Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Синдикати траже 5.000 динара више за минималац

Терет повећања минималне зараде увек сносе грађани, а не послодавци, а та недостајућа средства држава надокнађује или тако што подиже неке друге порезе или што се задужује, сматра проф. Љубодраг Савић
(Фото Анђелко Васиљевић)

Предлог државе је да би минимална зарада у 2022. требало да буде већа од 35.000 динара, а председник Србије недавно је чак изнео и конкретну суму, наглашавајући да би минималац у наредној години требало да износи 35.012 динара, чиме ће законом гарантовани минимални износ плате у Србији бити већи од 300 евра. Ипак, званични преговори репрезентативних синдиката, Уније послодаваца и Владе Србије око висине минималца нису још почели, већ се очекују средином августа, али став синдиката остаје исти – да та сума мора да се изједначи са износом минималне потрошачке корпе, јер сам садржај те корпе не може да омогући егзистенцију трочлане породице.

Душко Вуковић, потпредседник Савеза самосталних синдиката Србије, наглашава да у просеку износ потрошачке корпе расте за око 1.000 динара на годишњем нивоу, па минимална зарада мора да покрива трошак минималне потрошачке корпе у том тренутку.

– Полазна основа у преговорима биће минималац од 40.000 динара, јер је минимална потрошачка корпа око 39.000. То су иначе подаци за април, а ми не можемо да знамо колики ће износ бити у септембру када се одлучује о висини минималца за целу наредну годину. Зато и предлажемо тих 40.000 динара, па је зато и важно да се држимо те полазне основе – наглашава Вуковић.

Он подсећа да, иако по Закону о раду постоји могућност да у току године неко од преговарача покрене иницијативу, у случају да драстично порасту трошкови живота, да се повећа и износ минималца, то се досад никада није десило, камоли на предлог послодаваца или владе.

И остали репрезентативни синдикати сматрају да је неприхватљиво да се удовољи захтеву послодаваца који повећање минималца условљавају повећањем основице на коју се не би плаћали доприноси.

Срђан Дробњаковић, директор Уније послодаваца Србије, недавно је рекао да то удружење предлаже две варијанте. Једна од могућих је да се подигне минимална зарада за десет одсто, на 35.000 динара, и да се изједначи са неопорезивим износом, а друга је да се неопорезива основица са садашњих 18.300 динара подигне на 26.000.

– Ниједна фирма није повећала приходе за десет одсто колико би требало да се подигне минималац за наредну годину, па би било реално да се послодавцима помогне и неопорезива основица повиси на 26.000 динара – навео је он.

Да је минимална зарада у Србији нажалост на катастрофално ниском нивоу, сматра проф. Љубодраг Савић, са Економског факултета у Београду. Јер, углавном за онолико за колико држава повећа минималац, за толико се увећа и износ неопорезивог дела зарада, што је пракса већ годинама, примећује проф. Савић.

– То нам показује да терет повећања минималне зараде уместо државе увек сносе сви грађани, а не послодавци, а та недостајућа средства држава надокнађује или тако што подиже неке друге порезе, рецимо онај на имовину, или што се задужује. Зато апелујем на државу да престане са таквом политиком, јер држава заправо трпи терор послодаваца који је сваке године условљавају увећањем неопорезивог дела зарада – указује проф. Савић.

Садашњи минималац вреди 183,9 динара по сату

Минимална цена рада по радном часу сада износи 183,9 динара, односно месечно просечно 32.126 динара. Повећана је у односу на 2020. годину за 6,6 одсто, када је била 30.022 динара. Ако у 2022. минималац буде 35.000, то ће бити повећање од око десет процената.

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mitar
Biće onoliko koliko dozvoli gospodar i tačka!
Vojislav Guzina
Povećanjem minimalca smanjuje se deo isplate mimo zvanično registrovane.
električar
Hoće li to prosek penzija da bude manji od minimalca? To bi verovatno bilo idealno ...
Nenad
Izgleda uskoro ce svi imati minimalac.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.