Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сећање на осам деценија од покоља у глинској цркви

Према проценама, у два наврата крајем јула и почетком августа 1941. убијено је око 1.700 Срба, од којих је нешто више од хиљаду заједно с породицама дошло на позив усташких власти на наводно прекрштавање
Богородичина црква у којој је почињен масакр, пре и после рушења (Фото: Из књиге Јована Мирковића „Страдање Српске православне цркве у НДХ”)

„Пазите добро, ако који остане жив, ви се немојте у Глину враћати, не смије се то знати никако”, чуо је Љубан Једнак и запамтио те речи из разговора између усташа који су на камионе утоваривали тела Срба убијених у глинској Цркви Рођења Пресвете Богородице.

Сазнало се јер је Љубан Једнак остао жив и сведочио је о покољу извршеном у глинској цркви на самом крају јула 1941. године. Он је био једини преживели сведок страдања више стотина Срба те страшне ноћи, чију 80. годишњицу обележавамо данас. У позним годинама, преживели масакра у Другом светском рату придружио се колони избеглица у „Олуји” и умро у Београду 1997. године, оставивши свој завичај с друге стране Дрине.

Упамћени као злочин у глинској цркви, међу најстрашнијим покољима на територији НДХ у Другом светском рату јесу они који су се догодили у ноћи између 28. и 29. јула и 4. и 5. августа, када су у два наврата усташе у Цркви Рођења Пресвете Богородице убиле више стотина мештана околних села. Страшном злочину претходило је стрељање глинских Срба 13. маја, док је у самој цркви, према проценама, убијено око 1.700 људи.

Одмах по проглашењу НДХ, у току ноћи 10/11. априла 1941. године, у Глини је успостављена усташка власт и она постаје значајно усташко упориште, што је било могуће јер су хрватске десничарске струје, с др Мирком Пуком на челу, значајно ојачале у периоду Бановине Хрватске, објашњава историчарка Јасмина

Тутуновић Трифунов, виши кустос Музеја жртава геноцида у Београду.

– Хапшења и убиства српских цивила започела су већ крајем априла 1941. и наставила се током маја на територији Глине, Вељуна и Благаја. У току ноћи, 13. маја 1941, на стратишту Прекопе, убијено је више од 260 Срба из Глине, узраста од 15 година до дубоке старости. Масовна убиства су настављена у православној цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини, 29/30. јула 1941. године, када је убијено између 300 и 700 људи, (највише страдалих је из општине Топуско) и 4/5. августа 1941, када је убијено 1.038 цивила, највише из Вргинмоста – каже Јасмина Тутуновић Трифунов.

Она додаје да су, по истраживањима Ђура Аралице, Срби убијени у првом покољу у глинској цркви ухапшени у њиховим домаћинствима, на њивама, путевима, од 26. до 28. јула у општини Топуско и делу општине Чемерница. Пре транспорта сточним вагонима за Глину били су заточени у општинској згради и парохијском дому.

– Страдали Срби из Вргинмоста, заједно с породицама, дошли су на позив усташких власти на наводно прекрштавање, односно покатоличавање. После одвајања од жена и деце, мушкарци су били заточени у Соколски дом, одакле су превезени у Глину и убијени у православној цркви 4/5. августа, а мањи део на стратишту шикара Латиново код Глинског Новог села – каже наша саговорница.

После око месец дана до темеља је сравњена и глинска Богородичина црква која је била место страшног злочина. Уништиле су је усташе, као и бројне друге храмове Српске православне цркве на територији НДХ, а преостале рушевине уклоњене су после рата.

– По истраживањима Драгана Чубрића и Момчила Крковића, СУБНОР Глине је на десетогодишњицу злочина иницирао да се остаци цркве очисте и заштите ради изградње спомен-обележја, међутим, изградња меморијала посвећеног жртвама умореним у глинској цркви трајала је више деценија. На црквишту није саграђена нова црква, уместо порушене Богородичине цркве из 1826, већ спомен-дом (1972) који је имао функцију локалног дома културе с различитим културно-забавним садржајима. Крајем осамдесетих година покренута је иницијатива за изградњу спомен-обележја с уклесаним именима жртава. Спомен-обележје жртвама умореним у глинској цркви завршено је крајем јула 1995. године и срушено у акцији „Олуја”. Тада је и некадашњи спомен-дом преименован у „Хрватски дом” – подсећа Јасмина Тутуновић Трифунов.

Нетачно објашњење слике Срба у глинској цркви

Снимак Срба из Босанске Дубице за који се често погрешно мисли да су на њему њихови сународници у глинској цркви (Фото: Архива Музеја жртава геноцида) 

Покољ у глинској цркви није био и једини злочин почињен над цивилним становништвом у православним богомољама. Како каже Јасмина Тутуновић Трифунов, према истраживањима историчара Јована Мирковића и др Драгана Цветковића, увидом у базу „Жртве рата 1941–1945” Музеја жртава геноцида, у 48 храмова СПЦ извршени су брутални злочини над цивилним становништвом, а најмасовнија страдања Срба била су у храмовима у Глини, у Садиловцу (Слуњ), Коларићу (Војнић), Драксенићу (Козарска Дубица), у Великој Кладуши, Лежимиру код Сремске Митровице и Кусоњама код Пакраца.

Она напомиње да, као у случају Срба убијених у глинској цркви, прекрштавање није био никакав гарант да ће избећи страшну судбину. Срби су се најчешће спасавали бекством, а чак и они који су примали католичанство убијани су. Слично као Срби из Вргинмоста, и њихови сународници из Босанске Дубице и околних села одведени су у српску православну цркву у хрватској Дубици ради прекрштавања, али их је већина убијена. Слика тих несрећника често се погрешно објављује као снимак из глинске цркве уз нетачно објашњење да се ради о онима страдалим у покољу на крају јула и почетком августа 1941. у Богородичиној цркви у Глини.

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Luis
Nitko u Srbiji ne zna ništa niti o žrtvama u Voćinu, stotinjak kilometara dalje.
Mile Mandic
Uzas. Krivim drzavu Srbiju zbog toga sto se o ovome nista ne zna, nigde se ne uci, ne prica se, nego se tu i tamo provuce neki novinski clanak. Srbija je trebala da sprovede medijsku i svu ostalu kampanju o srpskim zrtvama tokom svih dosadanjih ratova. Isto kao sto su uradili bosnjaci sa parama iz Turske u vezi Srebrenice. Ali, mi nismo uradili nista i o zrtvama iz Gline niko nista ne zna. Nema strategije informisanja naroda na svetskom nivou.... Straxota!
Miki
Srbija je trebala da izdasno finansira medijsku i svu ostalu kampanju sporovdjenja osvescenosti o srpskim zrtvama tokom svoh dosadanjih ratova. Istokao sto su uradili bosnjaci sa parama iz Turske u vezi Srebrenice. Ali, mi nismo uradili nista i o zrtvama iz Gline niko nista ne zna. Ja krivim nasu drzavu Srbiju zbog toga sto e o ovome nista ne zna, nigde se ne uci, ne prica se, nego se tu i ramo provude neki novinski clanak. Nema atrategije informisanja naroda na svetskom nivou.... Straxota!
Бранко Ср'б Козаковић
Зло за које нема речи.Мучно је што се Срби данас геноцидишу због неких изрода који су нам укаљали Образ у сребреничком злочину којим се манипулише из политичких разлога, али то не умањује његову страхоту. Где су данас ти "хероји" због којих се срамотимо, ми жртве и патници?! Међу нама су, ћуте кукавице и нељуди, злочинци! Но, где су данас и сви ти покатоличени Срби у НДХ? Вратили су ли се у своју веру, нацију, или су (како се то најчешће паролаши) "постали веће усташе од Хрватаh"? Сада су Срвати
Бранко Ср'б Козаковић
Александра, то је ружно учитавање! По том питању сам се овде толико пута огласио, па ћу и сада поновити: "српска суза нема родитеља". Зна се ко је у БиХ "срушио миран сан", и за кога су ратовали муџахедини, као и шта су злочинили, заједно са Бошацима. Прво се десила "српска" Сребреница, Орићева, а потом је дошла "њихова" - као вид одмазде. Но, то се није смело десити - не тако, ни на такав начин. Околности су клизаве, не црно-беле. Осрмотили су нас "јунаци". Ми свој отпад осуђујемо, они свој не.
Бранко Ср'б Козаковић
Александра, то је ружно учитавање! По том питању сам се овде толико пута огласио, па ћу и сада поновити: "српска суза нема родитеља". Зна се ко је у БиХ "срушио миран сан", и за кога су ратовали муџахедини, као и шта су злочинили, заједно са Бошацима. Прво се десила "српска" Сребреница, Орићева, а потом је дошла "њихова" - као вид одмазде. Но, то се није смело десити - не тако, ни на такав начин. Околности су клизаве, не црно-беле. Осрмотили су нас "јунаци". Ми свој отпад осуђујемо, они свој не.
Прикажи још одговора
jogurt
A Srbija i dalje nije upoznata sa stradanjima Srba u Hrvatskoj

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.