Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Други покушај да се затвори Гвантанамо

Ослобађање Мароканца који је тамо провео готово 20 година без оптужнице могло би бити сигнал да се ближи крај постојања затвора на Куби
Протест у Вашингтону којим се тражи укидање Гвантанама (Фото EPA-EFE/Erik S. Lesser)

Бајденова администрација је корак ближе затварању Гвантанама након што је недавно пустила кући Мароканца који је провео готово две деценије у озлоглашеном затвору, а да против њега није подигнута оптужница.

Абдулатиф Насер је први осумњичени који напушта амерички казамат на Куби откако је Џозеф Бајден у јануару постао шеф Беле куће. Иако је требало да буде ослобођен још пре пет година, Насер је остао иза решетака јер се влада Доналда Трампа противила ослобађању притвореника чак и кад против њих није било доказа. Чим је стигао у домовину после 19 година робијања, Насер је ухапшен, преноси АП. Мароканске власти истичу да ће истражити да ли је био терориста, иако Американци нису подигли такву оптужницу. Ипак, зна се да је припадао радикалној исламистичкој групи у Мароку, да је био врбован за рат у Чеченији, али да је завршио у кампу за обуку Ал Каиде у Авганистану, одакле је послат у Гвантанамо.

Председник Џорџ Буш отворио је Гвантанамо 2002. године, после терористичких напада на Америку 11. септембра 2001. Затвор у америчкој војној бази на Куби убрзо је озлоглашен због мучења притвореника и правне „сиве зоне”. Како се над гвантанамовцима не примењују амерички закони, већ им суди војни суд, лишени су бројних права. Многи од њих нису знали за шта су оптужени.

Једно од главних обећања која је Барак Обама дао кад је дошао на власт било је да ће затворити Гвантанамо. Иако у томе није успео због противљења Конгреса, забранио је мучење и довођење нових притвореника. За време његове владавине, пуштени су многи наводни терористи против којих није могла да буде подигнута оптужница. Предлагао је да сви такви људи буду ослобођени, а да се други пребаце у затворе у Америци, за шта није добио подршку на Капитолу, али ни у Пентагону.

И Бушова влада је ослабађала стотине притвореника јер је увидела да не зна шта ће с њима. Трамп је био велики заговорник Гитма, како још зову овај затвор, мада његова администрација није преиначила Обамину одлуку нити доводила нове осумњичене. Док је Трамп био председник, само један затвореник је напустио америчку војну базу. Био је то Саудијац који се нагодио да призна кривицу и остатак казне одслужи у својој земљи.

Као и Обама, и Бајден се суочава с чињеницом да многи конгресмени и сенатори не желе да притвореници буду пребачени на америчко тло. То значи да ће и садашњи председник пробати да затвори Гвантанамо на заобилазан начин – тако што ће га празнити што је више могуће. Невоља с овом стратегијом је што је тешко пронаћи државу која би их примила. За земље порекла често се утврди или да бившем гвантанамовцу не могу да јемче безбедност или да не желе да га приме, а проблем је пронаћи и трећу земљу која је вољна да га прихвати.

Око 800 мушкараца је прошло кроз Гитмо због сумње да су припадали Ал Каиди или талибанима. Сад их је 39. Двојица су осуђена, а десеторица ослобођена свих сумњи и само чекају да их америчка влада пусти и да их нека земља прихвати. За остале се или разматра да буду пуштени или су још под истрагом војске. Ни против једног од њих није подигнута оптужница.

На питање како је могуће да 20 година држите неког у затвору а да му не саопштите за шта је оптужен, поборници казамата најчешће наводе да нико није завршио у Гвантанаму без разлога. Други аргумент је да су се ухапшеници у затвору радикализовали, због чега ће постати терористи кад изађу одатле, ако то већ раније нису били. Према подацима америчке владе из 2016. године, за 17 одсто бивших гвантанамоваца је утврђено, а за 12 одсто њих се подозрева да су се поново латили оружја чим су се нашли на слободи.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ribar
Екстериторијални кажњенички логор где није неопходно владање права. А нико није крив...није у Америки
Саша Микић
Прво није екстратериторијални, пошто се база Гвантанамо, иако на Куби, рачуна у територију САД. Друго нису их сместили негде другде на територији САД, јер су постојећи затвори пребукирани. На крају побринули су се да све буде по праву јер су донели ''Патриотски закон'' (Patriotic Act), по коме се суспендују сва права из Устава ако је неко проглашен за терористу.
Miodrag
Pa planiraju politicare kriminalce sa Balkana d asmeste na Gvatanamo
Aco Vasiljevic
Pustili su ga (a i mnoge druge) i evo ih u Bosni.Ima ih preko 90.000 islamskih fanatika.
Radoslav Jovanović
Mučenje u stilu srednjeg veka, ponos američke "civilizacije"?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.