Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нелегални објекти од стотинак квадрата директно у катастру

Нови закон о легализацији омогућиће људима који су зидали без дозволе како би решили проблем „крова над главом” да објекте уведу у правне токове без додатних папира, намета и плаћања било каквих такса
Калуђерица (Фото Д. Јевремовић)

Нови Закон о легализацији омогућиће грађанима да објекте од „стотинак квадрата” које су изградили да би решили проблем „крова над главом” упишу директно у катастар без додатних папира, намета и плаћања било каквих такса. Ово је јуче за Танјуг рекао Горан Весић, заменик градоначелника, прецизирајући коначно, после неколико дана од најаве новог закона, који ће бесправни објекти поново добити шансу да уђу у правне токове.

– Истовремено би они који су користили Закон о легализацији и богатили се, градећи хиљаде квадрата и не плаћајући обавезе према држави, за то и одговарали – казао је Весић.

Ниједном од претходних шест закона о легализацији у последњих 18 година није пошло за руком да масовно приволи људе да за своје куће, станове, локале, шупе, гараже, терасе... затраже накнаду грађевинску и употребну дозволу. Зато су многи развукли усне у криву линију када су поново чули да следи још један покушај да се дивље грађевине доведу у ред. Такву амбицију имала је и Зорана Михајловић, некадашња министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, када је последњим Законом о озакоњењу из 2015. године као ниједним до тада увела олакшице и славодобитно најавила да ће легализација бити окончана до 2021. године. Учинак од 250.000 легализованих објеката од више од два милиона бесправно саграђених у Србији у последње три, четири деценије говори све о покушајима бројних влада да се изборе са овим проблемом. Оно што је још алармантније јесте то што држава деценијама не успева да спречи дивљу градњу, него она обично добија убрзање уочи сваке најаве увођења нових правила за стављање нелегалних некретнина под окриље закона.

Весић сматра да је проблем досадашњих закона у томе што „обични грађани” због папирологије и трајања процедуре нису били мотивисани да легализују своје објекте, већ да су били само они који су, како каже, нелегално градили хиљаде квадрата и од тога правили зараду.

– Иницијатива председника Вучића да се раздвоје обични грађани, о којима је реч у више од 90 одсто случајева, од оних који су нелегално градили десетине хиљада квадрата и пљачкали државу, начин је да се коначно уведе ред и осећај праведности када је реч о легализацији – казао је Весић и додао да треба да буду кажњени они који су се на рачун државе богатили од нелегалне градње.

Он је нагласио да Београд очекује да се доношењем новог закона у кратком року заврши процес легализације и да ће бити основано државно тело за спровођење тог поступка јер се, каже, показало да већина локалних самоуправа не може да спроведе поступак легализације, као и да се пооштре законске казне за нелегалну градњу.

Заменик градоначелника признао је да није задовољан темпом којим се легализују објекти у Београду, али, како је рекао за Танјуг, то нема толико везе са органима који спроводе легализацију колико са процедуром и досадашњим законима који нису мотивисали грађане да легализују своје објекте.

– С приступом који је предложио председник Вучић решићемо више од 90 одсто предмета за легализацију и ставити тачку на тај проблем – уверен је Весић.

Да ли ће тако и бити, врло брзо ћемо сазнати.

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Рашо
Шта се сматра нелегалном градњом? Како може бити незаконито када човек на својој земље своју м новцем зида себи потребан објекат? О чему причају отимачи који обављају државне послове? Зашто би људи и таквим ситуацијама морали било коме да плате било шта? Друга је прича са онима који зидају да би продавали. Трећа и најгора ствар је да државне службе (катастар, општине, геометри, ...) не раде а народ не може да престане да живи!
dzordz
hvala bogu da se podrze oni koji su sebi gradili dom. ako je to cilj. legalizaciju visespratnica sa desetinama stanova razdvojiti, to se slazem. ko god je gradio kucu svojoj porodici to nije radio iz besa ili luksuza, i zasluzuje orden od drzave. ne salim se.
Kočničari legalizacije
Vlasti nikako da shvate zašto legalizacija ne uspeva. Ceo postupak bukvalno sabotiraju nadležne opštinske službe, Geodetski zavod i Katastar, koji su se odmetnuli od države i neće da rade ako stranka nema nameru da ponudi pozamašnu nagradu. Predmeti se ne zavode u delovodni protokol, stranka ne dobija priznanicu a posle godinu- dve saopšte da je predmet izgubljen, pa sve mora ponovo. Građanin ponovo plaća geometre i nastavlja da čeka i da se nada a kraj legalizacije se nikako ne nazire.
Budimir
Ja sam debelo platio legalizaciju a komsije mi se smeju , zasto njima legalizirati besplatno , ili da plate ili rusite ...Ili nama vratite pare !
Бранислав
Одличан предлог, уз једну допуну. Да би се обезбедила равноправност грађана пред законом, свим грађанима који су градили легално вратити уплаћени новац у ту сврху, увећан за припадајућу камату.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.