Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Унеско забринут због Аја Софије

Историја се немилосрдно поиграла једним од највећих хришћанских светилишта, које је подигнуто још у шестом веку
Пре годину дана Аја Софија је од цркве претворена у џамију (EPA-EFFE/Erdem Sahin)

Одбор Унеска за светску баштину је изразио „дубоку забринутост” због последица претварања Аја Софије и Цркве Христа Спаситеља у исламске богомоље. У Анкари то доживљавају као мешање у суверена права земље и тврде да су оптужбе неосноване и да имају политичке мотиве.

„Ми тражимо од Турске да до 1. фебруара 2022. године достави исцрпан извештај о стању очуваности Аја Софије и Цркве Христа Спаситеља (сада џамија Карије), после претварања у исламске богомоље, саопштено је после 44. заседања Одбора Унеска за светску баштину. Пре годину дана та хришћанска светилишта претворена су у џамије и њихова унутрашњост је преуређена за нове потребе, пошто се у њима поново одржавају молитве, а то привлачи многе муслимане, поготово Аја Софија. Уколико одбор буде незадовољан стањем у тим историјским здањима може да их стави на листу угрожене светске баштине или да их скине са те листе, на којој је Аја Софија од 1985. године.

У Министарству спољних послова у Анкари одбацују те оптужбе: џамија Аја Софија и џамија Карије власништво су наше државе и оне су потпуно заштићене. Начин на који ће се користити дефинисан је у оквиру суверених права Републике Турске, истакао је у писаној изјави Танжу Билгич, портпарол министарства. Радови на рестаурацији „нису имали негативне последице и не угрожавају важеће стандарде”, рекао је он и оптужио Унеско да има предрасуде према Анкари и да иза тих оптужби „стоје политички мотиви”, али није рекао чији.

Историја се немилосрдно поиграла једним од највећих хришћанских светилишта, које је подигнуто још у шестом веку. Понекад је прича о Аја Софији била болна до суза. Изградња цркве трајала је пет година и завршена је 537. Преживела је многе изазове: земљотресе, пожаре, походе крсташа, све док нису стигле Османлије. Султан Мехмед Други освојио је Константинопољ 29. маја 1453. године и само после неколико дана дозидао је један минарет (касније још три) претворивши је – после 916 година – у џамију, како би и на тај начин доказао доминацију муслимана над хришћанима. У њој се клањало скоро пет векова. Велики реформатор Мустафа Кемал Ататурк делимично је исправио тај историјски грех: 1934. године претворио ју је у музеј. Више није била ни џамија нити црква. Није се усудио да иде до краја – да је поново претвори у оно што она уистину јесте, у цркву – јер му то конзервативни муслимани никад не би опростили.

Врховни административни суд Турске пре годину дана је поништио ту одлуку и Аја Софија је поново постала џамија. У свету је то наишло на критике, поготово међу хришћанима, док је у Турској дочекано аплаузима. Иако је пандемија тешко погодила земљу, у Аја Софији је увек гужва, поготово петком и преко викенда: за дванаест месеци, колико је поново џамија, у њој и на оближњем тргу клањало је више од три милиона верника, који стижу из свих крајева земље. Аја Софију могу да обиђу и хришћани и припадници других вероисповести, али када Турци у њој не одржавају молитве.

„Број посетилаца ће се и даље повећавати, поготово када се укину сва ограничења која су на снази због епидемије ковида 19. Локално становништво је показало огромно интересовање за нове џамије”, истиче имам Мустафа Јавуз.

Турци кажу да је ово једно од најважнијих места за молитве, пошто је џамија Аја Софија део идентитета Истанбула. За муслимане има симболичну вредност јер означава освајање града на Босфору. Председник Ердоган се нада да ће захваљујући овом потезу на предстојећим изборима привући гласове конзервативних верника и да ће поново освојити власт у Истанбулу, у којем је пре две године на локалним изборима претрпео тежак пораз. Његова Странка правде и развоја (АКП) први пут нема место градоначелника у мегаполису у којем живи 16 од укупно 80 милиона Турака.

Када муслимани клањају у Аја Софији теписима се прекрива патос, а завесама фреске и иконе на зидовима како не би узнемиравале Ердогана и његове следбенике. „Тужно је гледати како се од очију посетилаца прикривају трагови велике цивилизације”, немоћно слежу раменима Хелени, којих је у граду на Босфору преостало још свега неколико хиљада.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав Станојловић
Зашто не преводите име цркве? Срби би требало да знају да се уствари зове Света Мудрост.
Lillah
Carigradski (vaseljenski) patrijarh Vartolomej se bavio podsticanjem raskola unutar Pravoslavne crkve, konkretno Ukrajinske, a ne pretvaranjem Aja Sofije u džamiju.
S-400
Ruska propaganda
Бранислав Станојловић
Догодине у Константинопољу!
slavkoD
Koliko ima zapadnih Hriscana u svetu,a koliko Sunitskih muslimana?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.