Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Обележено 80 година од покоља Срба у Глини

Парастос жртвама усташког злочина у Глини (Танјуг- Т.Радовановић)

У београдском насељу Бусије вечерас је обележено 80 година од покоља Срба у СПЦ Рођења пресвете Богородице у Глини 1941. године.

Служен је парастос жртвама у храму Светог Ћирила и Методија, а потом је одржана комеморација жртвама у Парохијском дому те цркве.

Председник Савеза Срба из региона и народни посланик Миодраг Линта рекао је новинарима да су се током 1941. године десила три масовна злочина, од тога два у СПЦ.

„Након стравичних злочина усташки режим је срушио цркву Рођења пресвете Богородице, а након завршетка рата власт, водећи политику лажног помирења, није дозволила обнову те цркве на истом месту где је постојала већ 150-200 метара даље…”, рекао је Линта.

Линта је рекао и да је тешко говорити о трајном миру и стабилности на простору бивше Југославије док год хрватски народ не покаже спремност да се суочи са, како је рекао, својом усташком, геноцидном и злочиначком прошлошћу.

''Док год се у Хрватској величају зликовци, док год се не осуђује геноцид, не само у глинској цркви него широм Независне државе Хрватске није могуће говорити о било каквом помирењу између хрватског и српског народа”, рекао је Линта.

Линта наводи да је због тога важно да Влада Србије покрене иницијативу према Влади Хрватске да се „Хрватски дом” преименује у спомен центар „Српских жртава геноцида Баније и Кордуна” и да, како каже, наша држава оснује меморијални центар српских жртава геноцида НДХ који би се бавио неговањем културе сећања на српске жртве и упознавао домаћу и инострану јавност о почињеном геноциду.

„То би била институција која би доприносила међународном признању геноцида над Србима у НДХ”, рекао је он.

Сматра и да је дошло време да Скупштина Србије донесе резолуцију о „геноциду НДХ над Србима, Ромима и Јеврејима” и да на тај начин пошаље јасну поруку да нису могући потпуни добросуседски односи и потпуна нормализација односа између две државе док год Хрватска не осуди геноцид над српским народом.

Вукашин Зорић, зет Љубана Једнака који је био једини преживели у покољу пре 80 година, рекао је новинарима да Једнак није желео да оптерећује породицу препричавањем тог страшног догађаја, те да му је реваншизам и мржња према другом народу био стран.

„Љубан је био човек који није памтио само зло, настојао је да његова прича остане у оквирима фамилије и ужег круга људи и није се бунио што је на пример његов син оженио Хрватицу. Када је нешто радио по кући, звао је мајсторе из хрватског села…”, сведочи Зорић.

Понашао се, каже, „како треба”, иако је приликом акцијом Олуја 1995. године морао да напусти дом.

Када је реч о култури сећања и обележавању овог догађаја, Зорић сматра да треба пренети младим генерацијама шта се догодило, преноси Танјуг.

Обележавање догађаја у насељу Бусије организовали су Удружење крајишких Срба „Прело” из Чикага, Завичајни клуб Кордунаша из Београда, Завичајно удружење Банијаца, потомака и пријатеља Баније из Београда и Савез Срба из региона.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Прота Метеја
Са којим бре сусједима? Јел Арнаутима који побише силну српску нејач на Косову и Метохији. Или можда мислиш на Бугаре који то исти радише по источној и јужној Србији. Или мислиш на Хрвате што су побили и повешали силан народ по Мачви. Јел на њих мислиш?
Прота Метеја
Нека, нека овај пут они прво очисте у свом дворишту па ћемо ми да се угледамо на њих, јел може?
marko markovic
Prva kvislinška nacistička država koja se pohvalila "čišćenjem i rješenjem postojanja Jevreja" bila je Nedićeva Srbija o čemu je štampana čak i "slavljenička" poštanska marka. Za to nisu krivi Srbi, i sadašnja država Srbija! Ugled Srbije i Hrvatske su spasili nepoznati antifašisti što su u borbi položili živote za našu slobodu. Tužno je pratiti sudske postupke rehabilitacije Nedića i Mihaljevića, i grafite u čast četnika. Očistimo ispred pragova vlastite kuće, pa da pomognemo i komšijama.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
@mm, имали смо увек јако истакнуте личности, што позитивне што негативне. У окупираној Европи, одозго на доле, с лева на десно, постојале су негативне личности које су сарађивале са Х. Немојте покушавати да изједначавате, бестидно је.
Леон Давидович
Последња прилика да се Срби изборе за свој опстанак на вековним територијама на простору данашње Хрватске био је деведесетих. Али та прилика је пропуштена и Срби су заувек уништени на тим просторима. Тако је уз бнлагослов међународног фактора остварен план геноцида и етничког чушћења над Србима.
Леон Давидович
НДХ је радила на провођењу расистичке идеологије о уништењу Срба коју је још у 19. веку, дакле далеко пре немачких нациста који су створили своју расну идеологију, створио Анте Старћевић , а онда дорађивали Франк и други и даље њихова Странка права. НДХ је својој идеологији додала још и део нацистичке идеологије о уништењу Јевреја и Рома ( с тим што је НДХ уништавала православне Роме) и кренули у остварење плана о уништењу тих народа чим је формирана НДХ, а Глина је један од примера зла.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.