Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Студенти ЕТФ-а најбољи у међународној нуклеарној школи

Међу 50 светских академаца са 17 универзитета Божидар Обрадовић, Лука Станчев и Ксенија Диздар освојили су главну награду на такмичењу финансираном из програма Европске уније „Хоризон 2020”
Студенти Лука Станчев, Божидар Обрадовић и Ксенија Диздар (Фото: лична архива)

У конкуренцији више од 50 академаца из целог света, пројектом из медицинске физике студенти Електротехничког факултета Универзитета у Београду Божидар Обрадовић, Лука Станчев и Ксенија Диздар освојили су главну награду на такмичењу финансираном из програма Европске уније „Хоризон 2020”. Надметање је организовано у оквиру такозваног пројекта ЕНЕН плус и њихове Нуклеарне летње школе, а окупило студенте са европских и светских универзитета из 17 земаља. Поред тимског успеха, сваки такмичар је и индивидуално учествовао у надметању, где су Обрадовић и Станчев добили шампионску и вицешампионску титулу у категорији медицинске физике, а у категорији нуклеарне енергије Обрадовић, Диздарева и Станчев су освојили треће, четврто и пето место. Осим запажених резултата, наши студенти су освојили и новчане награде.

Станчев објашњава да су се на пројекту из медицинске физике бавили радиоизотопима који се користе у лекарској дијагностици и радиотерапији и у које спадају икс и гама нож, којима се прецизно зраче најтежи облици тумора. На пројекту из нуклеарне енергије позабавили су се питањем како је учинити доступнијом малим земљама, фокусирајући се на Балкан. Станчев каже да постоји шанса да у тој области направимо довољно добар енергетски систем, који би нам уз садашњу продају електричне енергије омогућио да постанемо сила једнака нафтним гигантима. Он је недавно радио и на софтверу који је продукт сарадње Медицинског факултета и ЕТФ-а и прати кинетику тромбоцита и промена на слезини.

– Конкуренција студената је била веома јака, а овим смо показали да је наше знање конкурентно на светском нивоу. Пројекат из медицинске физике за који смо освојили прво место писали смо пре и у току Нуклеарне летње школе, која је организована онлајн из Будимпеште, са укључивањем професора из других земаља. Трајала је пет дана по десет часова дневно. У току ње смо слушали предавања из медицинске физике, затим о заштити од зрачења, радили тестове знања и квизове на којима смо такође освојили прво и друго место – појаснио је Станчев и додао да су имали и предавања и квизове из нуклеарне енергије, контроле и одлагања нуклеарног отпада.

Он је апеловао да се што пре оконча израда акцелератора за протонску терапију која ће лечити меланом ока, започета пре неколико година у Институту за нуклеарне науке „Винча”.

– Његова употреба ће илустровати колико је наука којом се бавимо битна јер деца с поменутом болешћу сада остају без ока. Волео бих да је акцелератор завршен, али, нажалост, још није – објаснио је Станчев, који је са Обрадовићем на Смеру за биомедицински и еколошки инжењеринг ЕТФ-а.

Станчев каже да овај тим удруженим радом показује колики потенцијал наша земља има да буде јака и наглашава да су њих троје Србија у малом јер је он из Бора, Ксенија из Лесковца, а Божидар из Београда.

Диздарева, која на ЕТФ-у студира Енергетику, појаснила је да се при изучавању нуклеарних наука бави контролом зрачења које је вештачки створено ради коришћења у медицинске или енергетске сврхе. Она је подсетила да Србија има забрану изградње нуклеарних електрана, као продукт југословенског доба и чернобиљског акцидента, коју, како сматра, треба хитно уклонити, што су и написали у пројекту на поменутом такмичењу. Наглашава да мале земље и те како могу да располажу нуклеарном енергијом, међусобним удруживањем, или партнерствима с великим земљама.

– Можемо да имамо мање алтернативне реакторе, чија би производња била много јефтинија јер би се делови правили фабрички, серијски. Они су мање снаге, дају мање енергије, али им је и изградња краћа. За земље као што је наша њихова производња је одлична опција. Нарочито што и код нас, као и у свету, расте потражња за електричном енергијом, мораћемо да покријемо те захтеве. А имамо огроман проблем са загађењем ваздуха из старих термоелектрана које томе највише доприносе. Ово је начин да добијемо довољно еквивалентне, стабилне, поуздане енергије, која притом не штети животној средини – појаснила је Диздарева и додала да за њену генерацију има много посла у Србији, баш због тога што с нуклеарном енергијом треба да се крене од нуле.

Истиче да се грађани неоправдано плаше нуклеарних електрана и могућности да оне направе акцидент, а не размишљају да је тренутно много већа штета од термоелектрана које „раде у акциденталном стању и расипају пепео и на оранице са којих се хранимо”.

Декан ЕТФ-а Мило Томашевић каже да су веома поносни на своје студенте, који стално показују конкурентност у светским оквирима. Нарочито јер тиме, истиче он, испуњавају једну од основних мисија ЕТФ-а, а то је обезбеђивање изврсности у образовању инжењера електротехнике и рачунарства уз подстицање креативности, истраживачког духа и тимског рада.

– Резултат који је постигао наш тим на међународном такмичењу из медицинске физике и примене нуклеарне енергије још један је у континуитету успеха наших студената. Квалитет њиховог знања, оплемењен непресушним ентузијазмом и истраживачком радозналошћу, чини их способним да дају допринос у актуелним областима које мењају свет – наглашава Томашевић.

Слађан Велинов, директор Директората за радијациону и нуклеарну сигурност и безбедност Србије, каже да знање, иновативност, таленат, предан и вредан рад поменутих академаца доприносе развоју нуклеарне енергије и зрачења и њиховој хуманој примени у друштву.

– Захваљујући њима, верујем да је у будућност Србије, када је реч о коришћењу нуклеарне енергије, светла – истакао је Велинов и додао да ће директорат и даље пружати моралну и стручну подршку студентима у научном раду.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ETF je zakon
Još uvek je ETF najbolji fakultet u zemlji i prestižan u svetu.
Марко
Браво и честитке нашим студентима. Волео бих да сутра када постану врхунски научници, а на путу су, да остану у Србији (на њихово задовољство а и у служби народа).
M
Sve cestitke i najlepse zelje za dobro zdravlje i uspehe u buducnosti!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.