Понедељак, 29.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Коме припадају спортисти?

Ако се погледа структура медаља и код нас и код комшија, видеће се да се ради о индивидуалним спортовима у којима је заиста питање колико је то одраз улагања државе и заједнице, а колико успех појединаца, њихових породица, одређених тренерских ентузијаста. И што је врло занимљиво, врло смо слабо заступљени у спортским такмичењима која су нам увек била најважнија – екипним.

Олимпијске игре у Токију улазе у завршну фазу и већ се јасно виде резултати и стање у глобалном спортском поретку. Свега три земље су за сада освојиле преко 50 медаља (доминантна Кина, па САД и Русија), а свега двадесетак земаља ће освојити више од десет медаља. Људи из појединих држава навијају за своје представнике, свака медаља изазива осећај националног поноса и успеси спортиста доживљавају се, разумљиво, као успеси нације, државе, одраз њене меке моћи, престижа или укупног стања итд. Врло је занимљиво гледати Србе и Хрвате како на порталима пореде успехе својих спортиста, доживљавајући ово надметање као далеко озбиљнију ствар од спорта и, верујте, нису јединствен пример у томе. Балканске државе издвојиле су позамашне своте новца као награде за освајаче олимпијских медаља, а у неким државама тиме се стиче право на изузетно озбиљне националне пензије.

Но ако се погледа структура медаља и код нас и код комшија, видеће се да се ради о индивидуалним спортовима у којима је заиста питање колико је то одраз улагања државе и заједнице, а колико успех појединаца, њихових породица, одређених тренерских ентузијаста итд. И што је врло занимљиво, врло смо слабо заступљени у спортским такмичењима која су нам увек била најважнија – екипним. Хрвати су присутни само са ватерполистима, где једна сјајна генерација, као и код нас, полако одлази са сцене. Зачуђујуће, нема их чак ни у мушком рукомету. Код нас одбојкашице и кошаркашице бране част – једине уз црногорске рукометашице. Мушки рукомет нам је давно разорен, а ни мушка одбојка није у најбољем стању. Оно што и једне и друге највише боли јесте свакако кошарка.

Може се свакако рећи да је неодлазак српске кошаркашке репрезентације на Олимпијске игре великим делом последица сукоба између Фибе као организације националних савеза и приватних корпоративних организација, УЛЕБ-а и НБА. Слично као и у фудбалу, а све више и у рукомету, па и одбојци, од ранијих 40 до 50 утакмица у години, професионални спортисти су прешли на 80 до 100, дакле њихови наступи су дуплирани. Више нема времена ни за регуларне тренинге и припреме, а камоли да се све то пролази са репрезентацијом по старом моделу који је нама доносио резултате. Као и у фудбалу, селектори треба да буду срећни ако стигну да одраде макар неколико тренинга пред утакмицу или такмичење, где се некад саиграчи буквално и упознају.

(Фото EPA-EFE/Issei Kato)

Пошто је са падом комунизма пропао систем школског спорта (док је у Америци он и даље основа), амбициозна деца и родитељи одмалена иду у приватне клубове, улажу свој новац и врло рано постају предмет уговора, менаџера итд. Спортски савези и држава имају све мање утицаја и улога, а с друге стране држава огроман део новца намењен спорту даје у квазидржавне, а заправо фактички приватизоване клубове, посебно за фудбалске и кошаркашке секције Звезде и Партизана. Они су од ранијих извора и школа квалитетних спортиста постали легије странаца, па су некадашњи путеви промоције и напретка домаћих спортиста знатно измењени. Последњих пет до шест година из наших кошаркашких клубова није се појавио озбиљнији играч.

У ситуацији када су развој и успех играча потпуно индивидуализовани, играње за репрезентацију, нажалост, више није приоритет. Играчи стварају осећај да припадају својој породици, менаџерима и клубовима, па им је најважније да сачувају здравље и потпишу што боље уговоре. Наравно, и да их одраде. Док су раније добре игре у националном тиму биле препорука за такве уговоре, данас то није услов, па се и тај моменат изгубио. Остају само воља, жеља и патриотизам, који се добија васпитањем. Лука Дончић је фантастичан пример за то.

Све ово о чему пишемо захтевало би озбиљну стратегију државе. Да ли обновити систем школског спорта, да ли попут Француза правити посебне академије за најважније спортове и појачати улогу државе у селекцији, развоју и коришћењу елитних спортиста, да ли коначно почети озбиљније да се улаже у индивидуалне спортове као што су пливање, атлетика, гимнастика, борилачке вештине итд. Џаба је обећавати спортистима огромне премије и националне пензије пред саму Олимпијаду ако немају адекватну инфраструктуру, услове за развој и могућности да нормално одраде циклус у међувремену. Давно је заборављено обећање да се Партизан и Звезда приватизују, чиме би се ваљда ослободила огромна средства за базичне спортове, општу физичку културу и друге неопходне акције у време када су нам деца све гојазнија и угрожена.

Или ће се, као што је и до сада рађено, наставити стихијски, по моделу у коме највећи део новца за спорт иде за ових пар клубова, за ухлебљење половних странаца, док наша талентована деца преко менаџера своју срећу све раније траже ван земље, и после и не осећају ни потребу ни дужност да бране боје те земље.

Док се на челу нашег спорта налазе људи попут Славише Кокезе, тешко је ипак очекивати нешто попут дугорочне и јасне стратегије...

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

sasa
Cije su ( nase ) pare koje se daju sportistima za jurenje lopte i slicno, o penziji kao ekonomskoj kategoriji da ne govorimo.
Драган М. П.
Србија је тренутни носилац титуле Европског првака у одбојци , освојене 2019. године у мушкој конкуренцији. Једна од мора паушалних оцена у тексту.
Из мог угла
Упадљиво је да у нашим медијима доминирају спортисти који су напустили Србију и наступају за стране клубове и репрезентације.Стиче се утисак да су медијски интересантније њихове метресе и кућни љубимци од домаћих спортиста . Интересантно,истовремено изузетно успешни појединци у иностранству ,у другим сферама живота,потпуно су испод медијских радара.
Rodja
Taj podatak o zlatnim medaljama i u ukupnom broju medalja nije tacan - u oba slucaja prva je Amerika pa onda Kina. E sad kad se zna da Kina ima 1.5 milijarde stanovnika a SAD 5 puta manje vidi se koliko je Kina inferiorna. Rusi su na kraju i pored zlatnih medalja pali na 5 mesto po broju medalja i nisu ni priblizno sportska sila kao u doba SSSR-a
LaCosta
svemu tome treba dodati podatak da je ROK imao pravo na samo 10 takmicara u atletici sto je znacajno smanjilo njihov broj medalja. Bez obzira na to sto su SAD zadnjeg dana prestigle Kinu po broju zlatnih medalja, jasno je da su Kinezi sledeca najveca sportska imperija. To je nezaustavljiv proces.
Atiodactyl
Komentar zvuči kao spin, iako mislim da je u pitanju isključivo nerazmišljanje. Ako smo konzistentni i zadržimo (vrlo uslovno upotrebljiv) argument veličine populacije korišćen u poređenju USA/PRC u tumačenju uspeha ROC, onda je ROC uspešniji od USA po broju zlatnih medalja, a naročito po ukupnom broju medalja. Ako to uradimo i prilikom procene da li je ROC "pao" i pogledamo relativne populacije USSR i ROC u odnosu na istovremene populacije npr. USA videćemo da je ovaj komentar 100% paušalan.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.