Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: БРАНИСЛАВ НЕДИМОВИЋ, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде

Србија је озбиљан играч у сектору хране

Бранислав Недимовић - Фото Марко Спасојевић

Очекујем да Србија понови извоз аграра из „корона године” од 4,2 милијарде долара па и раст. То је за 50 одсто више него 2016. И доказ да је наша земља, у кругу од хиљаду километара, озбиљан играч у сектору хране. Следећа година донеће потврду тога, јер многе државе у току пандемије нису имале довољно ни за себе, каже у интервју за „Политику” Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

– Цена хране у свету сигурно ће имати узлазни и стални тренд раста. Достизаће пуну цену и неће бити обезвређена као пре деценију. Циљ је да у наредним годинама постигнемо извоз од бар седам милијарди долара. То подразумева интензивирање прехрамбене индустрије јер она валоризује много већу вредност него да извозимо само пшеницу и кукуруз.

Преседник Србије Александар Вучић прошле недеље није потписао измене и допуне Закона о водама, што је изазвало велику пажњу јавности.

Председник је искористио своја уставна овлашћења. Грешка је настала код нас у министарству. Од јесени крећемо у јавну расправу и сваки предлог је добродошао. После усвајања Закона о јавној својини ова материја је реално неуређена. Овај предлог измена закона упућен још пре две и по године у парламент. И сви који су се оглашавали из опозиције имали су прилику да реагују и тада и све ово време. Немам ништа против. Ући ћемо у јавну расправу и добити, надам се, квалитетна решења за регулисање и закуп водног земљишта али и других важних питања.

Како је принцип закупа функционисао до сада?

То је била неуређена област. Пре 15, 20 година свако ко запоседне било коју тачку, обрати се надлежном водопривредном предузећу и закључи уговор. Без икакве процедуре. Нећу да улазим у садашња предложена решења, идемо из почетка. Поставља се само питање како третирати оне који имају трајне употребне дозволе и како да они дођу до водопривредног земљишта. Испада да су добили дозволу а да неће имати приступ том земљишту и да ће неко други моћи да га закупи испред њиховог објекта.

Ове сезоне малине први пут нису главна тема у медијима. Али проблеме су имали произвођачи парадајза, млека…

Проблем с парадајзом у Јабланичком округу настао је јер је брање, због великих киша, померено за две до три недеље. Они су изгубили тај период када је цена најбоља. Говорим о извозу, тако да је на другим тржиштима набављен овај производ из неких других земаља. Почетком јула смо увек били најконкурентнији када је реч о парадајзу. Средином јула то више није тако и цене се смањују, па су произвођачи реално имали потешкоћа и нису могли да зараде.

Шта је предложено као решење?

Постигли смо договор и овај проблем морамо да решавамо системски. Пре четири године, на том подручју рађена је еклектрификација поља и чињеница је да смо са 60 пластеника скочили на готово 700. Тако да се и количина робе стално увећава. Не само у Лесковцу већ и на простору Лебана, Власотинца. Њима је потребна пољопривредна инфраструктура, да урадимо путеве како би што мање робе било друге класе. Да наставимо с електрификацијом и решимо потешкоће с противградном заштитом. Следеће године на планини Кукавици увешћемо аутоматску противградну заштиту. Морамо и да овладамо начином паковања робе јер у том смислу на неким тржиштима више нисмо конкурентни.

Произвођачи као проблем наводе и увоз.

Ове године увезли смо 3.500 тона мање парадајза него прошле, па то не може бити проблем. Не може, што се помиње, поремећај на тржишту да направи 14 камиона парадајза из Холандије. То није реално. А заборавља се и да од 15. маја до 15. септембра имамо царинску заштиту за парадајз.

Када је уведена?

Има неколико година. Када неко хоће да увезе парадајз из ЕУ царина је 20 одсто. Из Турске је царинска стопа 15 процената (до 3.500 тона) или 30 одсто за веће количине. Реално, једина земља према којој, због Цефта споразума, немамо царинску заштиту јесте Албанија. И Македонија, али она нам није у овом тренутку неки конкурент. Не можемо да кажемо да су количине албанског парадајза толике да могу да угрозе наше тржиште. Међутим, ми имамо овде и нешто на шта су нам недавно указали произвођачи. То је покушај реекспорта парадајза из ЕУ, преко неких држава Цефте, на наше просторе. Ту је реалан проблем јер се избегава царина и то морамо озбиљно да истражимо и решимо.

Како Србија брани прелевмане? За ЕУ је, знамо, проблем ограничавање тржишта. С друге стране, видимо да су она широм света огромна, посебно последњих годину дана.

Нама се не дозвољавају било каква ограничења. И када питамо ЕУ, јер имамо уговор о ССП-у, јер хоћемо да искористимо своја права која имамо на основу тог уговора, а у вези су са увођењем неких заштита рецимо месних преређевина, млека... нама се увек ставља контрамера. Ако урадите то – забранићемо вам извоз воћа и поврћа на тржиште Европске уније. Дођете у ситуацију да вам увоз једне робе вреди 50 милиона евра, а извоз друге 500 или 600 милиона и онда је то проблематично.

Можемо да се вратимо увек на 2009. и констатујемо да је ССП у сектору пољопривреде ужасно испреговаран. Што се тиче месних прерађевина, рецимо, пустили смо да две, три године буде потпуна либерализација, а нисмо то морали. За разлику од рецимо Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе које и даље имају царинске заштите а нису ни близу с прерађивачком индустријом да би могли да нам парирају.

Да ли је могућа ревизија?

Јесте, али са свим земљама истовремено. То није реално. Имате један инструмент, у оквиру ССП-а, да уведете меру када дође до поремећаја тржишта. Али Брисел уопште не гледа благонаклоно на то. Већ два пута смо покушали за месне прерађевине јер нас преплављују ти производи из ЕУ. Не знам зашто је онај ко је преговарао пристао да после 2012. године немамо никакву заштиту у том сектору.

Шта се дешава с ценом млека?

Ту је проблем настао пре свега због високе цене кукуруза и сојине сачме. Исто тако разговарамо и са млекарама, јер откупна цена није мењана шест година.

Процене за род кукуруза су мало смањене.

Цена кукуруза се и даље добро држи, без обзира на то што се берба ближи. Мислим и да ће цена бити боља него икада али и добра година за ову житарицу. Неће бити рекордна, као 2020, али ће бити близу тога.

Ове године је доста висока цена воћа у сезони. Нејасна је ситуација да воће од тренутка када изађе од произвођача и стигне до тржишта поскупи и до три пута. За то се криве трговачки лобији, накупци...

Антимонополска комисија је у неколико наврата, у појединим секторима, доказала монополско понашање и учесници су били кажњени. У последње, две-три године тога немамо. Али постоји некa мантра о увозним лобијима, кашњењу субвенција... Сада смо први пут усвојили закон о уређењу тржишта пољопривредних производа. Ствари се мењају.

Какве су процене за извоз воћа?

Чекамо јабуке, оне су једна трећина укупног воћарства у Србији. Изгледало је да ћемо чак имати рекорд у производњи ове године. Реално, због киша а после и суше неће бити те количине. Међутим, с аспекта цене и зарада резултати ће бити одлични. Неке воћне врсте имају цену какву нису имале никада.

Помињано је недавно и формирање заједничког предузећа с Русијом. Шта је суштина?

Руси желе да на простору Србије направе један хаб и буду увозници српске робе. Желе и инвестицију у сектору месне индустрије, што није спорно, као и у случају било ког страног инвеститора, ако то одговара свим савременим стандардима и нама отвори неко ново тржиште. Рекли су и да постоји шанса да мале хладњаче добију могућност извоза воћа у Русију.

О томе сам недавно разговарао с руским министром пољопривреде, да се од следеће сезоне то дозволи за коштуњаво воће јер је у том сегменту ограничење било 500 тона. То је био искључиви захтев Руса, ако желите да извозите на то тржиште они хоће да контролишу веће хладњаче капацитета од 500 тона. Имају своје стандарде, али с новим системом електронског праћења пошиљки, који ће потпуно заживети од јуна следеће године, моћи ћемо да идемо и с мањим хладњачама.

Да ли сте задовољни темпом повлачења новца из европског претприступног фонда ИПАРД. Очекујете ли ефекте од увођења авансног плаћања?

Предложили смо измене закона које ће предвиђати авансу исплату од 50 одсто. У току је највећи до сада ИПАРД конкурс у вредности од 60 милиона евра. Нисам задовољан у делу који се односи на прераду, ту слабије има захтева. Али их зато за тракторе и машине има много више, него што има средстава. Мислим да смо сви заједно прошли то прилагођавање и ове године ћемо имати доста исплата. Објавићемо и последње конкурсе, а онда имамо три године за реализацију. Већ се припремамо и за ИПАРД 3.

Какве новине се очекују?

У финансијском смислу биће издашнији. Скоро пута два у односу на досадашњи износ. Моћи ће да конкуришу и локалне самоуправе за руралну инфраструктуру, добијаће 100 одсто новца. То је једна нова димензија финансирања.

 

Цена уља

Тржиште житарица изузетно је турбулентно последњих годину и по дана. Уљари су 2020. имали савршену годину, а потрошачи скупо плаћали уље. Има ли процене за наредну сезону?

Тржиште јесте доста неизвесно. Сада је цена уља пала за 13 одсто на светском нивоу. Међутим, уљаре су озбиљне количине сунцокрета већ уговориле по цени од 52 динара и мораће то до плате.

Или ми купци, на крају?

Нећемо, јер је цена пала. То неће истрпети тржиште и ићи ће на њихову штету.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Када Србија буде престала да увози пољопривредне производе из Албаније, Египта, Кине, тада ће моћи да сања да постане извозник, докле год буде цена пољопривредних производа на висини цена у Немачкој може о томе само да сања.
Srba
[email protected] kad Sjedinjene Americke Drzave prestane da uvoze poljoprivreda proizvode iz Juzne Amerike(Kostarika, Nikaragva, Bolivija...) onda ce postati izvoznik. Vrlo zanimljivo?
Nemanja
Meni zaista nije jasno ko jos moze da konstanto istajava na "mantri" o tome da mi zbranimo uvoz svega a svima prodajemo sve. Ljudi ne mogu da lete i svet ne funkcionise tako.
Петар Н. Сремац
Госодин министар Недимовић овим текстом даје једну добру анализу - "шта би било кад би било.."! А чињенјица је да су села Срема, Баната и Бачке опустела и да углавном сељаци производе само онолико колико им траба да подмире дажбине држави и нешто мало да се прехране. На најбољој земљи у Европи данас ничу у главном магацини и фабрике - полуфабриката. Добро би било да нам минист. Недимовић саопшти колико је тако упропашћено хектара најзиратније земље у Европи!?
Slobodan Markovic
Pogotovo sto se tice paradajza.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.