Субота, 25.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: БРАНКО РУЖИЋ, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја

Школска година почиње на време

Не очекујем да ће бити драстичних промена досадашњег концепта завршног испита у предстојећој школској години
Бранко Ружић (Фото Мин. просвете)

Образовни систем за предстојећи септембар спремнији је него за прошли, а најспремнији је за непосредан рад у школама као пре короне, који сви прижељкују. Школска година ће почети на време, првог септембра. Због бојазни од рапидног ширења новог соја вируса пред крај сезоне годишњих одмора, што се подудара с почетком наставе, није искључено да би предстојећи повратак ђака и наставника школским обавезама после летњег распуста могао бити реприза прошлогодишњег.

Вртићи ће радити као и сада. Млађи основци, од првог до четвртог разреда, враћају се у школске клупе, делила се одељења на групе или не. Здравље нације је најважније, а образовање ће се прилагодити, као што је показало да уме.

Упркос отежаном раду у епидемијским оквирима, континуитет наставног процеса није био угрожен, ниједан школски дан није изгубљен, школе нису биле места веће трансмисије вируса. Ђаци, студенти и наставници били су принуђени да искоче из рутине, лате се онлајн наставе и уз све потешкоће показали су висок степен адаптибилности у атипичним околностима у којима се још актуелна школска година веома успешно приводи крају, сматра Бранко Ружић, први потпредседник владе и министар просвете, науке и технолошког развоја.

Уверен је да смо интерресорном сарадњом и свеукупном политиком коју је Влада Републике Србије водила положили испит на пољу сламања негативних ефеката вируса корона и да нема разлога да резултат буде лошији, већ само бољи, у школској години која се ближи. Најсрећнији би, каже, био када би школска година почела регуларно, чему се и нада, а најтужнија му је помисао на ђаке који иду у исто одељење, али се нису упознали због комбиновања онлајн наставе и наставе у школи.

– Надам се да ћемо у наредне две недеље имати обрисе како ће, по ком моделу, почети нова школска година у складу с проценама и препорукама здравственог дела Кризног штаба. Ову школску годину завршили смо успешно. Увек може и боље и више. Настава на даљину не може да замени традиционални начин рада, али му је значајна допуна у овом веку и независно од епидемије. План је да у перспективи урадимо нашу националну платформу за онлајн учење и у регуларним околностима, у којима се сви надамо да ће почети наредна школска година. Носиоци тог пројекта били би Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, Државни дата центар и Министарство просвете уз подршку Кабинета премијерке – указује Ружић.

Да се онлајн настава избегне због лоших ефеката који су немерљиви и да ђаци уче у школама на традиционалан начин, препорука је СЗО, па и да се уведе редовно тестирање ученика и без симптома инфекције. Које су шансе да тако буде у Србији?

Сваку од тих могућности размотрићемо на седницама Кризног штаба и видећемо које су опције могуће. Сигурно је да су здравље и безбедност свих у систему образовања и васпитања приоритет свих приоритета и основни критеријум за доношење одлука.

Држава у овом тренутку не намерава да наметне вакцинацију као обавезу. Удружење педијатара Србије препоручује вакцинацију деце старије од 12 година, значи од шестог разреда основне школе. Медицински део штаба подржава обавезну вакцинацију здравствених радника, за пример. Од имунизације зависи да ли ће нова школска година почети као оне пре короне. Да ли је било предлога да вакцинација запослених у просвети буде обавезна?

За сада о томе није било приче, а да ли ће бити, видећемо на седницама Кризног штаба, зависно од епидемијске ситуације. Према најновијим подацима вакцинисано је 71.698 запослених, што је близу 50 процената од укупног броја запослених у образовању од вртића до факултета. Најмање је вакцинисаних у предшколском систему, 36,11 одсто, а највише у високом образовању, 60,23 одсто. Апелујем да се вакцинишу сви који до сада нису. И СЗО је дала препоруку за имунизацију деце старије од 12 година, и тој популацији, а пре свега њиховим родитељима, треба указати на потребу да се вакцинишу. У борби против вируса корона вакцинација и поштовање епидемиолошких мера немају алтернативу. То је једини пут. Ко год се још није вакцинисао, било да је просветни радник или не, позивам га да то учини, а Министарство просвете свакако није оно које ће одлучити да ли је вакцинација обавезујућа или не за било ког грађанина. Уколико то буде препорука најодговорнијих за јавно здравље, наравно да ћемо је спровести.

Шта ће бити с националним уџбеницима? Да ли су осим измена закона спремни нови конкурси, ко може бити аутор, по којим плановима и програмима и у ком року треба да напишу државне уџбенике?

Та у јавности топло прихваћена иницијатива потекла је од председника Републике Србије, а ресорно министарство ју је апсолутно подржало. Имали смо низ састанака радне групе на ту тему и припремили предлог измена и допуна Закона о уџбеницима. Такозвани идентитетски уџбеници значајни су за сваку државу. Не видим разлог да не постоје и у Србији. Идеја је била да јавни издавач буде тај који ће националне уџбенике издавати, у складу с програмима који већ постоје, уз нека унапређења која предстоје уколико се процени да је то потребно. Остало је да о томе наставимо консултације с кабинетима председника и премијерке. Имамо у виду да је овде тржиште одавно либерализовано и да се конкуренција мора штитити. Све су то елементи који утичу на процену и доношење одлуке када би ова идеја могла да се реализује. Почетак је августа. Није реално да то почне од ове школске године. Можда од следеће. И то не у пуном обухвату, већ поступно, на пример за по два разреда, пети основне и први средње, да би се сви обухватили протоком времена. Не постоје неки нови аутори или рецензенти, бриљантни су се већ издвојили квалитетом. Многи од њих су некада писали за Завод за уџбенике.

Мислите кад другу опцију нису имали?

Наравно. Ово би била крупна промена у смислу да би државни издавач и по слову закона био задужен да ангажује најбоље ауторе и рецензенте. Све аспекте смо отворили у радној групи. Не желимо да без претходних консултација с председником и премијерком улазимо у детаље и да их објављујемо јавности, док идеја не добије свој законски оквир. А кад се то може очекивати? Ако дођемо до конкретног договора и процене које су могућности да освежимо Завод за уџбенике, који на тржишту уџбеника у овом тренутку заиста има фрагментаран статус, након консултација с председником, који је и покренуо идеју о новим националним уџбеницима, све ће бити много јасније и моћи ћемо да говоримо о детаљима и роковима.

 

Да ли фабрикујемо таленте у средњошколском образовању јер до сада није урађена стручна процена потреба пре, а ни оправданости после увођења спектра смерова за даровите, док у њима редовно остаје празних места?

Сваке године плејада наших ученика постиже бриљантне резултате у одређеним областима, нарочито из математике и физике. Приступ нашег система у коме се подстичу ученици с посебним склоностима ка науци и учењу – сматрам да је исправан, да на тај начин стварамо могућност да се што више ђака заинтересују да упишу специјализовано одељење или школу од националног значаја. У доба четврте индустријске револуције јесу потребна ИТ одељења у гимназијама, дигитални свет од првог разреда основне, али не могу преко ноћи да покажу резултате. Чињеница да се места не попуњавају не значи да одељења за даровите не треба да постоје. Да, треба да дамо јасну анализу каква је уписна политика коју желимо, шта су ефекти смерова за сценске уметности, биологију и хемију и свих других за таленте. То ће бити задатак Завода за вредновање квалитета образовања и надлежног сектора у министарству. Анализа треба да буде референтна, а институционални оквир који постоји за образовање талената да остане отворених врата за напредовање ученика који су заиста даровити.

Генерално, мала матура и упис су добро прошли. Пад система приликом објављивања резултата и грешке преводилаца најупадљивије су потешкоће. Шта је гаранција да се неће поновити?

Општа слика је позитивна, то су изузеци. Према оценама свих учесника завршни испит је протекао без већих проблема, злоупотреба и цурења информација. Организација и спровођење мале матуре су комплексни процеси. Укључују огроман број учесника. Тешко могу проћи без и једног јединог пропуста. Нисмо снизили критеријуме. Испит смо прилагодили околностима, давањем више задатака с понуђеним одговорима. Када децу питате, задовољна су, немају замерки. Прве анализе показале су да је успех осмака за четири до пет поена бољи него у претходној генерацији, што потврђује да су задаци били примерени стеченом знању за осам година школовања, а не само у последњих једну и по школску годину у доба пандемије. Због пет сати нефункционисања онлајн система продужен је рок за резултате и подношење жалби, али ничије право није угрожено. За грешке у преводу тестова ученицима су бодови признати као да су тачно решили те задатке. Утврђено је ко је одговоран за ове пропусте, неће се поновити, а најважније је да никога нису оштетили.

Први пут већина корака на прелазу из основне у средњу школу била је онлајн на новом порталу „Моја средња школа”, уместо једног, сада је било 11 скенинг-центара, штампарија завода добила је још једну машину... Колико то кошта?

Око 73 милиона динара, за 2020. и 2021. годину. То јесте велико издвајање, али су ефекти немерљиво већи. Процес је захваљујући томе транспарентнији, бржи, готово без грешака које се могу приписати „људском фактору”. Све је урађено у сарадњи с Кабинетом премијерке и Владином канцеларијом за информационе технологије, која је обезбедила потребну опрему.

Да ли се мења концепт завршног испита, по питању односа бодова из претходног школовања и са мале матуре или евентуалног укидања комбинованог испита јер то би требало да зна будућа генерација осмака на почетку завршног разреда?

И у Стратегији развоја образовања дефинисали смо да ће се о томе разговарати. Али, акционим планом је предвиђено да одлуке буду донете у наредне три године. Ситуација с вирусом корона још у јануару подстицала нас је на размишљање да ли да евентуално посегнемо за тим да ове године укинемо комбиновани тест због отежавајућих околности, па да се наредне године, кад услови буду оптимални, тај тест врати. Али смо од тога одустали јер би било некоректно, и то мора бити системско решење, не привремено. Не очекујем да ће бити драстичних промена досадашњег концепта завршног испита у предстојећој школској години.

Држава је у континуитету једини донатор бесплатних уџбеника, колико ће ђака обрадовати комплетима школских књига?

Бесплатне уџбенике у школској 2021/22. години добиће више од 88.000 основаца, и за то је предвиђено 700.000.000 динара. Право на бесплатне уџбенике остварују ученици из социјално угрожених породица, ђаци са сметњама у развоју и инвалидитетом, као и ђаци који су у породици треће и свако наредно рођено дете.

Које дигиталне уџбенике поклања држава, коме их поклања и колико то кошта?

Заправо, није реч о дигиталним уџбеницима већ о дигиталним садржајима које ће наставници користити у осавремењивању наставе и помоћу којих ђацима могу да обезбеде детаљнија и креативнија појашњења о одређеној области или појму који изучавају. Дигитални садржаји су један од четири сегмента увођења дигитализације у школе, поред опремања школа, увођења интернета и обучавања наставника. Сваки дигитални садржај, којих има 767, одобрава Завод за унапређивање образовања и васпитања, и за то смо издвојили 789 милиона динара за све основне и средње школе у Србији.

Најзад се уводи јединствени информациони број ученика – ЈОБ. Шта то значи за ђаке, а шта за систем?

Министарство уводи јединствени информациони систем просвете, краће ЈИСП, у ком ће бити сви подаци о образовним институцијама у Србији. То, између осталог, подразумева да до почетка нове школске године сваки ученик у Србији добије свој јединствени образовни број. Једном додељен ЈОБ пратиће дете, ученика и студента кроз целокупно школовање, од предшколског до универзитетског. Користиће се да би се у ЈИСП бележили законом предвиђени подаци – остварени успех, ниво образовања, шифре квалификација, језик на којем су завршени претходни нивои школовања, изборни програми, рад по индивидуалном образовном плану, оцене, положени испити, похвале и награде, изостанци, владање, издате јавне исправе... ЈОБ и подаци о ученицима се користе искључиво за праћење система и нико, осим родитеља и школе, неће имати увид у било који појединачни податак ученика. Систем ЈОБ помаже у изради званичне статистике. Рецимо, о успеху ученика по нивоима образовања, разредима, структури ученика по полу, колико ученика учи који страни језик, колико ђака наставља образовање после основне и средње школе, или каква је запошљивост након средњошколског образовања.

 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

dzordz
vakcinisanje je znak odgovornosti i pameti. drzava je omogucila, dakle vakcinisimo se na vreme. osim ko ne moze zbog zdravstvenih problema. nema drugog izgovora. sto pre to bolje.
Jovan
Pustite decu u skole. Casovi 45 minuta.
Milutin
Stigli su novi planovi i programi, a profesori ne znaju kako ce se raditi, i kakve materijale da spreme. Materijali se spremaju tokom leta, a ne pucketanjem prstima 1. septembra. Ne zna se ni koliko ce casovi trajati. Dileje koje godinama vode ministarstvo nemaju pojma kako izgleda nastavni proces.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.