-индустријских комора Албаније Инес Мучостепа изјавила је за ову агенцију да је реч о процесу „који треба прихватити без сумње и са визијом новог европског Балкана”.

Осим што је потврда економских односа, самит у Скопљу, према Миливојевићу, значи и потврду политичке воље владајућих елита у три државе да се тај процес настави и да он у економском и у политичком смислу представља интерес тих држава. „То је у исто време и потврда саме иницијативе као такве. Она у међувремену није претрпела било какав проблем, напротив, напредовала је и ово данас ће бити потврда тога. Споразуми који се потписују даља су афирмација концепта четири слободе кретања, као и циљева ове три земље када су у питању евроинтеграције. У исто време је и даља афирмација одговора на стање с евроинтеграцијама, имајући у виду застој у политици проширења и недостатак садржаја у европској перспективи за коју се ЕУ залаже”, истиче Миливојевић за „Политику”.

Указује да је за Србију овај састанак вишеструко значајан, најпре јер је на линији онога што су стратешки циљеви Србије у вези с економијом и сарадњом са суседима у региону. Друго, како додаје, тај састанак и јачање саме иницијативе релаксирају политичке односе.

„За нас је важан успех иницијативе јер тиме амортизујемо притиске из региона којима је Србија сада изложена и потврђујемо тезу с којом наступамо – да смо конструктивни. То нам је посебно важно с обзиром на наше односе и са Сарајевом у овом тренутку, али и са Загребом на неки начин и, наравно, с Подгорицом. Дакле, свака афирмација иде у прилог нашег приступа и става да треба да се посветимо ономе што даје резултат, а да отворена питања сведемо на терен политичких разговора и договора”, наглашава Миливојевић.

Наводећи да регионална сарадња генерално може да има успеха само ако у њој сви учествују, потпредседница Центра за спољну политику Сузана Грубјешић каже да, нажалост, „мали шенген” и даље чине само три земље, што њене домете чини ограниченим. „Овде на западном Балкану ретко се дешава да су сви вољни да у пуном капацитету учествују у регионалној сарадњи. Управо зато имамо мноштво регионалних иницијатива које се обично креирају у Бриселу или некој другој европској престоници, а онда смо ми овде конзументи нечијих туђих идеја. За разлику од свега тога, ’мини-шенген’ је потекао одавде, из региона, идеја је потекла из Србије. Тренутно су јој домети ограничени и зато позив Сарајеву, Подгорици и Приштини треба да остане отворен јер се до сада показало да ова иницијатива даје конкретне резултате и да би требало сви да јој се придруже”, истиче Грубјешићева за наш лист.

То и даље изгледа прилично тешко. Обоје саговорника указују на унутрашње проблеме у БиХ и Црној Гори због којих је тешко сада очекивати доношење неких важних политичких одлука, као и неке непремостиве разлоге због којих Приштина не учествује. Између осталог, косовске власти су од старта тражиле равноправно учешће, то јест као држава, што је немогуће да сви прихвате. Недавно је министарка иностраних послова привремених приштинских институција Доника Гервала-Шварц на неформалном састанку ЕУ министара у Словенији чак рекла да поједини „играчи у региону подривају ЕУ” иницијативама попут „мини-шенгена” и да тај процес може бити веома опасан за стабилност и мир на Балкану. „Мали шенген”, међутим, има званично чврсту подршку и Брисела и Вашингтона.

Сузана Грубјешић сматра да је досадашњи приступ Подгорице, Сарајева и Приштине овој иницијативи погрешан јер нас „ЕУ увек враћа на регионалну сарадњу, на добре суседске односе”. „Односно, не можете да прескочите регион и да идете право у Брисел. То је погрешна поставка у старту. Србија је у ту иницијативу ушла у доброј вери да је она добра за све и то је правилан и једини могући приступ. Сада, ако постоје другачија гледишта и разне препреке које се ту постављају, то није до Србије”, каже она и истиче да су билатерални односи, макар на западном Балкану, кључ и решење за све, па и за успех било какве регионалне иницијативе.

Миливојевић сматра да нови сусрет у оквиру „малог шенгена” представља позитиван притисак на остале у региону, а онда и на део међународне заједнице који има утицаја у овим земљама – да се та иницијатива потпуно афирмише, поготово када је реч о Косову. „Одговорност за даљи напредак не лежи на Београду, ни Скопљу, ни на Тирани, већ на некима другима”, наводи он и указује да се сада „мини-шенген” показује као једина регионална иницијатива која функционише и која даје резултате. Њен квалитет је у томе што се прво базира на економској димензији, која је насушна потреба свих ових земаља, а онда и што има конкретне циљеве, даје конкретан резултат и што се потврђује у пракси. „Поред тога, ово је једина регионална иницијатива која се на један конкретан начин уклапа у оно што су стратешки циљеви и ЕУ и ових земаља – да се негде нађу, приближе и да се створе услови да те земље уђу у ЕУ. Овим се просто демантује оно што политика намеће – да је тај процес немогућ или да процес треба зауставити”, истиче Миливојевић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

damjan
Mi smo prirodni regionalni saveznici sa Republikom Srpskom,Crnom Gorom a po meni nikako sa Albancima koji sa Zapadom rade protiv nas.Ne razumem tu percepciju.
бг
... цео такозвани западни балкан је реална србија - уз извесне корекције, додавања и одузимања
Dusan T
Pa Jugoslaviju smo potrosili, a Gege su se i u njoj bunile protiv imena koje ne ukljucuje njih. Siguran sam da bi im udovoljili, trenutni predstavnici Sribije i Stare Srbije ce pristati da im se zajedniska zemlja zove Shqiperia. Sve samo ne Srbija. Od imena Srbija i pomena kralja "pravoslavni" antisrbi dobijaju ospice. Kao djavo kad pozoves Svetog Jovana.
Maja
Albanija ima teritorijalne pretenzije prema susedima, putem svoje nacionalne manjine vrši kako hibridni tako i otvoreni rat na teritoriji susednih zemalja i niko normalan sa takvom državom neće sarađivati već će nastojati da je što više izoluje.
slobodni tesar
A Srbija nema.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.