Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Смањити јаз између највиших и најнижих пензија

Уколико се настави тренд исплата принадлежности од уплата доприноса, новац који је држава дотирала може да се искористи за помоћ пензионерима с минималним примањима, онима са породичним пензијама као и пољопривредницима
(Фото А. Васиљевић)

Исплата мајских и јунских пензија од уплаћених доприноса у касу пензијског фонда добра је не само за државу која тиме растерећује буџет, већ би могла у перспективи бити одлична вест и за најстарије. Наравно, под условом да влада одлучи да тај новац који је до сада издвајала за исплату принадлежности искористи да додатно унапреди положај ове вишемилионске популације. Било тако што би побољшала швајцарску формулу како пензије убудуће не би падале испод 50 одсто од просечне зараде, ишла на повећање минималних принадлежности и то трајно. Или, оно што би пензионери највише желели, да им се уколико се овакав тренд настави, врате умањене пензије.

У Фонду ПИО потврђују да за мајску и јунску исплату корисницима из категорије запослених није било потребно повлачити дотацију на име недостајућих средстава за исплату пензија. Наплата доприноса за пензијско и инвалидско осигурање је и даље у порасту, а од почетка године већа је за 36 одсто у односу на исти период 2020, а у односу на планирано у посматраном периоду за око три одсто. Уколико се настави повољан економски тренд и повећање броја запослених, сигурно је да ће до краја године за исплату пензија бити повучено из буџета Републике мање средстава од планираног, наглашавају у фонду. С обзиром на то да је број пензионера из категорије запослених највећи и да од укупног броја пензионера они чине 84,5 одсто то подразумева и највећи износ потребних средстава, која су обезбеђена из повећаних изворних прихода фонда, односно више наплаћених доприноса за пензијско и инвалидско осигурање.

Упитани да ли би уколико се овакав тренд настави пензионери могли да очекују да се тај новац искористи за њихов бољи стандард, проф. Бојан Димитријевић, члан Фискалног савета Србије, каже за Политику да то зависи искључио од одлуке владе за шта ће наменити та средства. Чињеница је да је на овај начин побољшана фискална позиција државе, али питање је шта ће бити за годину, две и да ли одмах треба правити тако велике кораке.

– Уколико држава одлучи да овај новац који је деценијама издвајала за исплату пензија (2012. било је чак 43,4 одсто буџета) искористи додатно за најстарије, став Фискалног савета је да би то требало дати најсиромашнијима. Ићи на смањење разлика између највише и најниже пензије како ове највише не би 10 и више пута биле веће и тако смањити тај јаз. Могућност да се принадлежности усклађују два пута годишње могуће је можда у овом часу, дугорочно је велико питање. Зато је Фискални савет за опрезније и одмереније трошење пара, наводи он.

Добро је што се каса Фонда ПИО пуни од уплата доприноса, јер то значи да је дошло до смањења сиве економије. С друге стране сви подаци у последњих неколико година показују да се смањио и број пензионера, односно све је више оних који раде дуже, до 65 година како не би плаћали пенале за превремено пензионисање.

Смањен је и удео бенефицираних, породичних и инвалидских принадлежности. Иако је однос запослених и пензионера још увек далеко од оног четири према један, ипак се иде ка томе да се стање побољша у корист оних који уплаћују доприносе, напомиње наш саговорник.

Од новца који је ишао из буџета за исплату пензија може се помоћи породичним и пољопривредним пензионерима без обзира на то што се стално прича како они избегавају да уплаћују доприносе. Не треба заборавити да су исти ти пољопривредници доприносили буџету кроз плаћање ПДВ-а.

Када је реч о швајцарској формули, став Фискалног савета је да се ту ништа не мења. Инсистирање на томе да просечна пензија у просечној заради учествује са 50 одсто би у овом часу испунила очекивања пензионера, али шта ако би за неколико месеци неко рекао „а зашто учешће не би било 80 процената или свих 100 одсто”. Кључ приче је у расту БДП-а, објашњава наш саговорник.

Као један од предлога да се новац намењен исплати принадлежности искористи за бољи стандард пензионера је и давање једнократне помоћи најугроженијима, с тим да то постане пракса. Када је реч о враћању умањених пензија, Димитријевић наводи да су примања најстаријих била смањена у време ванредне ситуације и да све земље према уставу имају право тако да реагују – умањењем пензија.

Најнижа пензија 10 пута мања од највише

Према подацима статистике Фонда ПИО просечна пензија у Србији исплаћена у јулу износила је 29.384 динара. Мање од износа најниже прима 200.728 пензионера, најнижи износ принадлежности од 12.582 до 16.004 добија 235.179 пензионера.

Истовремено до 10.000 динара месечно прима 98.846, од 10.000 до 15.000 – 205.920. Највиша пензија износи 147.408 динара, примају је 43 пензионера, док до 100.000 добија њих 7.926.

Просечно учешће мајске пензије у мајској заради за све пензионере износи 45,2 одсто, за пољопривреднике 19,4 и самосталце 43,5 процента.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan
U ovoj zemlji mnogo veci je jaz izmedju najvise i najnize plate. poznajem ljude koji rade za 300 evra. Poznajem coveka koji radi za 8000 evra. To je raspon priblizno 27:1. Tesko mi je kada znam da neko zaradjuje 4 puta vise od mene ali kad vidim da postoje oni koji zaradjuju 7 puta manje od mene osetim malo olaksanje.
Да,да
Пензије СПЦ се исплаћују из ког фонда?Колико СПЦ уплаћује новца у пензиони фонд?
petar rokočki
Неки су увек против смањења тог јаза Лично мислим да је немогуће да је неко 10 пута више уплаћивао у ПИО, пре ће бити нека варијабла у обрачунској формули која додатно фаворизује неке професије. Како пензионери са малим пензијама да повећавају јавну потрошњу а тиме и обим производње ако их годинама држимо на ивици преживљавања. И овде се само помиње све то као могућност а не као истинска потреба и обавеза владе да то спроведе што пре у конкретно дело.
Penzioner u najavi
@petar rokočki. Pa kako Vam nije jasno? Neko je radio samo 15 g. na minimalcu, a neko 45 g. sa 4x vecom zaradom od minimalca. Pa normalno je da ce imati bezmalo 10x veci iznos uplata. Nikakve varijable ne favorizuju neke profesije, al' postoji varijabla PIO Fonda koja definise-"sece" velike koeficijente koji prelaze definisane maksimume. @Уааа политичари... Da li Vam je iz gore iznetog jasno da je savim normalno da neko ima penziju 15.000 d. a neko 100.000 din. Penzije nisu socijalna kategorija
Уааа политичари
Одавно причам да сви пензионери треба да имају исте пензије. Утврди се која је то износ за минималну пензију и свима се скида исто од зараде. Ако неко хоће да има већу пензију нека уплаћује. Трошкови за живот пензионера су углавном исти. Режија, нешто унуцима и деци и то је то. Ако неко није створио то што је желео док је био радник и радно способан не треба да ствара ни када оде у пензију. Ненормално је да неко им 100.000 диара а неко 15.000 динара. Није ни људски.
Ахм
Онда је поштено да свакоме одбијају од плате исту цифру?
даса
Колико је неко уплаћивао за стаж толику и пензију ће да има.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.