Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Заплењено 16.000 тона фалсификоване хране и пића

Међу 72 државе у којима је спроведена акција Европола и Интерпола налази се и Србија, где је контролисано да ли се продаје лажни мед
(Фото Европол)

За само шест месеци на глобалном тржишту заплењено је око 16.000 тона фалсификоване хране и пиће из илегалне продаје. Вредност те робе процењена је на око 54 милиона евра, а издато је више од 600 налога за хапшење.

Ову акцију (Опсон 2020), чији је циљ утврђивање илегалне трговине намирницама, водили су Европол и Интерпол. Десета је по реду, а трајала је од децембра 2020. до јуна 2021. године. Њоме су биле обухваћене 72 државе, укључујући 26 чланица ЕУ. Акцију су подржали и Европска канцеларија за борбу против превара (ОЛАФ), Генерални директорат Европске комисије за здравље и безбедност хране, Завод за интелектуалну својину Европске уније, национална регулаторна тела за храну и партнери из приватног сектора.

Како се може видети на сајту Европола, међу државама у којима је спроведен надзор тржишта налази се и Србија. У нашој земљи, уз још неколико европских држава (Аустрија, Немачка, Француска, Белгија, Грчка, Италија…), организоване су циљане акције контроле трговине медом због сумње да се уместо природног продаје и лажни, од кукурузног сирупа. Наводи се да је лажни мед у продаји још од 1970. године, када је тај високофруктозни сируп постао широко доступан.

– Да би добили на количинама и добит од илегалне продаје, криминалци у прави мед додају кукурузни сируп. Ово утиче на тржиште, које постаје преплављено фалсификатима, али и снижава цену оригиналним производима – истиче се у саопштењу Европола и додаје да су пчелари принуђени да смањују цене својих производа, што на крају доводи до смањења производње и популације пчела у кошницама. Истиче се да су националне власти имале задатак да провере унутрашње тржиште, укључујући директну продају, дистрибутере, малопродају, пијаце... Спровођене су лабораторијске анализе ради детекције лажног меда.

Конкретни резултати акције, осим збирних података о заплени на свим тржиштима, нису још објављени, а према незваничним информацијама, све што је евентуално утврђено као податак шаље се директно МУП-у. Европол наводи да је на свим контролисаним тржиштима обављено 495 контрола, седам процената контролисаног меда није било у складу с прописима, што је довело до заплене 51.000 килограма лажног меда.

Истовремено, портал „Пословни” објавио је како је у Хрватској откривена велика превара јер је коњско месо продавано са декларацијом телетине и то преко интернета. Како се наводи, хрватске надлежне службе још се нису изјасниле о том случају. Европол је објаснио како је у овој акцији пружена подршка националним властима у борби против илегалне трговине коњским месом. Циљано су спроведене акције контроле у Белгији, Хрватској, Данској, Француској, Ирској, Италији и Шпанији, што је довело до отварања три нове истраге у земљама Европске уније. У хрватским медијима се наводи да су пронађени и фалсификовано вино и вотка, као и у многим државама које су обухваћене акцијом.

Биљана Борзан, заступница у Европском парламенту, за овај портал казала је да се европски закони редовно мењају, побољшавају и пооштравају како би спречили фалсификовање хране, али да, нажалост, увек има маштовитих појединаца који нађу рупе у закону. – Фалсификовања се врло често дешавају када се говори и о храни која је означена као био, еко и слично, коју најчешће узимају особе због здравствених разлога. Тиме је та несрећа већа – истакла је, додавши да су казне толико пооштрене да би требало да одврате сваког ко покуша да вара.

Европол истиче да фалсификовани алкохол и даље представља озбиљну претњу за потрошаче и угрожава рад легалних произвођача. У последњој акцији заплењено је укупно 1,7 милиона литара вина, пива и јаких алкохолних пића, а надлежни наводе да се већина прекршаја односи на вино и вотку.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.