Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЂУНАРОДНИ ПРЕГЛЕ

​Лакше је напустити Гвантанамо него Британију

Еквадорска влада је ове седмице Џулијану Асанжу одузела држављанство, које му је доделила док се скривао у њеној амбасади у Лондону. Како је и Асанжова прва домовина, Аустралија, одавно „опрала руке” од њега, оснивач „Викиликса” и затвореник у британском затвору „Белмарш” налази се у сличној позицији као и притвореници из Гвантанама.

Они остају иза браве чак и кад је Америка спремна да их ослободи, јер често ниједна држава, па ни њихова земља, не жели да их прими. С Асанжом је још горе. Док је већина гвантанамоваца временом пуштена, Аустралијанац ни после скоро десет година не може да напусти Британију, као ни оно што је прво било де факто, а сад и прави затвор.

ТЕРОРИСТА БЕЗ ОРУЖЈА: Ових дана је у Вашингтону поново актуелна тема затварања казамата у америчкој војној бази на Куби, где је администрација Џорџа Буша доводила осумњичене за тероризам. Бела кућа је потврдила да председник Џозеф Бајден жели да затвори ово поглавље америчке историје. Након што је наредио повлачење трупа из Авганистана и прогласио крај борбених акција у Ираку, Бајден настоји да оконча еру рата против терора и покушајима да испразни Гвантанамо.

Западно крило недавно је одобрило ослобађање Мароканца Абдулатифа Насера, који је у Гитму провео 19 година, а да против њега није подигнута оптужница. Војне власти нису пронашле довољно доказа да напишу одрживу оптужницу против Насера, али се зна да је реч о човеку који је припадао радикалној исламистичкој групи у Мароку и који је обучаван у кампу Ал Каиде у Авганистану, где се борио против трупа Пентагона.

За разлику од Насера, Асанж није пуцао на америчке војнике, али је у очима Авеније Пенсилванија и Капитола урадио нешто што се још теже опрашта – открио је истину о ратовима у Ираку и Авганистану, па га вашингтонске власти третирају и горе него терористу.

НЕМА СУНЦА У ЛОНДОНУ: За разлику од гвантанамоваца, који имају право на шетњу у дворишту, покретач узбуњивачког сајта седам година није видео сунчеву светлост. Толико је провео у еквадарској амбасади у Лондону, кријући се од америчких власти. Као ни против већине заточеника у Гитму, ни против њега за све те године није била подигнута оптужница. Чим су нове, проамеричке власти у Еквадору избациле „госта” на улицу, Британија је ухапсила Аустралијанца, а Америка је открила оптужницу.

Иако је оснивач „Викиликса” већ одслужио казну коју су му енглеске судије одредиле због тога што је 2012. прекршио условну слободу ушавши у амбасаду, Асанж је и даље у затвору. На Острву су то објаснили америчким захтевом за екстрадицију, при чему Лондон није смео да дозволи да ухапшеник побегне док се не одлучи о америчкој молби. И након што су судије одбиле да испоруче Асанжа, он је остао иза решетака, јер је очекивана жалба на пресуду. Американци и јесу пресавили табак, а жалба им је прихваћена почетком јула, па ће се екстрадиција поново разматрати.

Једно тело УН утврдило је да је Асанжов боравак у амбасади био „арбитраран притвор” и позвало Британију да оснивачу узбуњивачког сајта гарантује слободу. Специјални изасланик УН за тортуру Нилс Мелзер установио је да се над овим затвореником спроводи „психолошка тортура” и позвао САД да одустану од оптужнице. Кад је први пут одбацио амерички захтев, британски суд је установио да би, с обзиром на услове које би Асанж имао у америчком затвору, екстрадиција била „неправедна и репресивна” и да би Асанж тамо вероватно извршио самоубиство. И у „Белмаршу” је стрпан у самицу и није пуштен у кућни притвор ни током епидемије вируса корона.

НАРКО-КАРТЕЛ „ВИКИЛИКС”: Асанжови подржаваоци тврде да се оснивач „Викиликса” понашао као и било који новинар кад је објавио информације које му је доставила Челси Менинг. Некадашња аналитичарка Пентагона одавно је одслужила казну за одавање војних и дипломатских тајни. Према америчким тужилаштву, Асанж је објављивањем материјала на „Викиликсу” починио већи злочин него Челси Менинг. Против њега је написано 17 тачака оптужнице за шпијунажу, иако се зна да није хаковао рачунаре америчке владе. Уколико би био осуђен по свакој тачки, добио би 175 година робије.

За његове поборнике нема сумње да би био одведен у затвор за најокорелије криминалце, попут оног у Колораду, где је на издржавању доживотне казне и Хоакин Гузман звани Чапо, некадашњи лидер највећег светског нарко-картела „Синалоа”.

Бројне организације за заштиту људских права и медијска удружења позивају америчке власти да престану да прогоне Асанжа, подсећајући да ниједан амерички новинар никад није одговарао за објављивање државних тајни.

Можда је несрећа овог Аустралијанца што није грађанин неке од оних земаља које Стејт департмент у својим извештајима прозива због репресије над новинарима. А да је држављанин Авганистана, Ирака, Либије или Сирије, Америка би се толико забринула за кршење његових људских права да би послала и војску да га брани.

 

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
Asanzov branioc je Tucker Carlson sa Fox koji je spijuniran od strane NSA. Razlog je kontakt sa Putinom u vezi interview. On je konzervatini komentator trenutno najgledaniji USA koji sa Pam Anderson redovno trazi oslobodjenje za Asanza.Isitirao je I kod Trumpa da ga pomiluje jer se tvrdilo da je Asanz bio najvazniji faktor u izbornoj pobedi posle objavljivljanja Hilari Carlson je trenutno u Pesti intervjuise Orbana. Ovo treba reci da Vasi citaoci bolje razumeju politicku situaciju u USA
Dusan Martinovic
Ono sto ne dostaje vasoj analizi je objasnenje da se Asanz kod "levice" NYT WoPo smatra lavnim krivcem za Hilarin poraz od Trampa posle objavljivljanja e mail o skadalu u vezi Bengazija Ali su zato Bradley a pratili do besvesti dok je menjao pol u zatvoru da mu se ne narsuse gradjanska prava.
Dusan Martinovic
@Radojica Vi ste dosadni ja to nisam uopste napisao procitajte komentar opet. Onaj ko je to napisao onda podrzava cinjenicu da u Kosjericu da zive Madjari i Hravti. Ovo sto sam napisao je tacno samo u komentaru.Vi ne zante o cemu pricam sada sjasite molim Vas. Moerator nije hteo da objavi moju odbranu ako nece ne mora ni sada. iInace u Somboru sam sluzio vojsku i dobro znam gde je Tisa. Ako hoce moderator da objavi hvala ako ne opet hvala
Radojica
Ono što nedostaje Dušanu Martinoviću jeste znanje geografije otadžbine. Kako bre, Dule možeš Jelenin tekst da analiziraš a Kosjerić i Tisu da zaboraviš? Ne ide to!
Jovan Masic
Odličan tekst .
Ljubomir
Zaista, veoma redko imamo priliku da pročitamo neki ozbiljan analitički tekst. Iskreno se radujem kada mogu da isti, negde pronađem. Jelena Stevanović spada u autore sa izvanredni darom za britku analizu. Šteta što nema više ovakvih testova na stranicama Politike. Sve čestitke autorki.
Нада Латиновић
Одличан текст. Понашање Лондона и Вашингтона према Асанжу показује дволичност када су у упитању заштита новинарских и људских права. Лондон га држи у "казамату", али га не испоручује да не би "извршио самоубиство". Без обзира на бројне протесте разних удружења, Асанж остаје у татвору, мора да буде кажњен као најокорелији "терориста". Објавио је документа која дубоко компромитују део америчке владајуће елите, још увек моћне. То се не прашта.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.