Туђман је хтео да пошаље бомбе чамцима у Земун

Војна операција „Олуја”, изведена почетком августа 1995. на територији Републике Српске Крајине, била је планирана две године раније под кодним називом „Вјетар”, а тадашњи председник Хрватске Фрањо Туђман предлагао је својим генералима да се у тој акцији низ Саву и Дунав пуштају чамци са експлозивом и покуша ракетно дејство на Земун.

О томе говори стенограм састанка Туђмана са војним врхом у Банским дворима, који је сада доступан и нашем правосуђу у бази доказа Хашког трибунала, а транскрипт са брионске седнице главног стожера Оружаних снага Хрватске, од 31. јула 1995. године, јасно указује на геноцидну намеру врховног команданта који је издао заповест: „Србе треба тако ударити да нестану.”

Четири дана касније, хрватска војска је из 31 правца извршила свеопшти напад на територију тадашње Републике Српске Крајине, заштићене зоне УН, услед чега је већинско српско становништво било присиљено да напусти вековни животни простор и да се у колонама дугим више од 100 километара, без хране и воде, повлачи у правцу Републике Српске и даље према Србији.

– Увидом у строго поверљива војна, дипломатска и документа Владе Републике Хрватске, утврђује се да је „Олуја” у ширем контексту представљала фазу остварења стратешких планова САД и ЕУ. Видљиво је из тих докумената да се званична Америка тобож противи војној акцији, а у стварности подржава и помаже Туђмана условљавајући све једино ограничењем да војна акција не траје дуже од седам дана и да се не врше ратни злочини. Чак и амбасадора у Загребу Питера Галбрајта ставља фактички у функцију Туђмановог помоћника, а при амбасади се формира „државни тим” за све неопходне помоћи – каже адвокат Душан Братић, који годинама прикупља податке и комплетира ширу слику злочина.

Раније је поднео нашем тужилаштву кривичне пријаве против одговорних за ракетирање избегличких колона на Петровачкој цести и у месту Сводна на територији БиХ, 7. и 8. августа, када је убијено 13, а рањено 58 људи, међу којима су и деца. Цивили су убијани и у запоседнутим местима, где су паљене куће и вршени злочини. За сада је утврђена смрт 1.221 цивила, три припадника УН и једног страног новинара, али тај број није коначан.

– Након отварања базе доказа Хашког трибунала за потребе националних правосуђа, комплетира се слика догађаја. Међу доказима је и стенограм са Банских двора где Тужман предлаже генералима да се ракетама домета 50 километара покуша дејствовати по молу у Земуну и да се низ Дунав и Саву пуштају чамци са експлозивом ради покушаја рушења мостова и сејања страха у Србији – наводи Братић.

Објашњава како су у планирању и извођењу „Олује” учествовали САД и НАТО.

– Учешће америчких војних стручњака у обуци хрватских официра и команди у планирању и извођењу борбених дејстава делимично је евидентирано кроз ангажовање компаније МПРИ из Вирџиније. Уговор је 15. новембра 1994. обновио министар одбране Гојко Шушак. У децембру 1994. у Вашингтону је командант Копнене војске САД генерал Саливан са сарадницима примио Јанка Бобетка, начелника Генералштаба Хрватске војске, а 29. децембра 1994. године у Пентагону је одржан оперативни састанак министра одбране Гојка Шушка и сарадника са директором Војно-обавештајне агенције САД генералом Хугенсом и генералом Веслијем Кларком – наводи наш саговорник.

Тако на састанку у Банским дворима са војним и политичким руководством, дан пред почетак операције, Туђман каже да има подршку ЕУ и НАТО и да ће он урадити оно што су они пропустили.

– На Брачу и Вису су два центра за електронско извиђање и прислушкивање НАТО, који снимају комуникацију и кретање снага Војске РСК и снага УН, под чијом заштитом су територије и народ који ће бити нападнути, и преносе податке хрватској војсци. Авиони НАТО-а су у ваздушном простору у широј зони операције ради супротстављања евентуалној помоћи ваздухопловства из Бањалуке и Београда. Требало би знати да се на простору БиХ већ налазило Корпус за брзе интервенције који је био састављен од француских и шпанских снага чији је командант био француски генерал Собиру и који је био практична проба будућих оружаних снага Европске уније, чије формирање се сада актуелизује. Снаге Армије БиХ и ХВО су садејствовале изводећи напад са територије БиХ на правцу Босанско Грахово – Кулен Вакуф. Операцију „Олуја” су дакле изводиле Оружане снаге Хрватске, Армија БиХ и ХВО и ваздухопловство САД са јединицама електронског извиђања – каже Душан Братић.

Према нашим проценама које су до сада објављиване, протерано је више од 250.000 људи и тако етнички очишћена једна петина садашње територије Хрватске. Међутим, Туђман је на састанку са државним врхом 25. октобра 1995. године изнео податак да је отишло 300.000 Срба.

– Резолуција Уједињених нација 47/121 од 18. децембра 1992. констатовала је да етничко чишћење представља један облик геноцида. Дакле, геноцидом је коначно решено хрватско питање, што представља морални и цивилизацијски пад Хрватске и њених тадашњих подстрекача и помагача – наглашава Братић.

И ту се није стало већ је Хрватска у свом агресорском нагону отишла даље па је одмах након „Олује” спровела нове операције на територији БиХ – „Маестрал” и „Јужни потез”.

– У тој операцији су настали нови тешки злочини попут масакра избегличке колоне на правцу Бравнице–Јајце и масовна убијања и клања цивила у Мркоњић Граду када је од усмрћених 188 цивила крв кључала у локвама по земљи. Тадашњи заменик министра иностраних послова Хрватске и потоњи амбасадор у Вашингтону, професор Жужул Миомир, као сведок даје 20. јуна 2009. године изјаву Хашком трибуналу: „Након успјешно проведене ’Олује’ хрватско државно руководство је са својим америчким суговорницима и представницима међународне заједнице осмислило и провело операције ’Маестрал’ и ’Јужни потез’”, па даље предочава да би амбасадор Галбрајт поводом предузиманих војних акција званично уручивао демарш, али у стварности би Вашингтон подржавао, под условом да се не врше ратни злочини – напомиње Братић.

Коначно, Хашки трибунал је 27. новембра 2017. године правоснажном пресудом Јадранку Прлићу и другима констатовао „удружени злочиначки подухват етничког чишћења”, у којем је учествовао Туђман.

Претресно веће је констатовало да је средином јануара 1993. почео да постоји удружени злочиначки подухват с циљем да се створи хрватски ентитет у БиХ који би омогућио поновно уједињење хрватског народа. Према мишљењу претресног већа, овај удружени злочиначки подухват је као заједнички злочиначки циљ имао доминацију Хрвата у Хрватској Републици Херцег-Босни путем етничког чишћења муслиманског становништва, наводи се у пресуди.

– После свега што нам се десило, ми још тумарамо и не сагледавамо узроке да бисмо искуства уградили у будућност. Данас говоримо о злочину на Петровачкој цести и у Сводни, а Србија ни након 26 година од тих злочина још није ни све мртве и рањене у тим колонама пребројала. О државном спомен-обележју и научном расветљавању положаја Србије у новонасталим околностима светског поретка и институционалном утврђивању минимума националног интереса ради стварања јединствене, снажне и организоване државе српског народа, да и не говоримо. Србији је потребна стратегија – закључује Душан Братић.