Рекордан род и приноси жита у целој земљи

 Жетва пшенице у Србији је завршена а према првим информацијама удружења „Жита Србије” очекују се рекордни род и приноси.

– Имамо приносе од 5,7 тона по хектару на нивоу целе земље, док су у Војводини поново нешто већи него у централној Србији – изјавила је за „Политику” Сунчица Савовић, директорка тог удружења.

Она је рекла да би у укупном резултату ово значило да је род 3,4 милиона тона. Уз прошлогодишње залихе од 300.000 тона и домаћу потрошњу за коју је потребно око 1,5 милиона тона, Србија ће за извоз у новој економској години имати више од два милиона тона жита.

– Оно што се не буде продало ићи ће у прелазне залихе. Са пшеницом је све много боље испало него што се очекивало – казала је Савовићева. Упитана да ли ће произвођачи бити задовољни и ценом, одговорила је да су ратари 2020. због свих околности „прошли много боље него икада”. Према подацима тог удружења, кукуруз је прошле године достизао и цену од 27 динара по килограму, док је пшеница ишла до 26, а соја до 85 динара. Житарице и уљарице су у одређеним моментима у Србији биле скупље него на међународном тржишту, а ипак се њима трговало.

Прошле недеље цене пшенице су се кретале од 19,4 до 20,2 динара, а у периоду који је претходио коштала је и 20,6 динара.

– Лагани пад био је евидентан. Да ли су произвођачи задовољни? Ако су реални, а има их, онда јесу. Ако ће без обзира на све факторе, а има их доста, посматрати само цене од прошле године онда нису – навела је Савовићева.

Иако је жетва у Србији завршена, она још није до краја готова у Европској унији и Русији. Јављају се проблеми због времена: поплава у Немачкој, који је други произвођач по величини у ЕУ али и суша у многим земљама. Светске берзе житарица су нестабилне и према дневним извештајима које се објављују цене иду час горе, час доле.

Русија је недавно поново подигла таксе за извоз пшенице.

– Те дажбине нама само могу да иду у прилог јер ми ионако нисмо конкуренти у односу на Русију и Украјину, када посматрамо црноморско тржиште. Било која отежавајућа околност код та два велика произвођача, нашим извозницима даје већу шансу – објашњава наша саговорница и додаје да нама иде у прилог и то што смо мали а жетва је већ завршена.

Она каже да се без обзира на суше и поплаве у многим државама глобално очекује рекордна производња пшенице од 794 милиона тона.

У Европској унији, додаје, код великих произвођача који су нам конкуренција у региону – Мађарској, Румунији, Бугарској такође се предвиђају одлични приноси.

Француска, која је на нивоу ЕУ највећи произвођач, најављује 30 одсто виши род него годину дана раније.

Савовићева напомиње да стабилности на тржишту неће бити. Најмање ће то зависити од нас. Као рецимо, током 2020. када су прерађивачи били принуђени да, због високе цене, кукуруз једним делом замене пшеницом за исхрану животиња.

– Што се тиче инвестиционих фондова ту неки механизам не може да се нађе. Он није много јаснији чак ни људима који директно тргују на берзи. Њихови потези су апсолутно непредвидиви – закључује Сунчица Савовић.