Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Суђење стогодишњем чувару нацистичког логора

Због саучесништва у 3.500 убистава на јесен ће пред лице правде бити изведен чувар логора Захсенхаузен
Леонор Белоти 2016. држи потврду о ослобођењу из кампа Захсенхаузен након петогодишње казне (Фото: EPA/Bernd Settnik)

Кривично гоњење последњих живих злочинаца Трећег рајха још није окончано. Тако, након више од седам деценија од Нирнбершког процеса, многи и даље успешно избегавају суђење проводећи мирно последње дане. Многи су, међутим, смрт дочекали без судске пресуде, док стогодишњи чувар из Захсенхаузена вешто избегава и смрт, а донедавно и суд. Правда ће у његовом случају, можда бити донекле задовољена, захваљујући само томе што је дочекао дубоку старост.

Ако поживи до јесени, биће гоњен пред судом у граду Неурупину због саучесништва у случају 3.500 убистава у нацистичком концентрационом кампу у близини Берлина. Стогодишњи чувар, чије име немачки медији нису објавили, јер то у овој етапи процеса није дозвољено, радио је у логору од 1942. до 1945. године, где је било, према званичним подацима, затворено око 200.000 и убијено између 20.000 и 30.000 људи.

Због година и здравственог стања, окривљени ће се на суђењу које почиње у октобру, појављивати у судници од два до највише два и по сата дневно. Зашто му се није судило у далекој прошлости и у пуној животној снази излишно је и питати. Број осумњичених за нацистичке злочине се смањује. Време чини своје, а у понеким случајевима их стигне и рука правде. Тужиоци и даље покушавају да на оптуженичку клупу сместе појединце. Пре десет година је отворен пут до већег броја кривичних гоњења јер је рад у концентрационом логору први пут постављен као основа за кривицу без доказа о конкретном злочину.

До сада здравље тешко да је послужило покојег заробљеника логора који је успео да преживи деловање чувара коме ће се ускоро судити. Захсенхаузен је био нацистички концентрациони логор у Оранијенбургу, где су првенствено слати политички затвореници, и то од 1936. до маја 1945. У њему су скончали совјетски ратни заробљеници. Простор у којем су умирали од исцрпљености, неухрањености, болести, мучења и иживљавања или бруталних медицинских експеримената данас је музеј.

Тек пре четири године судило се и некадашњем болничару и чувару Аушвица Хуберту Цафкеу. Он је био у Аушвицу годину дана и за то време је тамо стигло 14 возова са затвореницима. Оптужница против њега је одбачена јер је због деменције био неспособан за суђење. Пре три године је покренуто суђење и чувару у концентрационом логору Штутхоф. Оптужени Јохан Ребоген, бивши припадник СС јединице, изведен је пред суд у 94. години.

Након дуге борбе за депортацију из САД у Немачку је 2018. године стигао и Јакив Палиј, нацистички сарадник који је служио у озлоглашеној СС јединици као стражар. Тада 95-годишњи Палиј проглашен је и последњим нацистичким сарадником који је живео у САД. Због њега су у Квинсу у Њујорку, где је боравио, организовани и протести. Кад је напокон депортован, из Беле куће су саопштили да је као оружани стражар имао важну улогу у осмишљавању уништења Јевреја. Захвалност за његово појављивање у Немачкој јавно је упућивана Доналду Трампу и Ангели Меркел.

Америка је 2009. депортовала и најозлоглашенијег чувара Џона Демјањука, који је потом осуђен за 28.000 убистава на Собибору. У логорима смрти на Собибору, Треблинки и Белзецу стражари су били цивили из подручја где се налазио тренинг камп Травники СС у Пољској, у којем су они, као и Палиј, обучавани. Демјањуку је одређена затворска казна, али је умро чекајући одлуку на жалбу.

Од формирања Аушвица је прошла 81 година. Тада је у њега стигло првих 728 затвореника, пољских припадника покрета отпора, већином мушкараца млађих од 30 година, студената, док су они који су их тамо држали на нишану били немачки криминалци које је СС допремио из логора Заксенхаузен. Прошло је и 85 година откако је формиран Заксенхаузен. У њему је званично на монструозан начин одузето око 30.000 живота. До пре десет година судови су захтевали доказе о директној умешаности бивших СС стражара у злочине.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВОЈИН
Овај текст је, на жалост, прошао прилично не запажен али се фантастично поклапа са периодом "хрватске Олује" а у ствари цео војни подухват остварен је у пресудном садејству са УСА/ НАТО што је неспорно ! Онима чији су преци страдали у 2. Св. рату у хрватским конц. логорима Јасеновац, било је од почетка јасно да ће се сви злочини поновити јер кривци нису били адекватно кажњени а Хрвати су се нашли поново на победничкој страни, као и у Првом св. рату - овог пута захваљујући Брозу и Черчилу.
Demos Cratein
Можемо лако претпоставити како су милиони преживелих нациста, као што су ових неколико што им је се судило у дубокој старости, васпитавали своје потомке који данас кроје политику Немачке.
Нада Латиновић
Да није трагино, било би смешно. Суђење нацистичким стогодишњацима је исмејавање и жртава и њихових потомака.Подсећа на случај усташког министра Андрија Артуковића. Овај зликовац, одговоран за смрт стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, због "сенилне деменције" имао је привилегију да умре природном смрћу у затворској болници у Загребу. САД су се ослободиле трошкова лечења и сахране.
stolek
Pa njemu je i bila zelja da se sahrani u ZG, što su mu srpski komunisti i omogućili!
Mile Rad
Odmah posle zavsetka rata cala nemacka je imala demenciju. Ni jedan upitani stanovnik nije znao nikoga ko je bio nacista. Na to pitanje obicno gladaju u upitnika i slezu ramenima u nekom odbijanju, poricanju i cudjenju na takvo pitanje. Vecina nacista nikad nije odgovarala za ono sto su uradili, samo su se utopili u stanovnistvo i normalno su ziveli. E sad njihovo pravo doslo da sudi gotovo mrtvom coveku. U ovom slucaju pravda nije zadovoljena.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.