Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рекордни раст немачког дуга, расте и страх од инфлације

(Pixabay)

Статистика никада није забележила толики раст државног дуга Немачке као у првој години короне, током које се он повећао за 14,4 одсто.

Стручњаци сматрају да то није проблем, али нису сви оптимистични, а расте и страх од инфлације, пише данас Дојче веле (ДВ).

Дуг који је крајем 2020. нагомилао јавни сектор у Немачкој на свим нивоима (савезна влада, покрајине и општине) износио је 2,17 хиљада милијарди евра. То је дуг према приватним финансијским институцијама, фондовима или другим предузећима, како у Немачкој, тако и ван ње.

Немачки завод за статистику никада није забележио такву експлозију дуга: у години избијања пандемије он се повећао за 273,8 милијарди евра, дакле за читавих 14,4 одсто. Прерачунато по становнику, сваки грађанин Немачке сада просечно дугује 26.141 евра, док је крајем 2019. био дужан „само” 22.860 евра, наводи се у прилогу ДВ-а.

Тај рекорд не би требало никога посебно да изненади. Држава је, упркос „замрзавању” привреде мерама против пандемије, отворила касу као никада до сада како би подршком и другим механизмима спречила отказе и стечајеве фирми.

То је пре свега била одлука савезне немачке владе, па је тако њен дуг и највише порастао – за 18,1 одсто. Шеснаест немачких покрајина биле су нешто опрезније, и њихов дуг се повећао у просеку за 9,8 процената, на 636 милијарди евра. Још опрезнији су били градови и општине чији је дуг увећан за само 1,5 одсто, на 133,3 милијарди евра.

Пандемија је у суштини додатно продубила драстичне разлике у задужености покрајина.

Највеће бреме носе тзв. градови-покрајине, при чему град-покрајина Бремен делује чак као безнадежани случај, јер је сваки њен становник дужан сада 57.823 евра. Али, то није толико последица расипности, већ је ствар у томе да је та мала покрајина у потпуном окружењу покрајине Доње Саксоније. Тако испада да је многима место становања у суседној покрајини, где се онда и статистички обрачунава приход.

Није другачије ни у граду-покрајини Хамбургу (19.181 евро дуга по становнику), а нешто мање је код трећепласираног дужника, Берлина (16.307 евра по становнику). Најмање су дужни становници Баварске (1.359 евра) и Саксоније (1.244 евра ).

Укупан државни дуг Немачке обухвата и дуговања институција за социјално старање, али се мора рећи да је у том сектору 2020. једино дошло до позитивног развоја: њихов дуг се смањио на 44 милиона евра.

Економски стручњаци тврде да нема разлога за забринутост, наводи Танјуг.

Себастијан Дулиен, директор Института за макроекономију и истраживање коњунктуре (ИМК) Фондације Ханс Беклер, институције блиске немачким синдикатима, каже да и у том задуживању, ма колико оно „масивно” изгледало, „економски нема места за забринутост”. Стопа задужености Немачке, дакле однос према БДП-у, и овако је „знатно нижа него након финансијске кризе 2012. и предстојеће, 2022. године, и лако и брзо би могла да се смањи”, тврди он.

Нису, међутим, сви тако оптимистични. Кристијан Дир, потпредседник посланичке групе немачких Либерала (ФДП) у Бундестагу упозорава на старо правило: „Кад се држава све више задужује, то лако може да доведе до раста инфлације”.

Она је већ приметна, јер су у процесу опоравка привреде након пандемије, а због тешкоћа са снабдевањем, и цене у неким случајевима драстично порасле.

„Можемо да се надамо да су економски стручњаци у праву када тврде да је то само пролазно поскупљење, али би притом требало имати у виду да Немачка нема своју валуту. Евро је заједнички новац, а међу државама еврозоне има много оних које су такође упале у нове, огромне дугове”, закључује ДВ.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Немања О.
Које земље немају спољни дуг? Северна Кореја, Белорусија, Куба, Иран... Шта то значи, да су оне под санкцијама и притисцима јер неће за позајмљују новац. Ко онда стоји иза ММФ и шта раде са профитом који остварују кредитирањем држава? Који проценат 20% ПДВ који иде у бужет Србије одлази на отплату кредита ММФ-у?
slobodan
Konacan udarac potrosackog drustva i duznicke ekonomije. Sve nas to ceka.Ko ima vlastite resurse taj moze da se nada opstanku.
dusan1
Čist primer da je SFRJ bila bar onoliko godina politički ispred EU i Nemačke za koliko je ekonomski zaostajala ! Naime inflacija i razdruživanje je u 'našim krajevima' odavno prošlost kao što je i ekonomski rast i borba za veće plate odavno prošlost u EU .
Demos Cratein
Човечанство сваког дана у сваком погледу напредује па тако напредују и дугови. Да је скроман и задовољан оним што има човечанство не би напредовало.
Леон Давидович
Живети од незарађеног то је постало правило последњих деценија.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.