Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Moже ли новчана помоћ државе да повећа наталитет

Статистика показује да након усвајања Закона о финансијској подршци породици 2018. године дискретно расте број родитеља који се одлучују за треће и четврто дете, али не и прво
(Фото Н. Марјановић)

Ако би се оствариле најаве председника Александра Вучића да сви родитељи у Србији добијају по 5.000 евра за рођење првог детета, држава би за ову меру за повећање наталитета из буџета морала да издвоји око 142 милиона евра. До ове рачунице долази се када се број прворођених беба помножи с обећаном финансијском помоћи – ако су, примера ради, у 2020. години рођена 61.692 детета, од којих је 28.466 било прво дете у породици, то значи да би држава требало да „искешира” поменутих 142.300.000 евра за њихов долазак на свет. Подсећања ради, по Закону о финансијској подршци породицама са децом, за долазак првог детета на свет држава сада родитељима дарује 100.000 динара, док се за рођење другог детета добија 240.000 динара подељених на 24 месечне рате. Треће дете у породици добија 12.000 динара месечно, а четврто 18.000 динара до десете године живота.

На питање када ће породиље у Србији почети да добијају 5.000 евра за рођење првог детета и да ли ће овој значајној финансијској помоћи претходити измена Закона о финансијској подршци породицама са децом, из Министарства за бригу о породици и демографији одговорили су нам „да су сви предлози за заустављање негативних демографских трендова за подршку породици и даље у фази разматрања, па се ово министарство о томе за сада неће оглашавати у медијима”. Иако нико са сигурношћу не може да процени какав би ефекат на раст наталитета имало давање 5.000 евра за новорођено дете, посредни одговор на питање како финансијска стимулација утиче на рађање добијамо анализом графикона Републичког завода за статистику, који прате трендове у наталитету пре и након доношења Закона о финансијској подршци породицама са децом, који је ступио на снагу 1. јула 2018. године и којима је повећана новчана помоћ за рађање првог, другог, трећег и четвртог детета.

Из њих видимо да својевремено финансијска давања нису утицала на рађање првог и другог детета, јер од 2018. до 2020. године број прворођене и другорођене деце опада – тако је 2018. године рођено 30.327 прворођенчади, наредне године њихов број је смањен на 29.656, да би у 2020. години још мање прворођених беба дошло на свет – само 28.466, а још мање родитеља одлучује се на рађање другог детета. Међутим, бројке показују да дискретно расте број родитеља који се одлучује за рађање трећег и четвртог детета након доношења Закона о финансијској подршци – 2018. године на свет је стигла само 7.771 трећерођена беба, 2019. године њихов број порастао је на 8.535, док су прошле године евидентирана 8.193 трећерођена детета. И број родитеља који су се одлучили на рађање четвртог детета дискретно је повећан у периоду од 2018. до 2020. године за неколико стотина деце.

Иако је свака новчана помоћ, а нарочито она која се мери с неколико хиљада евра, драгоцена подршка када беба стигне на свет, стручњаци који се баве демографијом истичу да је, осим финансијске подршке, за планирање или проширење породице важно и усклађивање рада и родитељства.

– Један од циљева Стратегије за подстицање рађања јесте снижавање такозване психолошке цене родитељства, односно субјективни осећај мајке да има сигурност у погледу свог посла, каријере и уопште будућности, јер мајка која је под стресом неће се одлучити да прошири породицу. Истраживање реализовано у оквиру пројекта „Једнаки – ка успостављању родне равноправности усклађивањем радног и породичног живота запослених” показало је, рецимо, да је један од основних проблема запослених родитеља организовање чување деце – посебно у време када се дете разболи или је на школском распусту. Прерасподелу радног времена током недеље дозвољава тек сваки шести послодавац, а могућност избора смене на послу нуди свега 13 одсто њих. Пандемија је показала да део запослених може да ради и од куће, а да посао због тога не трпи. То значи да сви помало могу да помогну родитељима када је у питању усклађивање рада и родитељства – и држава, и локална самоуправа и послодавци – истиче Гордана Бјелобрк, начелница одељења за демографију у Републичком заводу за статистику.

Драгана Соћанин, председница удружења „Родитељ”, сматра да је одлука о проширењу породице веома комплексна и зависи од низа фактора – почевши од тога какво је искуство мајка имала на порођају, да ли су јој накнаде за породиљско одсуство стизале на време, па до тога какав је третман имала приликом повратка на посао, односно да ли је задржала исто радно место или је премештена на други мање плаћен посао.

– Женама је изузетно важна сигурност – запосленој мајци је значајно да ли је плата 50.000 или 100.000 динара, али и да зна да зарада стиже одређеног датума у месецу. Нажалост, жене су те које чешће добијају неповољније уговоре о раду од мушкараца – оне чешће раде привремено-повремене или послове на одређено време, који их онемогућавају да оду на породиљско одсуство јер знају да ће остати без посла. Послодавци чешће запошљавају мушкарца истих квалификација јер не морају да „брину” да ли ће он отворити трудничко боловање и то је „тиха” дискриминација коју држава мора да реши. Осим тога, родитељима је потребна свакодневна помоћ у балансирању професионалних и породичних обавеза, почевши од решавања питања чувања мале деце током школског распуста, па све до збрињавања детета које се изненада разболело, а то је нешто што наши очеви и мајке углавном немају, а што локална самоуправа може да реши јер има новца на располагању. Ако је један од родитеља незапослен, упис детета у вртић је немогућа мисија, а самохрани родитељи често су принуђени да раде два посла како би могли да издржавају дете – закључује наша саговорница.

Коментари17
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

rodoljub
@rodoljub: Pored sistemskog demografskog rešenja (po bračnom paru limit na dvoje dece) - srpski narod sa SPC i Dijasporom, sa opasnom belom kugom - da formira dodatni "Demografski SRPSKI FOND" za sve "srpske bračne parove", za finansijski podsticaj (dodatni dečji dodatak) za svako rodjeno srpsko dete? Sa dosadašnjom demograf. politikom Srbija srpskim novcem najviše podstiče natalitet kod manjinskih pripadnika (pr. Kosova) sa nadprosečnim (i enormnim) natalitetom) - a kod Srba vlada bela kuga?
Sasa Trajkovic
Преписивање свих закона и агенди из Брисела често као диктат а често из чистог полтронстава или помодарства... У западном систему вредности све је НОВАЦ али управо тај запад има стандард који је идеал свима у Србији али и стандард једно дете дакле новац није решио проблем наталитета и онда видимо колоне миграната који су свакако пројекат ЕУ којој је потеребна "свежа" крв. Девастација села, пољопривреде на уштрб индустријализације у полсератним годинама што је системски пројекат који се наставља
dusan1
Upravo u tome je problem ! Novca nikad dovoljno .Za natalitet treba stabilnost i sigurnost na duže staze. Džaba žena završi fakultet i ima dobar posao i platu ako sutra može biti otpuštena i ne zna šta će biti sa njom ,njenom decom i unučićima ! Da ima muža (i familiju) koji je izdržava i na koje može da računa i da sama hoće da radi kućne poslove i čuva decu možda bi i rađala više . To ide od porodice pa šire a ne obrnuto.Država tu ne pomaže mnogo.
rodoljub
EU države 100 godina finansiraju natalitet porodica sa mnogo dece i mnoge doživljavaju islamizaciju i afrikanizaciju svojih teritorija (kao na srpskom KiM) - a kod kod hrišćana vlada bela kuga (kao i kod Srba)? Jedino (internacionalno) demograf. rešenje na ramnopravnim osnovama, bez obzira na nacionalnu pripadnost je - da se "finansijska stimulacija (dečji dodtak) dodeljuje svim bračnim parovima podjednako (limit na dvoje dece) , bez obzira na nacionalnost. Srbi da formiraju "Srpski fond": ...
Nenad
Žene koje rade u prosveti su uglavnom na ugovoru od 6meseci, god dana. Kada zatrudne i ugovor istekne automatski im prestaje i radni odnos, nemaju gde da se vrate posle bolovanja. Država prvo da sredi problem u svojim službama a posle neka tera dalje. Da li je teško svim trudnicama dati ugovor za stalno u bilo kojoj državnoj službi ? Mnogo lakše i sigurnije bi bilo.
Владимир
Истраживања показују да жене траже сигурност на послу, значи решење је за мајку троје деце обезбедити посао у струци у државном сектору, а за родитеље четворо деце оба родитеља запослити у државној управи. Наравно, не морају прихватити, али на овај начин се ствара сигурност да родитељи пруже својој деци све што им је неопходно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.