Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Олуја” – злочин који траје и данас

(Фото И. Милутиновић)

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, је злочин у коме је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба и то се никада не не сме заборавит, поручено је са данашњег скупа „Олуја злочин који траје и данас” поводом обележавања 26.годишњице овог догађаја.

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.

Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватшке не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић.

Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

„ Кључни проблем свих нас који смо протерани из Хрватске је континуирано кршење наших одновних људских права у Хрватској, и то траје већ 26 година”, закључио је он.

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава.

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава. Скуп „Олуја злочин који траје и данас” одржан је данас у Београду поводом обележавања 26.годишњице од Хрватске војно-полицијске акције „Олуја”, у којој је протерано више од 250.000, а убијено око 2.000 Срба, а организатори су том приликом поручили да се такав злочин никада не сме заборавити..

Хрватска војно-полицијска акција „Олуја” почела је 4. августа нападом хрватске војске и Хрватског вијећа одбране на Републику Српску Крајину, због чега се сваке године тај датум обележава као дан посвећен страдалим и прогнаним Србима на територији Хрватске.

Председник „Координације удружења избеглих и расељених лица у Србији” Милан Жунић, рекао је да је циљ скупа „Олуја злочин који траје и данас” подсећање на злочине који су се током акције „Олуја” починили над невиним народом.

„Људи из Републике Српске Крајине који нису успели тог ужасног дана да се убаце у непрегледну колону од 250.000 људи, нису ни преживели ту злочиначку акцију „Олуја”, тако да је Хрватска успела да етнички очисти тај простор од Срба”, рекао је Жунић на конференцији за новинаре у Медија центру.

Он је указао да се у Хрватској та годишњица обележава као дан победе и „домовинске захвалности”, истичући да за Србе тај догађај није прослава и апелујући на политичке представнике Срба у Хрватској да не учествују на слављу које се тим поводом организује Книну.

„Ми протерани Срби из Хрватшке не можемо да разумемо те политичке представнике Срба из Хрватске, из разлога што је пре „Олује” у Хрватској живело више од 600.000 Срба, а данас их има мање од 150.000 ,тако да није јасно шта ту има да се слави”, каже Жунић.

Он је истакао да је један од циљева тог скупа да се скрене пажња јавности на тежак положај Срба у Хрватској, али и на такав положај протераних Срба из Хрватске.

„ Кључни проблем свих нас који смо протерани из Хрватске је континуирано кршење наших одновних људских права у Хрватској, и то траје већ 26 година”, закључио је он.

Председник удружења „Завичај”, које се бави проблемима избеглих из Хрватске, Ненад Абрамовић каже да 26 година од прогонства још увек постоји велики број породица без крова над главом, иако је регионалним стамбеним програмом 2018. године 16 000 породица требало да буде збринуто кроз стамбену изградњу и куповину сеоских домаћинстава, преноси Танјуг.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Б. Милановић - "Сланкаменац"
Хрватска је по злочинима ушла у историју света па се тако помињу по у верским ратовима против Албижана затим у Маријиним ратовима за аустријско наслеђе као и у Франц. Револуцији. Једино се код наших историчара ово и даље игнорише па се чак игнорантски прећуткује да су они овај грађански рат започели још 1971. са истим вођама, Туђманом и Алијом у "Хрватском маспоку"! Комбинације да су Срби требали без отпора да уђу у државу са неоусташким симболима, деведесетих год. - лишене су здравог разума!
Luis
Teško je pisati s koliko je olakšanja ostatak Hrvatske dočekao Oluju. Mnogima u Srbiji bi bilo dobro da pročitaju riječi Milana Babića ili da se podsjete na prijedlog Z4, koji su vlasti krajinske odbile. Sad je kasno plakati za prolivenim mlijekom. Trebalo se onda izdići iznad bolesne politike, koja je najadila kako srpski tako i hrvatski narod u Hrvatskoj.
Бата
Од самог догађаја 1995. па до сада сањам прилику да општој српској јавности поставим питање зашто смо прихватили и сами користимо те називе "Бљесак" и "Олуја" (и "домовински рат", "бранитељи", итд...) !? То су мотивациони називи које је непријатељ дао својим оружаним акцијама. Сасвим је јасна метафора: они су незаустављива сила, Срби су прашина коју треба спржити, разнети, одувати, збрисати. Зар не увиђамо колико је то самопонижавајуће да прихватамо њихове називе (а тиме и схватања) догађаја !?
Kosta
Побогу, што сте тај транспарент исписали хрватском латиницом? Странци га неће разумети, а смешно је да хрватим чините услугу.
Михајло
Важно је да га Хрвати разумеју.
Бранко Ср'б Козаковић
Све је то тачно, и само због једног детаља (веома важног) неубедљиво. Транспарент на слици је исписан на хрватској гајевици - хрв.редакцији латинског писма, која је симбол културоцида над Србима. Преко аустријске окупације СРБ, посебно БГ, где је одмах уведена са намером да понизи, повреди, преко Павелићевог закона који се, како видимо, поштује и данас - управо од Срба, и то оних чији су страдавали од тог закона! Није ни чудо што је Крајина изгубљена - сетили се Југословени да су Срби - касно.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.