Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
КО ТО ТАМО ПРЕВОДИ

Без комплекса, напред

Да ли ће књижевнопреводилачко грло бити само кљусе, рага или расан коњ зависи превасходно од нас, књижевних преводилаца Владимир Јанковић
Владимир Јанковић (Фото: Ксенија Влатковић)

О положају књижевних преводилаца код нас говори се више него о самом књижевном превођењу и самим књижевним преводиоцима. То можда указује на црту која је тако изражена у нашем менталитету: да кукамо, да се жалимо, да свакидашњу јадиковку претпостављамо чак и жељи за опстанком, да нам за све буду криви други.

Положај књижевних преводилаца је такав какав јесте и какав може бити. Са становишта самих преводилаца, само је једно важно: да они сами, што индивидуално, што удружујући напоре, тај положај – уколико га сматрају лошим или недостојним њихове уметности, њиховог позива – поправе у мери у којој је то изводљиво.

То би и била сума сумарум приче о положају књижевних преводилаца у Србији данас: учинимо, пре свега, оно што сами можемо како би нам се позиција побољшала. Делајмо за себе, за своју ствар и за своју браншу. Немојмо бити ни стидљиви ни срачунати; ни претерано понизни ни одвећ несигурни у себе; ни малодушни ни незаинтересовани за сопствено послање.

Постоји фама да издавачи, не сви, али већина, нису у довољној мери свесни значаја књижевних преводилаца, да их слабо плаћају. Ту на делу имамо једну генерализацију која и превише слути на аматерлук. Наиме, уопште није тако; пракса показује да се за свој статус, и уметнички и финансијски, књижевни преводилац бори углавном сâм, при чему то и није баш сасвим тачно речено: да, бори се, привидно, сâм, али се бори раме уз раме са својим делима, с плодовима свог рада који су му и главно оруђе и главни адут.

Нису књижевни преводиоци таксисти, па да се ослањају на таксиметар и унапред утврђену тарифу. Кад смо већ код вожње и могућих метафора, у књижевнопреводилачком свету имате и Ајртоне Сене и Алене Просте, али имате и мале Ђокице који би хтели да се играју шофера. Нормално је отуд да било који издавач неће једнаку цену платити за професионалне услуге једног Најџела Менсела који вози у Монаку и на Хунгарорингу, и неке студенткиње која по препоруци сестре од ујака теткине другарице из млађих дана узима на превод романчић који ће кроз неколико месеци осванути на киосцима.

Удружење књижевних преводилаца Србије је уметничка асоцијација у експанзији. Не говорим то као члан Управе и потпредседник удружења већ управо као живи актер и сведок онога што се у нашем делу велелепног здања у београдској Француској улици број 7 дешава. У својој вишедеценијској повести, УКПС је имало, како то нужно бива, и успоне и падове, и периоде процвата и године чамотиње, али сада је управо у фази раста и појачаног ангажмана у целокупној овдашњој културној средини.

За књижевне преводиоце често се, па и пречесто, говори да су ствараоци у сенци. Што је посебно упечатљиво, најчешће с том флоскулом у јавност иступају сами књижевни преводиоци. Ствар је у томе да се себи и свом раду приступа без комплекса, а два фамозна комплекса увек иду руку подруку: ако комплекс више вредности не ваља, једнако не ваља ни комплекс ниже вредности. Тога се треба ратосиљати, ђутуре: без комплекса, напред!

Преводити једну књигу с једног на други језик значи, без сумње и без поговора, писати је на том другом језику. Јесте то опште место, али многима је тешко да увиде општост датог места, па ову мисао вреди потенцирати и понављати: превођење једне књиге јесте писање те књиге на другом језику. Отуда се и умеће преводилаштва, кад подвучемо црту, своди на умеће писања, на књижевни дар. Не постоји, али стварно, књижевни преводилац који је добар или одличан, а који није и писац. То показује пракса.

Диференцијација постоји: по свом властитом нахођењу, неко ће се определити да само преводи, а неко ће и преводити и писати. Али сваки ваљан књижевни преводилац, стваралац који у свет пушта своја ауторска дела, књижевне преводе – може, и морао би, да буде свестан своје креативне моћи и свог утицаја. Нема разлога да се повлачи у некакве запећке, да сам себи копа јазбине тобожње скрушености у којима ће потом диринчити док се не уцрвља.

Народна мудрост „у се и у своје кљусе” једна је од оних на које вазда ваља обратити пуну пажњу. Нарочито у ситуацији кад људи на заједничком подухвату нису сами. Јер да ли ће књижевнопреводилачко грло бити само кљусе, рага, или расан коњ – мимо свих друштвених, политичких и цивилизацијских тенденција – зависи превасходно од нас, књижевних преводилаца.

Књижевно превођење: професија, хоби или сламка спаса

У серији разговора са нашим еминентним књижевним преводиоцима, као и кроз њихове ауторске текстове, покушаћемо да осветлимо значај њихове професије која је данас потцењена, и то не само лошим материјалним статусом. Зашто се врсни преводиоци често замењују непрофесионалцима, зашто се стари преводи краду и потписују имагинарним именима, ко обара цену рада, ко је кривац за лоше преводе, шта сами књижевни преводиоци могу да учине и бројна друга питања биће разматрана у овом серијалу.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.