Уторак, 28.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прошли месец трећи најтоплији јул до сада

(Фото EPA-EFE/FAROOQ KHAN)

БРИСЕЛ – Овај јул је био један од најтоплијих у свету до сада, а од њега су једино били топлији јул у 2019. и у 2016. години, саопштили су данас научници из ЕУ.

Како наводе, прошли месец су обележиле неуобичајено високе температуре у бројним регионима – од Финске до САД, јавља Ројтерс.

Ово је и најновија прекретница у дугорочном тренду загревања планете, у склопу којег су последњих седам година оцењене као најтоплије икада до сада, јер емисије гасова са ефектом стаклене баште мењају климу планете.

„Када посматрамо температуре у свету, уочавамо промене од године до године, па чак и од месеца до месеца”, рекла је Фреја Вамборг, виша научница из службе ЕУ за праћење климатских промена Коперникус.

„Али, на крају крајева, основна ствар коју уочавамо је тренд глобалног загревања”, додала је она пренео је Танјуг.

Прошли месец је био трећи најтоплији јул икада у свету, после јула 2019. и јула 2016. године, саопштио је Коперникус. Био је то и други најтоплији јул у Европи, после 2010. године.

Подаци Коперникуса сежу до 1950. године, али се укрштају са другим подацима који датирају до средине 19. века.

Више региона је прошлог месеца било погођено екстремним временским приликама, што је у складу са ставом научника да глобално загревање чини топлотне таласе све жешћим и да ће топлија планета довести до обилнијих падавина.

Рекордна врућина у САД и Канади, која је почела у јуну, убила је стотине људи и разбуктала пожаре. У Кини, Белгији и Немачкој екстремне падавине изазвале су смртоносне поплаве.

На тропском северу Аустралије забележене су прошлог месеца највеће дневне температуре, док су температуре изнад северне Африке биле више од нормалних, саопштио је Коперникус.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.