Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Просечан фриленсер у тридесетим, има факултет, нема ПИО...

(Pixabay)

Просечан фриленсер у Србији је особа у тридесетим годинама са завршеним факултетом и бави се тим послом како би издржавала себе или једну и више особа у породици, а којој је то једини извор прихода и која при томе не остварује право на пензијско и инвалидско осигурање, показују резултати истраживања које је спровело Удружење радника на интернету.

Резултати показују да да већина радника на интернету (77,8 одсто) зарађују до 1.000 евра, а да зарада просечног фриленсера износи око 700 евра. Мало више од петине фриленсера (22,7 одсто) зарађује преко 1.000 евра, наведено је у саопштењу.

То удружење очекује, како је навело, да ће бити укључено у радну групу за израду Закона о флексибилним облицима рада.

Удружење је у периоду од 25. јуна до 10. јула спровело анкету „ Ко су радници на интернету, чиме се баве и шта им треба?” како би се добило више информација о овој разнородној, а многобројној заједници неформалних радника која, како је наведено, не ужива никакву правну сигурност нити социјалну заштиту.

Рад од куће (Pixabay)

Кажу да је од изузетне важности да радна група има на располагању резултате истраживања да би, уз уважавање чињеница и потреба десетина хиљада људи који приходују радом преко интернета, усвојили адекватан закон. Анкета је била објављена на друштвеним мрежама да би била јавно доступна свима који желе да је попуне и послата је мејлом члановима Удружења. Анкету је попунило 797 особа. Такође, анкета показује да се фриленсингом у Србији подједнако баве жене (49,2 одсто) и мушкарци (50,8 одсто).

Ово се може довести у везу са податком да су делатности којима се претежно баве жене тренутно у успону, попут превођења и држања часова, кажу у удружењу. Такође се примећује померање старосне структуре навише, односно око 60 испитаника има између 18 и 35 година, што значи да је остатак испитаника старији од 35. Највећа концентрација је у групи од 26 до 35 година - 51 одсто.

Већина (80 одсто) има више и високо образовање, број фриленсера са средњом стручном спремом такође је значајан (19,8 одсто), а готово да нема оних који имају само основно образовање (мање од један одсто).

Један од најважнијих резултата анкете јесте податак о проценту фриленсера којима је овај вид делатности једини извор прихода (77,7 одсто), преноси Танјуг.

У погледу права на пензијско и инвалидско осигурање, анализа података показала је да је ситуација очекивано лоша и забрињавајућа. Наиме, две трећине фриленсера не остварује ова права ни по једном основу. Спектар занимања је изузетно разнолик, а издваја се нарастајућа групација предавача језика (36,5 одсто), што не представља изненађење, будући да се ова индустрија брзо развија и на глобалном нивоу због велике потражње на азијском тржишту. Фриленсери који раде у области информационих технологија на другом су месту са 18 одсто, а за њима они из области уметности (9,3 одсто) и маркетинга (8,7 одсто). Ту су и остала занимања попут превођења, писања, рада на друштвеним мрежама и пружања консултантских услуга из разних области.

 

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Муја
Zasto sami ne upalcuju sebi staz i zdravstveno? To mogu svi koji nisu u stalnom radnom odnosu (ne dozvoljava se dupliranje uplata).
Slaviša Jasnić
U opremu za auto servis bio sam uložio više od četrdeset hiljada evra.U vređa početka rada nije bilo mobilnog,interneta brze pošte a ja sam državi plaćao sve obaveze kako za mene tako i za zaposlene.E pa gospodo država vam je omogućila i internet da biste mogli da radite pa prema tome platite porez kao i drugi pošten svet koji obavlja neku delatnost u Srbiji.A ako vam se to ne isplati promenite zanimanje.
Mika
Mogu sami sebi da uplaćuju PIO.
Milomir
A da možda pitamo te ljude da li žele da ih baš država penziono i/ili zdravstveno osigura?
Милош
Па то можете сваког да питате. Можете да питате и државу зашто неко коме недостаје три дана или три године стажа нема сразмерно мању пензију, уместо што нема ништа. Кад су се од сваке плате узимали доприноси, те људе нико ништа није питао.
Гулаг 2021
Једно од основних људских права јесте параво на рад и зараду остварену тим радом која је довољна за пристојан живот радника и чланова његове породице. Други, али не мање важан постулат који се односи на право на рад јесте то да приход остварен личним радом није предмет опорезивања - у смислу пореза на доходак. Предмет опорезивања треба да буде само доходак остварен без рада у ужем смислу - дивиденде, бонуси, ренте, управљачка права, итд. А предмет кривичног поступка - приходи од корупције, итд.
niko ikic
u redu je

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.