Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОСЛЕ УСВАЈАЊА ДУГО ЧЕКАНОГ ЗАКОНА У ХРВАТСКОЈ

Да ли су и Срби цивилне жртве домовинског рата

Иако цивилне жртве не би требало да имају национални предзнак, по бројним проценама управо ће он бити пресудан у додељивању статуса жртве
Село Плавно поред Книна, комеморација убијеним српским цивилима, 25. августа 2020. (Фото EPA-EFE/Miro Lelas)

Специјално за „Политику”

Загреб – Цивилне жртве последњег рата у Хрватској, које нису носиле ниједну униформу, пушку или амблем – родитељи убијене деце, деца убијених родитеља, породице несталих и страдалих... коначно би требало да буду јасно препознати пред хрватским законодавством и с тим у складу обештећени. Хрватски сабор је, наиме, средином прошлог месеца донео тзв. Закон о цивилним жртвама домовинског рата. Oсновни циљ je да се исправи неправда према овим људима. После више од 25 година од завршетка рата, овим законом, који се односи искључиво на цивилне жртве, требало би да се свеобухватно регулишу њихова права, а из надлежног министарства су најавили да очекују још око 2.500 нових корисника права.

Међутим, већ сама терминологија коришћена у закону, али још више у расправама о њему, јасно истиче разлике међу жртвама, делећи их на „наше” и „њихове”. Иако цивилне жртве не би требало да имају национални предзнак, по бројним проценама управо ће он бити пресудан у додељивању статуса жртве.

Чланови десних странака још од прве најаве доношења закона изражавали су бојазан да ће он изједначити „жртве” и „агресоре”. У крајњој верзији закона разрешен је овај страх, али је разјашњен и појам „агресора”, којем у разговору о цивилима на први поглед није место. Тако је у закону наведено да права не могу остварити „припадници, помагачи или сарадници непријатељских војних и паравојних јединица који су учествовали у оружаној агресији на РХ и сви који су на било који други начин помагали непријатељу, као ни чланови њихових породица”.

Како су одреднице „помагачи агресора” и „било који начин помоћи” врло опширне и остављају простор за субјективно тумачење, оправдана су и предвиђања да ће се односити на цивилне жртве српске националности.

Одбор за људска права Хрватског сабора упозорио је управо на дискриминаторне елементе закона. Изнесена је примедба баш на поменуту одредбу и на појам „помагачи” непријатељских формација, која, како су истакли, није довољно одређена и није јасно да ли је исто додавати пуњење за топове или опрати веш припадницима „непријатељских војних формација”. Такође је било приговора на одредбу којом се докази о статусу цивилне жртве рата ограничавају на исправе надлежних тела Републике Хрватске. Тако се исправе других држава или међународних организација које су збрињавале жртве по новом закону не прихватају, иако је цивилним жртвама, осим у здравственим установама РХ, медицинска помоћ пружана и у заштићеним зонама УН, као и у другим државама.

И Иницијатива младих за људска права је у фази јавне расправе инсистирала да се формулација „припадници, помагачи или сарадници непријатељских војних и паравојних јединица” измени.

„Захтевали смо да се изостави реч ’непријатељски’, како се не би изоставила одређена група која спада у цивилне жртве рата, али је страдала од стране припадника хрватских снага на територији Републике Хрватске, што је и утврђено пред националним судовима. То се односи рецимо на злочине у Војно-истражном центру Лора, Керестинцу, Загребачком велесајму, Пакрачкој пољани”, појаснила је за „Политику”, Бранка Виерда из Иницијативе младих за људска права.

У јавној расправи учествовале су, поред Иницијативе младих за људска права, и друге невладине организације из Хрватске које се баве заштитом људских права, сузбијањем дискриминације, суочавањем с прошлошћу и изградњом мира. Међу њима су Документа – центар за суочавање с прошлошћу, Центар за мир и ненасиље – Осијек, као и Центар за мировне студије. Они су подржали новоусвојени закон, али његов коначни изглед, међутим, није укључио све предлоге које су упутили Министарству бранитеља и Сабору. Ти предлози се, између осталог, односе на могућност накнаде парничних трошкова цивилним жртвама које су изгубиле парнице у поступцима против Републике Хрватске на основу Закона о одговорности Републике Хрватске за штету коју су причинили припадници хрватских војних и полицијских снага за време рата. Нови закон не укључује ни накнаду штете за имовину коју су непознати починитељи уништили терористичким актима за време рата. Наиме, постављањем експлозивних направа или паљењем уништен је велики број стамбених и пословних објеката у подручјима у којима се нису одвијале ратне операције, што нови закон не препознаје. Поред свега овога, закон не предвиђа ни увођење алтернативних начина доказивања, попут исказа сведока, медијских записа, извештаја међународних и невладиних организација и слично.

Упркос свим овим недостацима и недореченостима, нови закон подржало је и Српско народно веће.

„Српско народно веће је и учествовало у јавном саветовању примедбама и тражило да се отклоне препреке у остваривању права тако што би се олакшао начин доказивања, проширио круг корисника, повећала материјална давања, уврстила додатна права. Најбитније примедбе су и уврштене у коначан текст изгласаног закона”, објашњава за „Политику” Милена Чалић Јелић, правна саветница у Српском народном већу.

Новом закону, упркос свим мањкавостима на које је указано, шансу дају и у другим организацијама. Да ипак може донети и позитивне цивилизацијске помаке, осим у Српском народном већу, верује и Бранка Виерда из Иницијативе младих за људска права.

„Вреди причекати да видимо како ће изгледати примена новог закона и хоће ли се надлежна тела при примени водити начелима националне равноправности и једнакости, што би значило да се препознају све цивиле жртве рата, како не би дошло до постављања одређених скупина у неповољан положај тј. дискриминације на основу етничке припадности или националног порекла”, истиче Виерда.

Прошла 2020. година и годишњица војно-полицијске операције „Олуја”, како каже, донеле су у Хрватској неке значајне симболичне акте у виду јасног и недвосмисленог говора о жртвама ратних злочина које је починила хрватска страна. „Премијер Пленковић тада је у свом говору најавио и доношење закона о цивилним жртвама, који је у јулу 2021. и донет, чиме су симболични гестови добили и конкретна остварења. Верујемо да ће у духу помирења, владавине права и вредности на којима почива Устав Републике Хрватске бити примењиван и нови закон”, каже Виерда и додаје да ће Иницијатива свакако пратити спровођење Закона и о њему извештавати јавност.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Izbjeglica
"Domovinski rat" koji glup naziv. Ispada da prije rata Hrvati nisu imali domovinu. Makedonci ili Crnogorci su imali domovinu u Jugoslaviji i sada imaju samostalne domovine bez rata. Rat su vodili hrvatski nacionalisti da Hrvatska ne buda drzava Hrvata i Srba vec samo Hrvata i manjina a srpski da Hrvatska ostane drzava Hrvata ,Srba i manjina kao sto je odluceno na zasjedanjima AVNOJA i ZAVNOH-a . Bez takvih odluka Hrvatska sigurno nebi bila u danasnjim granicama vec dosta manjim.
Саша Микић
@Luis Мало погледајте формулације о Хрватској у одлукама АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а, као и Уставе Хрватске закључно са Уставом из 1974. и видећете који је уставни положај српског народа у Хрватској био, а који је направљен Уставом из 1991. година. Ако је за вас све то исто онда имате проблем са перцепцијом права и положаја Срба у Хрватској.
Luis
Ako Ustav kaže da je Hrvatska država hrvatskog naroda i ostalih naroda i narodnosti, dakle, ne isključuje srpski naroda, ali niti manjine koje u njoj žive. RH je referendumom odlučila ostati u konfederaciji ili ići svojim putem i to velikom većinom svog stanovništva. Time je konzumirala svoje pravo. Sve i da trebala nešto urediti, to nikakve veze nema sa Srbijom.
Бата
Лакше је говорити истину него лажи зато што кад једном слажеш онда вечито мораш да улажеш напор да све друге изјаве и ставове усклађујеш са том почетном лажи. Да су од почетка јасно назвали тај рат сепаратистички етничко-чистачки геноцидни антисрпски а не "домовински", сад не би морали да се толико довијају како да формулишу да нису сви цивили невине жртве рата већ су неки цивили Срби и као такви легитимна мета етничко-чистачког геноцидног антисрпског рата. Желим им да се никада не промене.
Орион
Aко већ користите реч домовински требало би да га ставите под наводнике
Pera
Pobijeni, pomrli, osakaćeni, razboljeni, opljačkani pravoslavci, trajne žrtve još od 1.054. godine, od Velikog raskola Crkve, dobiće satisfakciju? Pravdu? Zamajavanje mase i preko "naše" "srpske" Politike.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.