Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опозиционе колоне на „београдској раскрсници”

Док на евентуалним парламентарним изборима наредне године готово да нико и не помишља на заједничку листу опозиције, више странака заступа идеју о заједничком наступу у трци за главни град
Скупштина града Београда (Фото Р. Крстинић)

Девет месеци до редовних председничких и београдских, а по свој прилици и ванредних парламентарних избора, опозиција налази све више разлога за излазак у више колона него за јединство. После низа састанака и преговора, на основу порука рекло би се да је прича о заједништву потиснута, па се само спомиње могућност заједничког председничког кандидата, док нико и не помишља на једну листу на евентуалним парламентарним изборима. Свесни да би нови бојкот тешко политички преживели, део бојкоташке опозиције, осим Народне странке, све мање помиње ову могућност.

За изборе у Београду, међутим, приметна је агитација неких лидера који су прескочили прошлогодишње изборе да цела опозиција изађе на једној листи, на којој би они имали највећи утицај. Упркос томе, делује све извесније да ће и у тој трци опозиција наступити у најмање десет изборних колона. Због непремостивих подела само ће бојкоташи прошлих избора бити заступљени на четири или пет листа. Осим њих и на гласању у престоници, али и у Србији, биће укључен и други део опозиције, који углавном учествује у међустраначком дијалогу без присуства странаца. Зато се већ сада може рећи да ће на априлским изборима следеће године грађани моћи да бирају између листа владајуће коалиције и опозиционих партија, од изразито десно оријентисаних опција, па можда и антиваксера, до левих и еколошких покрета.

Стање у српској опозицији, по многима, погоршало се од бојкота изласка на биралишта у јуну прошле године. Слично као пред гласање у Београду 2018, опет се за случај изласка на изборе прича о дељењу у „природне колоне”. Од пре годину дана то се назива и „црногорским моделом” јер су у суседној земљи опозиционари у три коалиције победили вишедеценијски режим. Док се напредњаци и социјалисти одавно припремају за кампању, а и поједине опозиционе коалиције, као што је НАДА (ДСС и ПОКС), део опозиције прво чека да види резултат разговора с влашћу, уз посредовање европарламентараца, па ће после тога да одлучи да ли ће и на који начин изаћи на изборе.

Тако је потпредседница Демократске странке Драгана Ракић за „Политику” изјавила да ће ДС на изборима учествовати уколико међустраначки дијалог под посредством европарламентараца да конкретне резултате у виду побољшања услова. Уколико у Србији не буде слободних избора, Ракићева сматра да грађани имају право на отпор и побуну како би заштитили своја права. Додаје да ће свакако отпор бити јачи, да ће протести бити масовнији ако се формира што шири опозициони фронт. „У случају да се унапреде изборни услови, опозиција би требало да наступи у што ширем фронту јер је то једини начин да се смени режим. ДС ће наставити да се бори за то”, каже Драгана Ракић.

Када је реч о изборној трци у престоници, подударна су размишљања двојице политичара који имају супротне политичке ставове. Тако су и Павле Грбовић из Покрета слободних грађана и Бошко Обрадовић из Двери закључили да су „Београђани ближи идеји јединствене изборне листе опозиције, док су бирачи у унутрашњости за више опозиционих колона”. А лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас недавно је рекао да се залаже „за јединствену београдску листу” целе опозиције која је против Александра Вучића и прецизирао да ту подразумева ССП, ДС, ПЗП, НДБГ, ЗЗС Небојше Зеленовића, НС и СДС Бориса Тадића, као и да би на таквој листи биле и ванстраначке личности.

Ипак, упитно је да ли ће до тако нечега доћи јер је извесно да ће, рецимо, у једној колони сигурно бити СДС Бориса Тадића, који би могао да буде у коалицији с Новом странком и Канцеларијом за локалне и иновативне политике (КЛИП), коју је основао Марко Бастаћ, бивши председник општине Стари град. Иначе СДС и Нова имају заједничку одборничку групу на Врачару.

Иако иницијатива „Не давимо Београд” (НДБ) слови за радо виђеног коалиционог партнера, она ће највероватније на изборе изаћи са сродним политичким организацијама, као што су Небојша Зеленовић и његова платформа кроз зелену политику „Акција” с више од 20 локалних организација и покрета широм Србије. Радомир Лазовић из НДБ каже да је за њих најприхватљивији „црногорски модел”, где странке излазе у сродним коалицијама.

„Опозиција на изборима у Београду треба да изађе у више колона које су програмски блиске због тога што би људи могли да гласају у шта верују. У том случају не бисмо изгубили ниједан глас у непринципијелним коалицијама. Не могу да замислим да би неко ко би гласао за НДБ могао да гласа за Двери или Доста је било. Свако треба да изађе на тај начин како мисли да је најбоље да освојимо највише гласова и да сменимо власт”, каже за наш лист Радомир Лазовић.

Уколико донесе одлуку да изађе на београдске изборе, Народна странка Вука Јеремића ће највероватније чинити засебну колону, евентуално уз подршку мањих удружења грађана и покрета, као што је Покрет слободна Србија, с којима и сада сарађује. Могуће изненађење избора у престоници, али и евентуалних парламентарних избора, представља еколошка колона коју би чинио покрет „Одбранимо реке Старе планине”, који је још крајем јуна најавио формирање политичког покрета с којим ће изађи на београдске изборе, а занимљиво је да је еколошки активиста Александар Јовановић Ћута успео да на ненајављеном митингу у центру Београда, према појединим проценама, окупи неколико хиљада људи.

Према његовим речима, они који су се окупили око њих јесу људи који „у овом граду не виде плен, који се никада нису бавили страначком политиком”. Ћута је рекао и да ће направити план за Београд и да ће изаћи на београдске изборе с људима за које мисле да могу да воде овај град.

 

Станковић: Сврсисходнији излазак на више листа

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић очекује да ће опозиција на изборима у Београду и евентуалним парламентарним изборима изаћи у више различитих колона и да је тешко веровати да ће имати једног председничког кандидата. За „Политику” каже да је у Србији различито бирачко тело, различитих опозиционих странака, али су проблем и односи између лидера који би због неког вишег интереса могли да се саставе. Подсећа да се на опозиционом блоку налазе не само партије које су бојкотовале изборе већ и покрет ДЈБ, СРС, ДСС, Заветници…

„Чак мислим да би то супротстављање по сваку цену било контрапродуктивно јер би деловало вештачки и да то не би имало великог позитивног одјека, као што очекују неки опозициони лидери, пре свих Драган Ђилас. Много је реалније и за опозицију сврсисходније да наступе у више колона јер би бирачима свако јединство деловало вештачко”, каже Дејан Вук Станковић.Ђилас упозорава европарламентарце

Председник Странке слободе и правде Драган Ђилас поручио је јуче европосланицима да не долазе у септембру, када је планирано да разговарају о предлозима за унапређење изборних услова у Србији, јер су они „козметика и шминка” и додао да то његова странка неће прихватити.

„Упозоравам да не долазе с предлозима који су покушај за унапређење демократије у Србији јер ми овде демократију немамо. Нас интересују предлози како ослободити РТС да слободно извештава, како да се спречи притисак власти на бираче и како омогућити контролу избора”, рекао је Ђилас на конференцији за новинаре у Београду, пренела је Бета. Додао је да, ако то буду предлози, ССП ће их оберучке прихватити. „Али ако је реч о козметици и шминки, онда се тиме нећемо бавити”, казао је.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Жална зоо-ципија
О којој опозицији је реч? Све набројане и ненабројане странке само су симулакрум опозиционе настројености у односу на владајућу коалицију. А добар део тих такозваних опозиционих лидера већ је био на власти, у разним мандатима на разним нивоима власти, где су имали прилику да покажу колико вреде и коме вреде. У чему је поента? Сви они ђутуре, и власт и опозиција (поготово) заправо су веома чврста и висока брана настајању нових политичких странака које би водили неки нови људи, у интересу грађана.
Gagi, dipl. ing. saobraćaja
Opozicija koja će izaci na izbore za Skupštinu grada Beograda mora biračima da ponudi konkretan program, koga do danas još nisam video. Dakle, biračima treba reći; da će u odavno u prošlom veku izgrađene tunele »Karaburma« postaviti šine i kontaktnu mrežu i produžiti linije BG voza do Karaburme i Rospi Ćuprije, da ce za dvosmerni saobraćaj lakih motornih vozila, bicikliste i pešake osposobiti Stari železnički most koji nije u funkciji od 01.07.2018., da neće više biti »gužvanja« asfalta, itd.
Predrag
Nisam za ovu vlast, ali kad pogledam kakva nam je opozicija, sreca u nesreci je sto oni nisu na vlasti. Meni je neshvatljivo da ljudi koji su geopoliticki rasprodali Srbiju, rasprodali ili unistili industriju, unistili vojsku, pogorsali pozicije Srbije na Kosovu... i dalje zele na vlast. Srbiji je potrebna mlada i patriotska opozicija koja se razume u geopolitiku, ekonomiju, industriju, poljoprivredu... napominjem patriotska.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.