Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Казино капитализам

Сетимо се америчких „окупатора Волстрита”, шпанских „индигнадоса”, француских „жутих прслука”… Сви ти револти представљали су плодове гнева и неповерења у неправедни поредак којем је хитно била потребна још једна планетарна криза како би се одбранио од ерупције незадовољства широм света

Планетарно неповерење у вакцине против ковида представља социолошку чињеницу која захтева дубљу анализу од оне засноване на површним мантрањима о утицају тзв. теорија завере на људску свест. У питању је криза поверења у глобални систем која се феноменолошки може посматрати и као реакција људи на функционисање корпоративног капитализма и периодичне кризе планетарних размера која се изазива са циљем успостављања глобалне хегемоније.

Тај континуирани процес поробљавања локалних друштава унутар глобалног и блештавог система казино капитализма текао је споро и у фазама, при чему је свака фаза представљала корак напред у хегемонизму и три корака назад у хуманизму. 1) Ликвидација Салвадора Аљендеа, председника Чилеа, 1973. године и Пиночеови фашистички методи спровођења неолибералних економских мера након преузимања власти означили су почетак краја народне демократије у свету, утрли пут обесмишљавању институције избора те легализовали недемократско постављење, од стране великих сила и моћних корпорација, зависних влада које ауторитарно владају у интересу корпоративног бизниса; 2) Пад Берлинској зида 1989. године устоличио је светског полицајца и планетарну војску у служби неспутане мобилности капитала; 3) Исте године представљен је глобални неолиберални документ под називом Вашингтонски консензус који је пропагирао обавезујуће смернице за приватизовање друштвене имовине широм планете, спречио независну економску политику држава, ојачао мултинационалне корпорације и банкарски сектор те слободу тржишта уздигао изнад слободе човека; 4) Бомбардовање СРЈ 1999. године утабало је пут нормализовању могућности да се војне интервенције убудуће могу вршити и без дозволе УН-а; 5) Рушење њујоршких кула 2001. године, омогућило је гушење људских права декретима извршне власти али и фаворизовање безбедности науштрб слободе под изговором одбране од невидљивог непријатеља; 6) Економска криза из 2007/2008. године, проузроковала је глобални страх од незапослености, учврстила глобалну моћ лихварократа, а изабране владе националних држава учинила зависним од институција корпоративног капитализма.

Сваки од наведених момената представља корак напред у трансформацији глобалног корпоративног система из фазе доминације, где се дисциплиновање грађана и изабраних влада широм света вршило и уз употребу физичког насиља, у фазу тоталне хегемоније, где се репресија и психичко насиље остварује манипулативним техникама убеђивања, индоктринације и институционалних притисака на егзистенцијалну сигурност људи.

Такође, сваки од наведених момената допринео је учвршћивању безалтернативности, једнодимензионалне мисли, ауторитарне свести, израбљивачког и тржишног карактера, егзистенцијалног страха и доминације права корпорација над правима појединаца.

Слободномислећи људи широм света бунили су се, и још то чине, против моћи симболичког насиља која намеће сопствена правила, против дубоко прокопаног рова између шачице најбогатијих на планети и масе подјармљених, против мултинационалних корпорација које су постале моћније од многих колонизованих држава у којима несметано експлоатишу јефтину радну снагу и профитабилне сировине…

(Фото EPA/Justin Lane)

Сетимо се америчких „окупатора Волстрита”, шпанских „индигнадоса”, француских „жутих прслука”…  Сви ти револти представљали су плодове гнева и неповерења у неправедни поредак којем је хитно била потребна још једна планетарна криза како би се одбранио од ерупције незадовољства широм света. 7) И гле чуда, букнула је концем 2019. године ковид криза која је, поред скретања пажње са структурних проблема корпоративног капитализма и енормне количине симболичке и материјалне користи коју су поједини сектори исисавали из пренадуване ситуације, послужила као параван за уклањање последње бране дефинитивном затварању конструкције тоталитарне хегемоније на планетарном нивоу. Реч је о маргинализацији устава националних држава и међународних декларација о људским и дечјим правима.

Управо на томе тренутно раде реакционарне владе широм света, настојећи да трајно уназаде цивилизацијске тековине – права и слободе човека, за које су се прогресивни људи мукотрпно борили стотинама година, али и да врате цивилизацију назад у мрачно доба неспутане репресије. Људи се у овом тренутку, противно Универзалној декларацији о људским правима, лишавају слободе избора и разврставају на подобне и неподобне.

Невакцинисани се противуставно етикетирају, криминализују, приморавају на вакцинацију под претњом ускраћивања права на рад и на концу  сврставају у грађане другог реда.

Дугорочно посматрано, ово је страшније од било којег соја вируса будући да наговештава проширење опсега репресије и њену институционализацију у годинама које долазе. Јер, не прети вакцинисанима опасност од невакцинисаних, будући да медицина тврди како имунизовани евентуално могу добити лакши облик болести који не захтева болничко лечење. Стварна опасност и једнима и другима прети од система који вакцинисане ставља изнад невакцинисаних, профит изнад људи, фармацију изнад медицине, декрете изнад устава, лаж изнад истине, уредбе изнад закона, безбедност изнад слободе, технологију изнад науке, економију изнад живота… И, колико сутра, репресију од које нема одбране изнад свих нас.

Такав систем не заслужује поверење већ масовни отпор грађана будући да те исте грађане – субјекте третира као пуке објекте – потрошаче, тржишне марионете и жртвене пионе на шаховској табли безграничног раста који је сам себи сврха.

Социолог

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари27
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan
Vreme između tačaka navedenih u tekstu je sve kraće, pa se usuđujem reći da je u pitanju kraj. Koprcanje lešine, doduše velike koja u smrtnom ropcu još zna da odalami, ali ne osta mnogo krvi u njoj.
Раде Ковачевић
Није лако тумачити савремену цивилизацију, нити је лако критички осветлити хегемонистички карактер глобалног капитализма.Отуд долази и велика вредност приложеног текста социолога Јашовића који у херменеутици и критици улаже завидан труд.Међутим, критичар је дужан да подметнуту безалтернативност која извире из ненародних центара моћи,као једнодимензионалност мисли, трансцендира осватљавањем и навођењем алтернатива, у овом случају: тржишној привреди, приватној својини, либералној држави, неправди.
Бобан
Одличан чланак. Мислим да смо сведоци краја казино капитализма који се пред нашим очима и убрзано трансформише у задњу фазу, тзв. КФП капитализам ("Kill for Profit").
Бојана
Pre bih rekla da je kriza sa pandemijom ogolela poredak o kome autor govori, nego da je ista bila potrebna da se taj poredak učvrsti. Ljudi su ionako već bili savršeno kontrolisani putem mobilnih telefona koji su im nametnuti kao sopstveni izbor. Da bi se neoliberalni koncept zasnovan na matrici profit i samo profit održao, potrebni su mu zdravi radnici. I sada se ovaj poredak sapliće o svoju priču o vladavini prava i sloboda, jer ne zna kako da slobodu izbora pomiri sa nužnošću vakcinacije.
Vladimir
Pandemija nije naudila sistemu. Naprotiv.
Aleksandra
Pitam se zašto epidemiolozi kada govore o kolektovnom imunitetu ne uračunaju i one koji su preležali koronu i tako stekli prirodni imunitet?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.