Десет земаља спремно да повуче признање Косова

Западне земље, појачане Турском, кренуле су у акцију лобирања по свету за признање такозваног Косова. Месец дана пре истека једногодишњег мораторијума на лобирање, за и против Приштине, предвиђеног Вашингтонским споразумом, далеко иза кулиса води се озбиљна дипломатска акција чији је циљ да лажну државу призна више од 100 држава чланица Уједињених нација. Истовремено се води акција да Приштина постане члан неке међународне организације. Ни Београд не седи скрштених руку, и са својим савезницима, Русијом и Кином, који поштују пре свега међународно јавно право, спреман је за овај ударац и да узврати на адекватан начин.

Председник Србије Александар Вучић поручио је недавно да уколико било ко донесе одлуку о признању Косова као независног, истог тренутка Србија ће кренути у кампању повлачења признања. У међувремену Београд, али и Приштина воде активну спољну политику, па је тако министар спољних послова Србије Никола Селаковић прошле недеље посетио Баку, где је после састанка с председником Азербејџана Илхамом Алијевом констатовао да „Србија и Азербејџан имају изузетне односе које везује ’Споразум о стратешком партнерству’, као и заједничка посвећеност вредностима онога што јесте међународно право, те подршка територијалног интегритета и суверенитета две државе”. И шеф азербејџанске дипломатије Џејхун Бајрамов поручио је да Баку поштује принципе међународног права, поштујући територијални интегритет и међународно признате границе.

Некако у исто време, председница привремених институција у Приштини Вјоса Османи, која борави у Јапану, састала се с премијером те државе Јошихиде Сугом и затражила од њега подршку за нова признања Косова и чланства у међународним организацијама. Последњих година Косово и спонзори његове такозване независности бележе видљиве поразе у дипломатији, па је због тога пре две и по године тадашњи премијер Рамуш Харадинај, као последицу тешког пораза покушаја да Косово уђе у Интерпол, увео остатку Србије трговинску блокаду. Чини се да ни Приштина, али ни Запад нису извукли поуке, па су на путу да поново доживе озбиљан пораз.

Како „Политика” незванично сазнаје, десетак држава је спремно да повуче своје одлуке о признању Косова уколико Приштина крене у процес поновног признавања. Реч је о врло чврстим гаранцијама које су ове земље дале Београду. Иако се званично не говори о којим државама је реч, пре свега због притиска којем би биле изложене због ове одлуке од САД, претпоставља се да је реч о земљама из Африке и Азије. Сигурно је да се Приштини овај сценарио неће свидети, али је готово извесно и да ће нових повлачења признања за који месец сигурно бити.

Истовремено на тзв. Косову имају озбиљних проблема јер је нови премијер Албин Курти детаљно „очистио” кадрове који су раније постављени на сугестију западних ментора. После отказа амбасадорима у Канбери (Аустралија) и Дакару (Сенегал), Приштина више не покрива Пацифик и Африку. А да је најмање десет држава спремно да повуче признање Косова, може се прочитати и у медијима на албанском. Истраживач организације „Демократија плус” Емир Абраши критиковао је спољну политику Косова, наводећи да се скандали у Куртијевој влади догађају на недељном нивоу. Каже да је направљено много грешака, а највећим сматра оне на званичном твитер налогу Министарства спољних послова и везане за смену амбасадора. „Ова влада је концентрисана само на европски континент”, рекао је Абраши.

Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност каже да се још раније могло видети да косовска дипломатија нема баш много успеха. За наш лист истиче да ће Приштина вероватно почетком септембра издејствовати да се укине мораторијум за дипломатску акцију признавања, али и повлачења признања Косова. „Међутим, то не иде њима у прилог. Што више Приштина буде инсистирала на томе да нема мораторијума, то горе по њих јер нити имају већину да уђу у неке међународне институције, нити могу да се обрадују броју држава које би их евентуално признале, а још како могу да се разочарају бројем држава које би отпризнале ту лажну независност. Погледајте само број држава који је повукао признање лажне државе Косово, а колико је признало, и тај резултат то показује”, каже Рајић.

Земље које би могле да преиспитају своје раније донете одлуке, односно да повуку признање, како наводи, јесу многе државе са афричког континента, али и на Блиском истоку. Додаје да се не сме изгубити из вида да је Приштина радила на сопствену штету оног тренутка када је решила да отвори амбасаду у Јерусалиму. За то време, Србија у својој дипломатској борби за националне интересе рачуна на Русију, а Београд сигурно радује што се на велику дипломатску позорницу вратила Кина, од које се очекује још јачи ангажман и по питању Косова и Метохије.

Бивши министар спољних послова у влади СР Југославије Владислав Јовановић каже да је Пекинг озбиљно реаговао када је кренуо у дипломатску офанзиву, после напора Америке да успостави санитарни кордон око јужног дела Кине с намером да мање земље привуче политичкој и стратешкој сарадњи са САД. За „Политику” Јовановић оцењује да се Кина почела појављивати око питања која САД не могу да реше, а које ометају да спроведу своје циљеве до краја, као што је питање Републике Српске и очувања територијалне целовитости Србије.

„Русија и Кина се осећају угрожене од САД и имају потребу да се зближе чак и у питањима у којима до сада нису били посебно блиски, а то је интензивнија војна сарадња, али и неке дипломатске иницијативе као што су питање Венецуеле или стављање вета на избор новог високог представника за БиХ. У предстојећем периоду Кина ће узети учешћа у решавању сложенијих дипломатских ребуса, а са амбицијом Русије да води регионалну и глобалну политику може се очекивати да ће активно помоћи Србији у политици отпризнавања Косова”, истиче Јовановић. Додаје да ће Пекинг заједно с Москвом да се појављује и по овом питању. Подршка Србији је афирмација Кине и до краја године доћи ће, како наводи Јовановић, до још конкретнијих садржаја. „То ће се видети голом оком уколико председник Кине Си Ђинпинг до краја године дође у Србију. Била би то јасна демонстрација подршке. Доказ блискости је и јачање економске сарадње, што би нама ишло у прилог и послало би ширу слику на коју би Запад морао да обрати пажњу”, закључује Владислав Јовановић.

Да се Русија и Кина посебно залажу за поштовање принципа суверене равноправности свих земаља и народа, принципа суверенитета и територијалног интегритета и немешања у унутрашње послове под било каквим изговорима, а најмање под велом наводне борбе за људска права, истиче бивши шеф дипломатије СР Југославије Живадин Јовановић. За наш лист каже да се прави пријатељи и савезници поштују.

„У свим међународним форумима Русија и Кина настављају да пружају најснажнију могућу подршку суверенитету и територијалном интегритету Србије, заступајући експлицитно став да је праведно и одрживо решење за покрајину Косово и Метохију могуће једино на основу и у оквиру резолуције СБ УН 1244. Оне су јасно против сваког притиска, покушаја наметања решења на штету Србије, условљавања или постављања вештачких рокова”, истиче Живадин Јовановић. АнтрфилеЖивадин Јовановић: Иницијатива против Шмита доказ да ће нас Русија и Кина штитити

Дуго се Кина у СБ УН изјашњавала о мање спорним и питањима која се директно тичу њених државних и националних интереса, као што су суверенитет и територијални интегритет, питања везана за Тајван, Хонгконг, Макао, односно, за политику једне Кине. Када се на СБ расправљало о проблемима других региона, у расправама се доследно држала принципа Повеље УН и међународног права, али је у таквим случајевима ретко била иницијатор резолуција, а још ређе је користила право вета иако је то привилегија коју има као стална чланица СБ. Приликом гласања о регионалним проблемима најчешће је била уздржана. Тако је, на пример, било и 30. маја 1992, када се Кина уздржала од гласања за резолуцију 757 о санкцијама према СФРЈ, док су све друге сталне чланице гласале за такву одлуку. Такође, Кина је и 10. јуна 1999. била уздржана приликом гласања за резолуцију 1244 о окончању агресије НАТО-а на СРЈ.

Ових дана, међутим, Русија и Кина су се појавиле као иницијатори резолуције СБ УН, противећи се кршењу принципа и процедуре избора новог високог представника за БиХ Кристијана Шмита, тражећи укидање ове привремене институције која траје већ пуних 27 година. Иако резолуција није усвојена, руско-кинеска иницијатива је скренула пажњу јавности јер по много чему представља нови феномен, како у међусобним тако и глобалним односима. „Њихова недавна иницијатива у Савету безбедности против покушаја незаконитог наметања високог представника за БиХ уверава нас да ће се ове две глобалне силе једнако принципијелно постављати увек када је реч о заштити легитимних интереса Србије и српског народа, у првом реду по питању заштите суверенитета и територијалног интегритета Србије”, поручује Живадин Јовановић.