Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Камате на штедњу ће још дуго остати ниске

Просечна камата на евре је 0,87 одсто годишње. На то утиче вишак новца, јер су водеће централне банке од почетка пандемије предузеле бројне стимулативне мере монетарне политике
(Фото Д. Јевремовић)

Колико је вест да је Европска централна банка прошле недеље одлучила да не повећава каматне стопе била добра за дужнике, толико је њихова одлука да задрже негативну камату на депозите од 0,5 одсто била лоша за штедише. То значи да и убудуће од новца положеног на штедњу, конкретно евра, неће бити никакве вајде. И тако је већ годинама. При том пандемија није томе допринела, али је зато стање продужила.

Камате су код нас минималне, још нису негативне ма колико се то некоме чинило да јесу. Многи девизе имају у банкама само да им не би стајале у кући. Банкари „клијенте” уместо на штедне усмеравају да новац држе на девизном рачуну, без орочења, с којима истина могу да располажу у сваком тренутку, али је зато камата 0,10 одсто годишње.

Неки кажу да се бум на тржишту некретнина делом може објаснити и тиме што власници капитала немају где друго да га пласирају. Принос на штедњу је мали, исто важи и за улагање у државне дужничке хартије, беспредметна је постала и инвестиција у акције компанија… Ипак, не може се рећи да власници новца повлаче штедњу и улажу у некретнине, јер она стално расте.

Из Народне банке Србије (НБС) наводе да ниједна банка није увела негативне каматне стопе. Према последњим расположивим подацима просечна пондерисана каматна стопа на депозите становништва у еврима, као најзаступљеније валуте када је реч о девизној штедњи у мају 2021. године износила је 0,87 одсто на годишњем нивоу и у зависности од рочности кретала се у распону од 0,79 до 1,11 процената.

Један читалац нам се пожалио да му је банка почела да наплаћује коришћење девизног рачуна, а у централној банци кажу да на основу њихових информација ниједна банка не наплаћује становништву накнаду за одржавање девизних штедних рачуна.

– У случају да банка наплаћује накнаду за одржавање девизних текућих рачуна, трошкови одржавања не могу се сматрати негативним каматним стопама на девизну штедњу – кажу у НБС-у.

Додају, да је евентуалне трошкове одржавања рачуна потребно узети у обзир приликом доношења одлуке о улагању средстава у одређене инструменте, заједно са свим другим факторима који утичу на исплативост улагања, као што је, на пример, порез на камату, који се код динарске штедње не наплаћује, док се код девизне наплаћује у висини од 15 одсто.

А када штедише могу да очекују раст камата ?

– Потенцијални раст каматних стопа на штедњу би превасходно требало пратити у контексту кретања каматних стопа у зони евра, како референтних стопа Европске централне банке, тако и референтних стопа на тржишту новца као што је еурибор. Водеће централне банке су од почетка пандемије вируса корона предузеле бројне стимулативне мере монетарне политике што је довело до раста ликвидности у банкарском систему и пада стопа на тржишту новца на рекордно ниске нивое – напомињу из НБС-а.

Еурибор, додају, рочности до шест месеци је тренутно нешто испод стопе ЕЦБ на депозитне олакшице која износи минус 0,5 одсто. Кретање еурибора ће највећим делом зависити од политике ЕЦБ у наредном периоду која је почетком јула усвојила измене стратегије монетарне политике, односно симетричан инфлациони циљ од два одсто уместо досадашњег циља од близу, али нешто испод два процента, те тржишни учесници сада не очекују раст стопе ЕЦБ на депозитне олакшице бар до 2024. године, што ће уз даљи раст вишкова ликвидности утицати да каматне стопе на тржишту новца остану на садашњим нивоима у наредном дужем периоду.

Наглашавају да је НБС заузела став да у условима нашег финансијског система није оправдано заговарати примену негативних каматних стопа нити других накнада које би се негативно одразиле на штедњу грађана, али и депозите привреде код банака. Такав став заснива се на чињеници да је штедња најважнији извор кредитне активности у нашој земљи, те да домаће банке имају посебну одговорност да спрече да се трендови негативних каматних стопа на међународним тржиштима не одразе неповољно на пружање одговарајућих финансијских услуга привреди и становништву, као ни на стабилност финансијског система.

У складу са својом пословном политиком, домаће банке су задржале традиционалне функције примања депозита и кредитирања, тако да се каматне стопе на девизну штедњу све време крећу у позитивној зони.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

M
" У случају да банка наплаћује накнаду за одржавање девизних текућих рачуна, трошкови одржавања не могу се сматрати негативним каматним стопама на девизну штедњу" - haha, kamata nije negativna, ali je svako u minusu posle raznih bancinih zavrzlama i obracuna ukoliko mu kamata stednju nije minimum 1,2%!
Marko
Red da se propiše pravo privrende jednakosti banke smeju da naplaćuju do 50% veće kamate od onih koje daju za zajam.
Djordje
Navedeno je da se jedan citalac pozalio da je jedna banka pocela da naplacuje odrzavanje deviznog racuna a da centralna banka na to kaze da prema njihovim informacijama nijedna banka ne naplacuje tu naknadu. Prosto je neverovatno da centralna banka ne zna da je jedna od najvecih banaka u Srbiji od juna meseca uvela naplatu odrzavanja deviznog racuna. To je banka Inteza u kojoj sam iz istih razloga ugasio racun. Mozda politika moze da informise centralnu banku koja je neobavestena.
slavkoD
U Nemackoj stedionice i banke vec uveliko naplacuju kaznene kamate ako imas vise od 50 hiljada € na racunu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.