Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТЕШКЕ САОБРАЋАЈНЕ НЕСРЕЋЕ И ПРЕСУДЕ КОЈЕ СУ УЗНЕМИРИЛЕ ЈАВНОСТ

Бахати возачи морају бити заустављени строжим казнама

Пијанство и пребрза вожња доводе у опасност неограничени број људи. Санкције су углавном благе у односу на трагичне последице. Суд суди у име народа и негодовање јавности није притисак већ оправдана реакција
Грађани су протестовали и после погибије Јоване Петковић коју је на тротоару покосио пијани возач (Фото: принтскрин)

У име народа суд доноси и јавно изриче пресуде, али када народ у виду јавног мњења искаже незадовољство због одлуке о притвору или о висини казне, онда се говори о притиску на правосуђе и непримереном коментарисању судских одлука.

Тачно је да сваки делилац правде има право на слободно судијско уверење, ако је оно засновано на примени закона и Устава, али у неким случајевима било је сумњи да је на судске одлуке утицала можда и нека „виша сила”, јача и моћнија од закона, невидљива и недодирљива.

Тешке саобраћајне несреће трагичне су не само за жртве и породице погинулих, већ и за оне који су удес изазвали. Степен њихове кривице није у сваком случају исти. Некада је отказала кочница, али често су алкохол и непромишљена брза вожња били узроци несреће.

Бахати возачи нису хтели ничију смрт, али су морали бити свесни да кршењем прописа доводе у опасност неограничени број људи и да свако ко им се нађе на путу може настрадати у једној секунди.

„Четири године затвора за четири млада живота. Родитељи и родбина преминулих су оваквом одлуком суда разочарани, иако знају да њихову децу ништа не може вратити”, био је медијски извештај после пресуде возачу који је са 1,36 промила алкохола у крви ударио у други аутомобил на Ибарској магистрали августа 2019.

Родитељи погинулих указивали су да је законом предвиђена казна од две до 12 година затвора у случајевима када у саобраћајној несрећи дође до смрти једне или више особа. Питали су се да ли је могуће да један живот вреди само годину дана затвора.

Често се после оваквих пресуда број изречених година затвора пореди са бројем жртава, али треба рећи да суд не одлучује на основу таквог тужног „реципроцитета”, већ да одмерава све околности случаја. Ипак, казне се чине прилично благе у односу на тешке и трагичне последице, као и на узроке које су до њих довеле, а то су вожња у пијаном стању и недозвољена брзина.

У неким случајевима не изриче се чак ни казна затвора, него само условна осуда или кућни затвор са или без електронског надзора.

Управо је Александар Митровић, који је својим возилом усмртио седамнаестогодишњу Андреу Бојанић у Устаничкој улици 2013. године, побегавши са места несреће, прошле недеље преиначеном пресудом осуђен на годину дана кућног затвора са наногвицом. Тиме је казна, после жалбе тужиоца, повећана за само један месец, док му је мера забране управљања моторним возилом дуплирана са једне на две године.

Вест о мало повећаној казни сину Жељка Митровића, власника телевизије Пинк, објављена је само дан после тужне вести о смрти деветогодишњег Стефана, који је страдао на Карабурми 18. јула када је возач Лазар Галић ударио њега, млађег брата и оца брзином од око 100 километара на час на пешачком прелазу, а затим побегао.

Многи грађани су се тада сетили случаја „кантримен” и питали се да ли ће кривац за несрећу икада бити пронађен. Галић је, међутим, нађен и приведен у тужилаштво, али му судија за претходни поступак није одредила притвор, већ само мере забране напуштања боравишта и забрану вожње.

Негодовање јавности било је оправдано упркос томе што судија има право на своју слободну оцену и што притвор можда и није био неопходан, али када је тешко повређени дечак преминуо у болници – грађани су изашли на улицу и тражили да кривац буде иза решетака док чека суђење. Питали су се да ли је можда већ побегао па ће се за њим трагати месецима, као што је то било у случају возача „кантримена” који је на Бранковом мосту усмртио двадесетједногодишњег Луку Јовановића у јулу 2014.

И тада су грађани изашли на место несреће – на мост, пружајући подршку Лукином оцу, без чије упорности случај можда не би био делимично решен. Возило „кантримен” никада није пронађено, а виновник злочина који је дубоко потресао Србију ухапшен је крајем августа те године – у далекој Кини. Утврђено је да је побегао из земље летом за Истанбул, одакле је после одлетео у Кину, а оданде изручен Србији на основу црвене потернице Интерпола. Крајем октобра 2015. осуђен је за тешко дело против безбедности саобраћаја на четири и по године затвора.

О детаљима истраге јавност је тог лега обавештавао тадашњи министар полиције Небојша Стефановић, а сада у случају несреће на Карабурми реаговала је министарка правде Маја Поповић, тражећи од Високог савета судства да преиспита постојање дисциплинске одговорности судије која је одбила предлог тужилаштва да одреди притвор Лазару Галићу.

Колико је за јавност и превенцију бахатости у саобраћају важно да виновник буде пронађен и „приведен правди”, толико је значајно и какве ће казне бити изречене после окончања судског поступка, без обзира на то да ли се окривљени бранио из притвора или са слободе. Поред тога, битно је и да изречена казна буде извршена.

О томе говори случај Стефана Карића, који је био осуђен на годину дана затвора због саобраћајне несреће у којој је његова сапутница тешко повређена и остала инвалид. Он је неколико пута успео да одложи одлазак у затвор, да би му, после примене Закона о амнестији, казна била смањена на девет месеци и затим замењена кућним затвором са електронским надзором.

Може ли то свакоме да се деси

Неколико хиљада грађана Ниша протестовало је почетком ове године на месту где је 4. јануара аутомобил усмртио пешаке Андреја Пекљушаја (12) и Дејана Илића (48). Блокирали су саобраћај и у протестној шетњи захтевали заштиту од бахатих возача и строже казне за оне који су изазвали тешке саобраћајне несреће.

Само месец и по пре тога у болници у Нишу преминула је Јована Петковић (25), коју је возилом на тротоару ударио пијани возач који је имао 1,2 промила алкохола у крви. „Несреће се дешавају али не може сваком да се догоди да управља аутомобилом са толиком количином алкохола и да убије неког ни кривог ни дужног”, рекла је Јованина мајка.

„Већ данас на неком тротоару или пешачком прелазу може да буде покошен неко од нас или нама блиска особа”, поручили су грађани Ниша. На жалост, и поред овог упозорења, управо се то десило на пешачком прелазу на Карабурми.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djordje
Preduslov za strozije kazne je da se zakon primenjuje a kod nas se ne primenjuje ili se primenjuje selektivno. Ne znaci vam nista strozija kazna za obicnog gradjanina koji nekad spletom nesrecnih okolnosti napravi karambol ako ce tatini sinovi, (primer sin medijskog tajkuna) da se izvuku iako su vozili nenormalnom brzinom, ubili nekog a zatim pobegli sa lica mesta posle cega ih tatin advokad odvede u stanicu. Rezultat, nanogica i boravak u tatinom dvorcu.
Jovan Asanin
Dodjite u Kaludjericu, stanite na bilo koju raskrsnicu i videcete sta je divljastvo. U pola sata procice 10 ovakvih sa Karaburme. Gde su i sta rade policijske patrole? Najstroze sankcije za takav tip vozaca, bez izuzetka!
Bora S
Nažalost, i posle protesta u Nišu, ništa se nije promenilo. Saobraćajna policija stoji na tom bulevaru u 7 h ujutru, skoro svakog dana. Pišu kazne za 65 km/h. Narodu koji je naspavan, trezan pošao na posao. Uveče, trke motora i automobila, policije nigde...njihovi opravdanje posle poziva...nemamo patrole. Pitam se do kog nivoa naša "samosvest" kao društva može da padne nisko. Da li toliko teško da preduzmemo nešto? Zar toliko nemamo hrabrosti?
Kiza Karaburma
Svako može slučajno da previdi znak, da ne pogleda kad se uključuje u saobraćaj ili kad se prestrojava, ali niko ne vozi 100 na sat po gradu slučajno, niko ne obilazi slučajno autobus u stanici, niko se slučajno ne napije pa vozi. E, za to što nije slučajno, da se udesetostruče novčane kazne, a automobili u presu. Ako ubiju nekoga, suditi kao za ubistvo. Pa kad prvi kabadahija ode na deset godina, a deseti tatin sin zakuka za Audijem ili BMW-om, da vidite kako će biti red na ulicama.
DejaVu
I sta sad? Prekrstimo se, pljunemo na drzavu i tamo neki narod...resetujemo se i idemo dalje? Zato se i ponavlja sve ukrug. Upravo su gradjani Karabuirme pokazali kako se menjaju stvari - zajednistvom, izlaskom na ulicu a ne gundjanjem u bradu (tastaturu po novom)

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.