Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Породице несталих у Олуји предуго чекају на истину и правду

Представници удружења несталих и Владе Србије (Фото Танјуг)

Борба породица да сазнају шта се десило са њиховим несталим члановима у хрватској акцији „Олуја”, да дођу до истине и правде, предуго траје тако да се и после 26 година не види њен крај, чиме се заправо злочин само понавља, поручили су данас из удружења која окупљају ове породице и избегле.

„Све је више празних гробница у Србији. Родитељи су оставили празно место за свог несталог сина, отац и мајка су умрли, место са њихово дете је и даље празно”, рекла је председница Удружења породица „Суза” Драгана Ђукић.

Она је навела да је у Хрватској ексхумација и идентификација посмртних остатка веома успорена јер се процес „политизује”.

„У Хрватској на институтима за судску медицину се налазе посмртни остаци 896 тела за која се годинама не врши идентификација. Разни изговори постоје који породица нису прихватљиви, уморне су од чекања”, навела је Ђукић.

Према њеним речима, „у Хрватској постоје регистрована гробна места али је потпуно јасно зашто нема добре воље да се то реши – јер кад нема тела нема ни злочина”.

„С правом се питамо кад ће онда да дођу на ред скривене локације”, рекла је Ђукић, преноси Бета.

Председник Асоцијације избегличких удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је рекао је да „'Олуја' и даље траје”, наводећи да се Срби из Хрватске и даље исељавају.

Он је оценио да Хрватска опструише тражење несталих и идентификацију чиме се заправо прикривају почињени злочини, као и да је уласком те државе у Европску унију постало још теже доћи до података о жртвама и несталима.

Изасланик председника Србије за решавање питања несталих са Републиком Хрватском Веран Матић је најавио да ће настојати да информише председника Александра Вучића и хрватског премијера Андреја Пленковића, са којим је постигао комуникацију, да се направи договор о новом начину тражења несталих.

„Проток времена захтева нове начине сарадње и комуникације”, рекао је Матић, напомињући важност стварања заједничких тимова.

Према његовим речима, изузетно је важно укључити међународне институције у много већој мери.

„Хрватска страна не воли много да сарађује са Међународним комитом црвеног крста, који једини има потписане уговора са свим земљама које су имале своје посматрачке или војне мисије у Хрватској. Оне су однеле извештаје и треба претражити те архиве, то је велики извор података”, нагласио је Матић.

Чланица Комисије Владе Србије за нестала лица Љиљана Крстић је истакла да је сарадња са хрватском страном успорена, а да ексхумације нема.

„Предлагали смо да помогнемо да нам предају посмртне остатке ради идентификације у нашим лабораторијама, на ВМА, да их предамо породицама које су у Србији, да не чекају више, али нисмо добили одговор. Инсистирамо на сарадњи али сарадње са друге стране нема. Ништа се од тих посмртних остатака не налази на простору Србије и ако нема интересовања са друге стране ми смо немоћни”, рекла је Крстић, на заједничкој конференцији за новинаре под насловом „'Олуја', некажњени злочин - процес тражења несталих све успоренији”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.