Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Официр који није погазио заклетву коначно осло­бо­ђен оп­ту­жбе за ратнe злочинe у Сло­ве­ни­ји

Сло­ве­нач­ки суд уки­нио је и ре­ше­ње о при­тво­ру про­тив Гру­јо­ви­ћа, а на осно­ву пре­су­де сле­ди по­вла­че­ње две Ин­тер­по­ло­ве по­тер­ни­це про­тив офи­ци­ра
Дра­го­мир Гру­јо­вић и род­ном Чач­ку ( фо­то Г. Ота­ше­вић)

Ча­чак – Ка­пе­тан пр­ве кла­се из Чач­ка, Дра­го­мир Гру­јо­вић (60), до­био је на кућ­ну адре­су пре­су­ду Окру­жног су­да у Но­вом Ме­сту у Сло­ве­ни­ји, ко­јом је ко­нач­но осло­бо­ђен оп­ту­жбе да је по­чи­нио кри­вич­на де­ла рат­ног зло­чи­на и по­ку­ша­ја уби­ства, по­сле по­ступ­ка ко­ји је тра­јао три де­це­ни­је. На кра­ју от­прав­ка (од­лу­ка од 10. ју­на ове го­ди­не уру­че­на је ка­пе­та­ну про­шле сед­ми­це), пре­ве­де­ном у Бре­жи­ца­ма на срп­ски и по­сла­тог у Ча­чак, пред­сед­ник суд­ског ве­ћа из Но­вог Ме­ста, На­та­ли­ја Пи­цек Кинк, на­во­ди да је обра­зло­же­ње пре­су­де от­па­ло јер ни­јед­но овла­шће­но ли­це ни­је на­ја­ви­ло жал­бу.

Сло­ве­нач­ки суд уки­нио је и ре­ше­ње о при­тво­ру про­тив Гру­јо­ви­ћа, до­не­то у про­шлом ве­ку, а на осно­ву пре­су­де сле­ди по­вла­че­ње две Ин­тер­по­ло­ве по­тер­ни­це про­тив офи­ци­ра Вој­ске Ср­би­је, рас­пи­са­не на осно­ву зах­те­ва пра­во­су­ђа Сло­ве­ни­је.

То­ком по­туп­ка, Гру­јо­вић је са­слу­шан у Оде­ље­њу за рат­не зло­чи­не Ви­шег су­да у Бе­о­гра­ду, а пре­ко бра­ни­ла­ца и лич­но пи­сме­ни­ма од­го­ва­рао су­ду у Но­вом Ме­сту, али се ни­јед­ном ни­је по­ја­вио на су­ђе­њи­ма јер би ина­че био ухап­шен чим на­пу­сти те­ри­то­ри­ју Ср­би­је. Бра­ни­ли су га адво­ка­ти Бо­рут Шкерљ из Но­вог Ме­ста и Све­то­зар Ж. Па­вло­вић из Бе­о­гра­да.

У по­след­њој, осло­ба­ђа­ју­ћој пре­су­ди, сто­ји да се од­би­ја оп­ту­жба ту­жи­ла­штва у Но­вом Ме­сту да је ју­на 1991, слу­жбу­ју­ћи као под­о­фи­цир ЈНА у обли­жњем скла­ди­шту Мо­кро­ног, учи­нио рат­ни зло­чин та­ко што је, као за­по­вед­ник скла­ди­шта ЈНА у Пу­шћа­ви код Мо­кро­но­га, где је чу­ва­но 7,2 ми­ли­о­на ли­та­ра го­ри­ва, за­стра­ши­вао ци­вил­но ста­нов­ни­штво.

По­сле из­би­ја­ња ору­жа­ног су­ко­ба Те­ри­то­ри­јал­не од­бра­не Сло­ве­ни­је и ЈНА, 29. ју­на 1991. и на­ред­них да­на у лич­ним кон­так­ти­ма и по те­ле­фо­ну и пи­са­ној фор­ми, про­гла­ша­вао да ће ди­ћи у ва­здух скла­ди­ште чи­ме је „про­у­зро­ко­вао пре­стра­ше­ност 500, 600 ста­нов­ни­ка у об­ли­жљим се­ли­ма Пу­шћа­ва, Хра­сто­ви­ца, Мост, Мар­ти­ња вас и Бру­на вас, ко­ји су се од­се­ли­ли на не­ко­ли­ко да­на. Ме­ђу­тим, ту­жи­ла­штво из Но­вог Ме­ста је у за­вр­шни­ци глав­ног пре­тре­са од­у­ста­ло од овог те­ре­ће­ња Гру­јо­ви­ћа.

Дру­го де­ло те­ре­ти­ло је овог ју­на­ка да је 29. ју­на 1991. на уда­ље­но­сти од пет ме­та­ра два пу­та из пи­што­ља пу­цао у ко­ман­дан­та скла­ди­шта сло­ве­нач­ког ка­пе­та­на Бра­ни­ми­ра Фур­ла­на, те га по­го­дио са­мо јед­ним хи­цем у де­сну пре­по­ну, али без по­вре­де жи­вот­но ва­жних су­до­ва или жи­ва­ца, чи­ме би по­чи­нио по­ку­шај уби­ства. Де­ло је, ако је по­чи­ње­но, за­ста­ре­ва­ло ју­на ове го­ди­не, да­кле по­сле три де­це­ни­је.

Гру­јо­вић је та­да пре­у­зео ко­ман­ду над скла­ди­штем, са­чу­вао имо­ви­ну и 35 вој­ни­ка вер­них Ју­го­сло­вен­ској ар­ми­ји, и сви су се без­бед­но по­ву­кли у Ср­би­ју, мр­твих ни­је би­ло. У то­ку ове бло­ка­де Мо­кро­но­га пред­сед­ник Сло­ве­ни­је Ми­лан Ку­чан ну­дио је те­ле­фо­ном Гру­јо­ви­ћу 500.000 ма­ра­ка да се мир­но по­ву­че и пре­да скла­ди­ште, што је Ча­ча­нин од­био.

 

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Суђење у разумном року
Кривични поступак трајао 30 година?! Мислите ли да сад овај човек ослобођен кривице сме да дутује ван Србије? Шта ако до неког граничног прелаза негде није стигла информација да је скинут са Интерполове потернице, па га онда ухапсе и утамниче, док не проже неколико година да се докаже да више није оптужен? Требало би да од словеначког суда тражи одштету од милион евра за сваку годину суђења, јер су му, као се на крају испоставило, беспотребно и неосновано судили.
Мома
Заслужио јевдве пензије све до овог тренутка.
Limun Zut
Sta se na kraju desilo sa 7,2 miliona litara goriva?
trebao je da adekvatno odgovori
na napade i unisti skladiste goriva. Slovenci treba da odgovaraju zbog napada na JNA i ubijanje vojnika
Zoran Knezevic
Oni su smatrali, uostalom kao i većina bivše "braće" da je sasvim prirodno ubiti Srbina i rušiti "tamnicu naroda" ili "prolaznu sobu" kako su Jugoslaviju nazivali Slovenci. Tragično je što i danas postoje neki ljudi u Srbiji kojima je ubistvo Srbina sasvim "prirodna stvar", dok se ubistvo drugih smatra "genocidom".

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.