Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

На данашњи дан 1914. године Аустроугарска објавила рат Србији

Tелеграм објаве рата Аустроугарске Србији грофа Бертолда, који је Никола Пашић примио у Хотелу „Европа” 28. јула 1914. године, Унеско је 2015. уврстио у Међународни регистар „Сећања света” (Фотографије Википедија)

Ниш – Тачно месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године у Сарајеву, на данашњи дан пре 107 година, Аустроугарска је објавила рат Србији. Тога дана – 28. јула по грегоријанском календару, који је примењиван у Бечу, односно 15. јула по јулијанском календару, коришћеном у Београду, министар иностраних дела Аустроугарске гроф Леополд Бертолд упутио је Влади Краљевине Србије телеграм у којем је написао „да Аустро-Угарска сматра да се од тог тренутка налази у стању рата са Србијом”.

У телеграму којим је означен почетак Великог рата стајало је: „Будући да Влада Краљевине Србије није на задовољавајући начин одговорила на ноту од 23. јула 1914. године, коју је уручио аустроугарски посланик у Београду, Царска и Краљевска влада је принуђена да се сама побрине за очување својих права и интереса и да, у том циљу, прибегне оружаној сили. Према томе, Аустро-Угарска сматра да се од сада налази у стању рата са Србијом.”

Оригинални документ објаве рата Аустроугарске Србији налази се и чува у Државном архиву Аустрије, а Унеско је 2015. године на предлог Архива Србије донео одлуку о упису Телеграма објаве рата Аустроугарске Србији у Међународни регистар „Сећање света”.

Копију оригинала телеграма и његову садржину „Политика” је прва објавила у Србији на 14. годишњицу почетка рата у броју 7.627 од понедељка 29. јула 1929. године на петој страни. Занимљиво је да се у оригиналном телеграму налазио и део реченице који је прецртан плавом оловком, а који гласи – „а нарочито с обзиром на то да су српске трупе већ напале један одред Царске и Краљевске војске у близини Ковина”. Овај део реченице стајао је у оригиналном телеграму Аустроугарске Србији одмах после „за очување свих права и интереса...”, али није остао у документу.

Елем, телеграм о објави рата, послат из Беча преко Будимпеште у Београд, одмах је прослеђен најпре Врховној команди Српске војске у Крагујевцу, а потом председнику српске владе Николи Пашићу у Ниш, који је био ратна престоница Србије. (Председник Краљевске владе Србије Никола Пашић је заједно с министрима, државном касом, архивом, уметничким збиркама и другим драгоценостима евакуисан из Београда у Ниш 25. јула 1914. године, а град на Нишави је до 16. октобра 1915. године био ратна престоница Србије. Пресељење је уследило након одлуке регента Александра Карађорђевића од 25. јула 1914. године да се Влада Краљевине Србије, као и Двор и Народна скупштина изместе из Београда у Ниш.)

Никола Пашић

Када му је предат телеграм, Пашић је био на ручку у једном нишком ресторану с породицом и руским изаслаником Василијем Николајевичем Штрандманом. Председник Краљевске владе Србије прочитао је садржину документа, прекрстио се и истог тренутка прекинуо боравак у ресторану и с пратњом и сарадницима отишао у зграду Моравске бановине (у којој је сада Универзитет у Нишу), на десној обали Нишаве. Пола сата касније са једног балкона обратио се окупљеном народу и саопштио да је Аустроугарска објавила Србији рат.

Рат је почео сутрадан, 29. јула 1914. године.

Пре објаве рата, а после атентата на престолонаследника принца Фердинанда у Сарајеву (28. јуна 1914. године), вођена је велика дипломатска борба. Пошто је 23. јула барон Владимир фон Гизл уручио српској влади ноту Аустроугарске, у међународним европским круговима одмах и без много дилема оцењено је да то није обична дипломатска нота, већ ултиматум који Србија неће моћи да прихвати. Ипак, српска дипломатија учинила је све да се избегне ратни сукоб и, у одговору на ноту, условно је прихваћено девет од укупно десет захтева. Није прихваћен само захтев из тачке 5, у којој се захтевало мешање аустроугарских органа у процес истраге (о атентату) на територији Србије и учешће и вођење судског поступка јер би то представљало кршење Устава и суверенитета Србије. Исто тако, српска дипломатија је на крају одговора на аустроугарску ноту предлагала мировно решење тако што би спор био изнет или пред „велике силе” или пред међународни суд у Хагу... Барон Гизл је преузео одговор Србије 25. јула 1914. у 18 часова, прочитао га и одмах саопштио „да су дипломатски односи између Аустроугарске и Србије прекинути”, а три дана касније објављен је рат.

Најзанимљивије је да се и после 107 година, колико је прошло од лета 1914. године, неке ствари понављају и, сигурно нимало случајно, веома личе једна на другу. У време када Србија поново трпи огромне политичке и сваке друге врсте притисака, догодило се да је пре неколико дана високи представник за Босну и Херцеговини аустријски дипломата Валентин Инцко баш 23. јула ове године (истог датума када је Аустроугарска 1914. године уручила ноту Србији) изменама закона забранио негирање геноцида у БиХ.

Многи потези Валентина Инцка (рођеног у словеначкој породици 1949. године у Клагенфурту), који ускоро одлази са функције високог представника за Босну у Херцеговину, на којој је од марта 2009. године, па и последње измене закона којима се забрањује негирање геноцида, коментарисане су и коментаришу се његовом мржњом према Србији и Републици Српској. Већ је речено „да је Инцко закуцао последњи ексер у мртвачки сандук БиХ” (Додик), „да је реч о највећем и катастрофалном политичком потезу одлазећег високог представника” (Бореновић) или „да је то највећа могућа катастрофа” (Станивуковић), односно „да донети закон води БиХ у нестабилан период” (Шаровић).

Пре више од једне деценије после постављања Валентина Инцка на функцију високог представника за БиХ, из сведочења једног не баш малог броја одраслих Нишлија који се сећају периода средине и друге половине педесетих година прошлог века, могло се чути доста прича да је Инцко као дечак често о боравио у Нишу, где су његови родитељи имали веома блиске рођаке. Јер, у то време на подручју града на Нишави живело је на десетине, а можда и стотине словеначких породица.

Тада се говорило да је скоро без изузетака сваког лета и по неколико месеци Инцко проводио у Нишу (због чега одлично говори српски језик) и да је у том периоду међу тада младим Нишлијама, данас већ седамдесетогодишњацима и нешто старијима, имао бројне познанике и пријатеље из детињства. „Политика” је после тих навода покушала 2010. и 2011. године да преко службеника Канцеларије високог представника за Босну и Херцеговину добије потврду или деманти тих прича, али никада и никакав одговор није стигао... Не зна се зато поуздано ни данас да ли је Инцко пре шездесетак и више година заиста често боравио у Нишу, или није.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Увек се треба питати да ли би Срби боље прошли да су прихватили аустроугарски ултиматум и избегли рат. Српска влада није прихватила тачку бр 6 ултиматума, којом се тражило да аустроугарски иследници врше истрагу поводом Сарајевског атентата. Да је то прихваћено, страдало би можда педесетак високих официра чланова Црне Руке, а не онолики народ.
Yugocinik
Kolosalna pobeda Srbije 18-te, je 90-tih, infantilno procerdana. Izgubljena je tvorevina od 22 mil. stanovnika u kojoj je Srbija bila najdominantniji faktor i u kojoj su svi Srbi ziveli u jednoj drzavi sa zagarantovanim Kosovom u njenom sastavu. A sta imamo sad posle 10-togodisnjeg rata? Optuzuju nas za genocid. Srbi su nacionalne manjine po kojekakvim balkanskim drzavicama-verskim torovima, a Kosovo posle kapitulacije u Kumanovu, nije vise u Srbiji. Sve navedeno je na zalost nesporno.Gresim li?
LaCosta
Ne, pobeda je procardana onoga trenutka kada su Karadjordjevici prihvatili porazenu "bracu" iz AU monarhije. Da su prihvacene granice iz 1915 ta drzava bi postojala i danas. Nesto se mnogo podudaraju Inckovi zadnji postupci sa ovim datumuma iz proslosti.
FORum LIvii
Ako uradite anketu u Evropi sa pitanjem :Ko je krivac za izbijanje I sv. rata, 99,9% gradjana ce odgovoriti da je krivac Srbija . Znaci , onaj ko je mnogostruko jaci , ko PRVI objavi rat i napadne drugu drzavu, onaj ko izbegne mirno resavanje sporova i lati se oruzija i izvrsi zlocin prema miru , on nije kriv vec je krivac zrtva . To je stanje svesti u danasnjoj Evropi i to se nije promenilo. Preporucujm knjigu:Katastrofa, Evropa ide u rat 1914. godine Pisac britanac Maks Hestings,
zoran stokic
Za 200 g nove državnosti mi nismo od ratova stigli da izgradimo "društvo", Srbija je državni skelet sa "društvom koje je, figurativno rečeno, na nivou deteta od 3 godine" – nesposobno da preživi samostalno, nije u stanju da puni budzet države, da rešava životne probleme. Takvo "društvo u nastajanju" naše su elite terale iz jednog u drugi rat; ne bilo kakve ratove nego uvek sa silama neuporedivo većim nego što smo mi. Umesto da prvo izgrade kritičnu masu društva...
Stojan Jović
Od 1804 naši preci su od ropstva za stotinak godina uspeli da naprave državu dostojnu poštovanja u kulturnom,ekonomskom,vojnom i političkom smislu.Ona je mogla da se nosi sa najvećim imperijama.O njima samo reči poštovanja i hvale.Oni su izborili naš goli fizički opstanak.Nije tada bilo plišanih revolucija kad na protest povedeš i dete u kolicima.Sve naše nesreće proizilaze iz nesposobnosti i zaludjenosti delova mladjih generacija i novih elita koji su imali neke NADIDEJE, implantirane spolja..
Milojko Maljković
I Incko je objavio,ali mu ne važi objava.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.