Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Токију сви хоће селфи са Ђоковићем, а он је као дебитант у Пекингу „јурио” Фелпса и Кипкетера

Наш најбољи спортиста, највећа спортска звезда на Играма у Токију, као дебитант у Пекингу 2008. имао је своје „фаворите” за сликање. – „Хтео сам да се сликам с Мајклом Фелпсом, али ми је побегао…”
Новак у Токију позира са белгијским гимнастичаркама (Фото Твитер)

Новак Ђоковић, највећа спортска звезда на 32. Олимпијским играма у Токију, ових дана у Олимпијском селу осећа и све задовољство и тежину једне такве славе. Када сте најбољи међу најбољима (11.709 спортиста из 206 земаља и територија), онда је логично да сви желе да буду тик уз вас, да вас упознају, размене коју реч с вама, поделе слику на друштвеним мрежама.

Некада је и Ђоковић имао такве жеље, као дебитант у Пекингу 2008, када је у својој 21. години упознавао олимпијске обичаје (размена значки, фотографисање, дружење у олимпијској мензи…). Кад дођете на Игре, схватите да вам ни хиљаду значака (било каквих, не само спортских) неће бити довољно за трампу, јер кад год се сретнете с неким, следи питање – јел имаш неку значку!?

Фелпс, Федерер, Брајант, Новицки…

– Као такмичар у индивидуалном спорту немам много прилика да учествујем на оваквим такмичењима, ово се дешава једном у четири године. Самим тим што сам овде и што ћу учествовати на Олимпијским играма и представљати своју земљу јесте велика част и задовољство. Наравно, покушаћу да освојим једну од медаља – рекао је Ђоковић у раним јутарњим часовима, 7. августа 2008, на пекиншком аеродрому, на којем је уз делегацију Олимпијског комитета Србије био и извештач „Политике”, кога је занимало како ће се Ђоковић снаћи са ловцима на аутограме у таквој једној гужви: - То је цена славе. Мени то није страшно. И ако неко приђе и затражи сликање и аутограм, опет, лепо ћу се осећати. Природно је да ми ласка када ме неко препозна, међутим, нисам ја једини који је препознатљив у Олимпијском селу. Ту има више од 10.000 спортиста који су успешни самим тим што су овде. Биће ми част да будем у њиховом друштву.

Ђоковић је, иако млад, стигао у Пекинг као већ доказана тениска звезда: трећи на светској АТП листи иза Роџера Федерера и Рафаела Надала (управо тада је преузео прво место од Федерера), с једном грненд слем титулом на свом конту (Аустралијан опен, јануар 2008). Српски тенис је те олимпијске године био у великом узлету, шампионка Ролан Гароса Ана Ивановић и Јелена Јанковић баш уочи су се пекиншког турнира смењивале на челу ВТА листе.

У то време Ђоковић није био највећа жеља ловаца на фотографије (тада још није било селфија). У Олимпијском селу са 17.000 „становника” (спортисти, тренери, медицинско особље…) у првом плану били су Рафаел Надал, Дирк Новицки, Пау Гасол… Догађало се да у мензи са 5.000 столова и Ана Ивановић није могла нормално да заврши ручак.

У центру пажње од првог дана био је пливач Мајкл Фелпс који је ловио рекорд од осам златних одличја на истим играма (у контроверзној трци савладао нашег Милорада Чавића). Америчка кошаркашка репрезентација (Брајант, Џејмс, Кид…) традиционално је била издвојена (на последњем спрату једног луксузног хотела-небодера), а и Роџер Федерер није био у Олимпијском селу.

На уводним конференцијама за медије могло се видети ко су највеће звезде. Управо су за Федерера, Фелпса и америчке кошаркаше (пре свега због Брајанта и Џејмса) владале највеће гужве (више од 500 новинара и 50 ТВ камера). Ђоковић је тада био помало у сенци, али су и многи њега „јурили”, и домаћи и страни такмичари (на подизању српске заставе у Олимпијском селу малтене сви српски спортисти су прво „пикирали” њега).

– Сваку прилику коју имам искористићу да погледам остале спортове, јер нас у репрезентацији Србије има близу сто и сви подржавамо једни друге. Атмосфера је феноменална, а ово се доживљава једном или можда два-три пута у животу – изјавио је тада Ђоковић а затим открио ко је на његовој „листи жеља”: – Тешко је издвојити неког индивидуалца, јер овде има толико сјајних спортиста. Уосталом, овде су сви светски асови у свим спортовима. Почев од НБА играча који су ту можда највеће звезде Леброн Џејмс, Коби Брајант, атлетичар Вилсон Кипкетер и многи други. Имао сам прилику да се упознам с неким од њих и да направим пар фотографија. Али, тек је почело. Има још недељу дана за сликање и упознавање...

Први страни спортиста с којим се Ђоковић тада сликао, на своју иницијативу, био је – ако нас памћење добро служи – дански атлетичар кенијског порекла Вилсон Кипкетер, вишеструки светски првак на 800 метара и олимпијски вицешампион из Сиднеја 2000. Олимпијске игре су такве, сасвим другачије од осталих такмичења, где је атмосфера међу спортистима много приснија, а међусобно фотографисање је нешто што се подразумева. И ту нема сујете и „маски” какве могу да се виде у неким другим приликама. Ђоковићу је такав амбијент вероватно природнији него осталима, зато што је иначе отворен у контакту и са ривалима и обожаваоцима.

Историјска медаља

Што се тиче резултата у Пекингу, Ђоковић је био на корак од финала. У спортском спектаклу највише могуће класе, пред 10.000 одушевљених гледалаца, Надал је победио уз доста среће. Ђоковић је играо – до тада – вероватно свој најбољи и најлепши тенис, али се све изјаловило када је на измаку одлучујућег, трећег сета, промашио лопту коју би обично погодио и затворених очију – 6:4, 1:6, 6:4 за шпанског тенисера. У борби за бронзу, Ђоковић је рутински, у два сета, савладао америчког играча Џејмса Блејка. То је до данас највећи успех српског тениса на Олимпијским играма, мада треба подсетити да је Момчило Тапавица, рођен у Надаљу код Новог Сада 1872. године, освојио бронзу на Првим играма у Атини 1896, али под заставом Угарске.

– Играо сам сјајно и имао сам шансу за финале – рекао је Ђоковић после освојене бронзе. –Свака медаља је велики успех за сваког спортисту јер од свих њих ретки су они који успевају да их освоје на Олимпијским играма. Ова моја бронза сија као злато јер сам читав турнир играо одлично. Ова медаља је изузетно важна за моју каријеру, барем једнако као и гренд слем, али су то две различите ствари. На Олимпијским играма је у првом плану представљање своје земље у конкуренцији свих најбољих спортиста света.

На растанку од Пекинга, упитан да каже нешто о томе како су се индивидуалци из тениса привикли на „друштвени живот”, Ђоковић је одговорио:

– Постоји специфична атмосфера у Олимпијском селу за коју само ми спортисти знамо и то је нешто што никада раније нисам искусио. Тенисери воде, условно речено, усамљен живот, јер иду с турнира на турнир, у друштву тренера. Из једног таквог индивидуалног света ушао сам овде међу највеће спортисте света и имао прилику да доручкујем с њима, ручам, вечерам, да се сликам и разговарам, размењујем искуства. Сваки тренутак овде је драгоцен. Хтео сам да се сликам с Мајклом Фелпсом, али ми је побегао (смех). Било је доста спортиста који су хтели да се сликају са мном, а и ја сам неке питао да ли могу да се сликам с њима, као рецимо Јао Минга, Кобија Брајанта, Кипкетера...

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Još do Milvokija
Како оно беше? Је ли : Србија до Токија!!!
Srdjan Loncar
Ako bih ja odluchivao, uveo bih pravilo da imas sve one uslove sa # nedelja i # GS za najboljeg tennisera u istoriji, ali bih na kraju postavio kao zadnji uslov da morash da si u stanju da napravish "split" na podu. To bi za Rafu, Rodzera i sve tenisere u top 100 bilo neshto kao Poglavlje 35 za ulazak SR u EU.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.