Четвртак, 02.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТРИДЕСЕТ ДРУГЕ ЛЕТЊЕ ОЛИМПИЈСКЕ ИГРЕ У ТОКИЈУ (23. ЈУЛ – 8. АВГУСТ)

Ђоковић не може да разочара

Данас, када у спорту постоји само црно и бело, подсећамо на лекцију некадашњег новинара „Политике” Косте Стаменковића који је једном колеги почетнику објаснио да неко као Радивој Кораћ „никада не може да разочара”
Одласком у Токио ризиковао је можда више него било ко други на олимпијској сцени: Новак Ђоковић (Фото EPA-EFE/Rungroj Yongrit)

Данас, када у врхунском спорту постоји само црно и бело, кад се спортисти деле на супермене и лузере а мечеви на величанствене тријумфе и неописиве бламаже, дошло се и до тога да најбољи спортиста на свету мора да се правда због тога што није донео медаљу својој земљи. Медији листом наглашавају да је Новак Ђоковић „разочарао”, а и он сам жали због тога што је многе „разочарао”…

Међутим, да ли неко као Новак Ђоковић уопште може да разочара навијаче у својој земљи. Ако разочарање дефинишемо као резултат „испод очекивања”, онда би то имало смисла, али – када се има у виду то да је један такав ас ставио своје снове на коцку одласком у Токио, онда све добија другачију боју и тон…

Зато је прави тренутак присетити се једне поучне приче из спортске рубрике „Политике”, о томе како се штите великани, патриоте, али и како треба бити опрезан с речима кад се представља нечији пораз. Јунак ове приче, од пре шест деценија, јесте некадашњи новинар Коста Стаменковић, специјалиста за кошарку, који је те вечери у редакцији сачекао једног колегу почетника, да би прочитао његов извештај са утакмице ОКК Београда.

У то време, док је клуб из Здравка Челара био европска сила (три пута међу четири најбоља тима у Европи), неописива част је била писати о Радивоју Кораћу и његовим друговима. Кораћ, прва спортска звезда Југославије мимо фудбала, с лакоћом је постизао 40, 50, па и више поена (рекорд у домаћем првенству 74, на европској сцени 99). Људи су му се дивили, једнако као што се данас диве Новаку. Међутим, те вечери, није био у свом елементу…

„Кораћ разочарао”, откуцао је на писаћој машини млади новинар наслов са тек завршене утакмице ОКК Београда, дубоко уверен да ће тако најбоље описати шта се збивало на мечу. Можда добити и неки поен код читалаца на почетку своје каријере. Стаменковић је овлаш погледао текст преко његовог рамена, извадио шлајфну из машине и онако искусно, с пуно разумевања, скренуо му пажњу на једну крупну грешку:

– Млади колега, наслов вам није тачан! Знате, Кораћ не може да разочара. Ваш наслов ће бити: „Кораћ није имао своје вече”!

Тако сада можемо да констатујемо да Ђоковић није имао свој дан у Јапану!

То је оно, кад стицајем околности, не играте онако како знате, ма шта био узрок томе (умор због играња на два колосека, повреда, стомачне тегобе…).

Одласком у Токио ризиковао је можда више него било ко други на олимпијској сцени, угрозивши тиме свој велики сан, нешто по чему ће се једног дана мерити не само његова каријера већ и историја тениса – освајање новог трофеја Ју-Ес опена у Њујорку (почетком септембра), чиме би дефинитивно отклонио дилеме око тога ко је најбољи тенисер свих времена. Познато је да олимпијска медаља није престиж у тенису, као и да нико још од Рода Лејвера (1969) није освојио сва четири највећа турнира у истој години.

Да је мислио само на своју каријеру, не би ни ишао на Олимпијске игре. (укупно четврте у каријери).

Да му је било до личне промоције, играо би само сингл, а не и дубл.

Показао нам је, ако ништа друго, да патриотизам није изгубио сваку битку у професионалном спорту и да још постоје они који осећају понос док бране боје своје земље (као што су то у кошарци браћа Гасол, Дончић, Скола, Дурент…).

Треба знати и то да није исто када на Олимпијске игре одлазите по афирмацију и прилику да решите животну егзистенцију (као у „мањим” спортовима – мада тиме не треба мерити патриотски набој), или када сте тамо као суперпрофесионалац кога једна оваква „авантура” може папрено да кошта (у случају повреде). Није ту реч о три милиона долара (за титулу на Ју-Ес опену) или разним другим премијама, већ о нечем много већем, а то је – почасно место у историји спорта. Ђоковић би са највећим бројем гренд слемова и сезонским Гренд слемом (сва четири пехара „велике четворке”) постао и кандидат за једног од најбољих спортиста свих времена, уз раме Мајклу Џордану, Мохамеду Алију, Пелеу, Карлу Луису и осталима који се стално налазе у таквим анкетама.

Уместо да се у миру спрема за један такав подвиг, да се придружи десетини других тенисера који нису хтели да ризикују неке своје циљеве, Ђоковић се ставио на чело српског тима. Тако да је Ђоковић одушевио, а не – разочарао. 

Коментари11
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Petar V. Terzic
Kako je Novak Veliki postao nedostizni sportski divjunak? U cemu je tajna njegovog fenomenalnog uspeha? Sto se tice talenta i vestine, Novak je objektivno jaci od svih, ali ponekad ne i od sebe; on je samo covek-nije masina! Da bismo ovo razjasnili pomaze nam sledeca Konfucijeva misao:"Covek koji moze pobediti druge-jak je; covek koji pobedi sebe-svemocan je".Njegova svemoc je u mentalnoj snazi koju podesava prema strategijskim, taktickim i logistickim takmicarskim uslovima.SRECNO NOLE! IDEMO!
Petar V. Terzic
Leonardo da Vinci kaze:" Volim one koji se smeju u problemima,koji iznalaze novu snagu u teskocama, te postaju jos hrabriji. U takvim uslovima uskogrudni posustaju, ali oni cija su srca cvrsta, cija savest opravdava njihova dela, su spremni da slede svoje principe do smrti". Ove divne podsticajne misli jednog od najiventivnijih poslenika u istoriji ljudske misli I delatnosti mogu se odnositi na Novaka Djokovica-najveceg sportskog pregaoca u istoriji. SRECNO NOLE! IDEMO!
Gentilhomme Vieille Canaille
Nas Nole je vrlo inteligentan covek i sportista , on je vrlo rano shvatio da ga na zapadu nikada nece voleti ni ceniti pa ih tuce njihovim oruzjem . Kada mu zvizde i skandiraju uvrede on zamisli da to rade protivniku i Idemo Dalje ... Kad be se jos nasi politicari ugledali na Noleta ?
MileR
Može sportista da ima loš dan. Ima međutim i ta pojava (ne samo u tenisu) da sportista pokaže kako mu je neko drugo takmičenje (Evroliga, NBA liga itd) važnije od Olimpijskih igara. I onda se postavlja pitanje ko treba da nastupi na OI: poznati sportista koji je prepunjen aranžmanima, ili onaj koji je nepoznat i "gladan" i kome su OI vrhunac karijere? Mislim da je to ovde slučaj, a mi smo kao narod otvoreni i ako nešto ne volimo, to je ta vrsta računice.
Гордана Јовановић
Новак је један, јединствен и непоновљив! То је наш Ноле!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.