Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Гугл” оспорава немачки закон о говору мржње

Суд у Келну размотриће захтев да оспори одредбу која налаже провајдерима да прослеђују податке o својим корисницима пре него што се утврди да је та особа говором на интернету починила кривично дело Из „Гугла” тврде да Немачка подрива основна људска права
(Фото: EPA-EFE/Wallace Woon)

„Гугл” узвраћа ударац, али је упитно колико ће бити болан по светског шампиона у другом углу ринга. Наиме, суд у Келну у уторак је примио њихову тужбу због, у широј немачкој јавности омраженог закона о говору мржње (познатог као НетзДГ) који, у проширеној верзији, по мишљењу представника „Гугла”, крши право на приватност корисника.

Ни 2018. године, кад је ступио на снагу, закон није изазвао одушевљење у новинарским, правним, политичким и круговима активиста за заштиту грађанских права. Гугл, наиме, од суда тражи да оспори одредбу која налаже да се подаци корисника прослеђују, рецимо полицији, пре него што се утврди да је та особа говором на интернету починила неки грех – подстицала на насиље или дискриминацију. Дакле, посебан проблем лежи у захтеву да провајдери, попут „Јутјуба”, аутоматски масовно предају податке корисника органима реда или агенцијама које је оформила влада и које надзиру спровођење закона, због чега из „Гугла” тврде да Немачка подрива основна људска права.

Захтев за судску ревизију стиже у незгодном тренутку – кад се Немачка увелико припрема за септембарске изборе. Наравно да би непријатељски дискурс путем друштвених мрежа могао да дестабилизује уобичајену политичку кампању.

Али, како рекоше из „Јутјуба”, ова интервенција кад је реч о правима њихових корисника није само у супротности са заштитом података, већ и немачким уставом, а потом и европским законом. Дакле, крупна тема, о којој ће се, све су прилике, расправљати у јеку предизборне кампање.

Закон је био тема у јавности и након што је пре три године Немачка почела да га примењује, чиме су друштвене мреже „Фејсбук”, „Твитер”, „Јутјуб” постале одговорне за објављивање, тачније уклањање „токсичних садржаја”. Широко је критикован као неефикасан, да би у мају парламент новим правним актима пооштрио и проширио његову примену.

Сврха закона била је, званично, да се спречи ширење илегалног садржаја и да се људи заштите од оних који мисле да могу некажњено хушкати, вређати и позивати на насиље. Наравно, пипав терен звани говор мржње, говорили су тада опоненти који су тражили да се укине НетзДГ, може се користити да се цензурише слобода говора. Неспорно је да је говор мржње на друштвеним мрежама велики проблем, али је проблем и кад се ова појава користи као изговор да се ућуткају они који мисле другачије. Поготово што је питање шта спада под говор мржње, по чему се разликује од увреде и ко о томе одлучује.

У политичком простору „говор мржње” је кад се прети насиљем, кад се неко дискриминише, кад се с презиром односи према женама, Афроамериканцима, етничким мањинама. Увреда зависи од контекста у којем је изречена, а то је немогуће проверавати у року који је законом дат. Зато су правници говорили да би им било драже да се НетзДГ концентрисао на кривична дела у смислу „хушкања народа”, у којима комуникација врло брзо може прећи у насиље и дискриминацију.

Али шта се дешава у пракси? Немачко министарство правосуђа установило је да „Твитер” проверава само један одсто притужби на садржај које добије, „Фејсбук” око 34, а „Гугл” 90 одсто. Циљ закона је био да они буду присиљени да раде оно што треба да раде – да реагују по притужбама како би се борили против хушкања и лажних вести. У случају да друштвене мреже и поред жалби омогуће објављивање спорних садржаја, казна иде и до 50 милиона евра. То је довело до нуспојаве.

У страху од драконских казни, платформе ће пре поступати по методи – у случају двоумљења, једноставно уклонити садржај. Штавише, није прошло много од ступања закона на снагу, а на „Фејсбуку” и „Твитеру” су блокирани и обрисани и текстови који нису садржали „хушкање народа” или „језик мржње”.

„Зидојче цајтунг” је тада писао да је реч, ни мање ни више него о угроженој слободи мишљења, констатујући да „Твитер” и остала дружина „лако бришу садржаје”. Лепо је редакција приметила да се оперише неодређеним правним појмовима, кад се, на пример, наводи да провајдери морају да бришу очигледно кажњиве објаве у року од 24 сата по пријему жалбе. Шта је очигледно кажњив садржај и ко одлучује о томе? И колико ће времена проћи од „Гуглове” жалбе суду до успостављања аутоматског система прослеђивања личних података корисника?

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Нада Латиновић
Ова кимпанија има тзв.Управни одбор/"експерти", непознати ликови/ који врши цензуру на глобалном нивоу. Гугл брише садржаје који подржавају истину, а лажи и манипулације пролазе, ако су у складу са њиховом политиком.
Zoran Knezevic
Ovo me podseća na "zaštitu", koju praktikuje Severna Koreja i slične demokratije u svetu.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.