Субота, 16.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Последњи опроштај од мајстора новинарства

(Фото Танјуг/З. Жестић)

У Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду сахрањен je Мирослав Лазански. Славног новинара, војнополитичког коментатора и амбасадора наше земље у Русији на вечни починак испратили су председник Александар Вучић, члан председништва БиХ Милорад Додик, министри у влади Ненад Поповић и Ратко Дмитровић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, Братислав Гашић, директор БИА, Драган Бујошевић, генерални директор РТС-а, новинари као и колеге из његове „Политике”, јавне личности, али и бројни поштоваоци његовог лика и дела... У Цркву Светог Николе на Новом гробљу, мало пре 13 часова, улазили су људи и изјављивали саучешће породици.

– Имали сте дивног оца, Александре. Био сам у дипломатији. Примите моје саучешће – само су неке од речи које су проткале свечану црквену тишину пре него што је почело опело. У порту цркве пристизали су бројни суграђани, а венце и „сузе” неки су морали да одложе на живу ограду. Звона са храма огласила су се у 14.05 часова, а затим је тужна поворка кренула према Алеји заслужних грађана. Супруга Тамара и син Александар, достојанствено су корачали иза ковчега и држали се за руке. Од Лазанског су се последњи пут опростили Марко Албуновић, в. д. главног и одговорног уредника „Политике”, Жарко Ракић, новинар и бивши в. д. уредника нашег листа...

(фото Танјуг/М. Миливојевић)

– Мирослав Лазански је волео свој посао, успео је да своју пасију према војсци и оружју претвори у своју професију, а у ономе што је радио, био је најбољи. У својој каријери осетио је мирис барута на већини светских ратишта, радио је интервјуе са најмоћнијим људима света, председницима, генералима, адмиралима, командантима војних савеза, са истока и запада. За њега ништа није било немогуће, ни недостижно – да би успео, мораш да пробаш, говорио је. Његове текстове из „Политике”, попут интервјуа са Владимиром Путином или Башаром ел Асадом, под ознаком хитно преносиле су водеће светске агенције. Давао је новинарском послу сјај који му данас тако недостаје – истакао је Албуновић, подсећајући на то колико је био спреман да са млађим колегама подели своје знање и искуство.

– Његово име и бренд „Лазански” који је створио дозвољавали су му да буде непосредан и приступачан чак и у време док је представљао нашу земљу у Руској Федерацији. Каријера га није променила, за нас је остао само Лаза, мада смо му у шали тепали – Екселенцијо –навео је в. д. главног и одговорног уредника „Политике”, споменувши да је вероватно једини пропуст у његовој каријери што није објавио мемоаре, јер је потпуно извесно да би аутобиографија Мирослава Лазанског била бестселер.

Жарко Ракић подсетио је на давне дане када је Мирослава Лазанског дочекао у редакцији спољнополитичке рубрике дневног листа „Политика” и одмах препознао тада већ велику звезду новинарског неба Југославије.

– А онда, када је пре тридесет године и званично постао део „Политикине” породице кренула је његова фантастична новинарска авантура. Лаза је неуморно ишао с ратишта на ратиште, слао извештаје с фронта, потресна сведочења о људским страдањима, упечатљиве фотографије. Вероватно ни сам није био сигуран колико ратова је овековечио на страницама „Политике” – рекао је Ракић. Његови текстови били су најчитанији, имали су највише коментара које је Лаза пажљиво пратио, увек спреман да одговори, нешто појасни и полемише са читаоцем – истакао је Ракић, који је стицајем околности био његов последњи уредник, пре него што је Лазански отишао у дипломатску мисију.

Душан Цветковић, рођак Мирослава Лазанског, подсетио је на страдање породице Лазански у усташком логору Јасеновац, али и на протеривање породица Плавшић и Живковић са вековних огњишта, истакавши да њима, деци, никада није усађивана мржња, презир и осветољубивост.

–Ти си био наша узданица, предводник нових нараштаја, који су нам оставили наши родитељи – рекао је Цветковић.

Комеморација у Министарству спољних послова

У Министарству спољних послова одржана је комеморација Мирославу Лазанском, амбасадору Србије у Русији, који је изненада преминуо у среду у 71. години. Од Лазанског су се опростили Немања Старовић, државни секретар у Министарству спољних послова, Љиљана Смајловић, новинарка и некадашња уредница „Политике”, Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница „Спутњика” на српском језику, Александар Апостоловски, новинар дневног листа „Политика”.

Са комеморације у Министарству спољних послова (фото (Танјуг/З. Жестић)

Александар Апостоловски описао је Лазанског као мајстора новинарства који је одлучио да никада неће писати досадно и да је ту идеју заштитио својим именом и презименом. Био је једини новинар са југословенских простора који имао статус поп-звезде и за кога је говорио да је „Здравко Чолић српског и југо новинарства”.

– Био је Србин југоносталгичар и југотрагичар, ко га сматра националистом, није знао ништа о Лази, ни о животу – рекао је Апостоловски.

Старовић је подсетио на богату каријеру Лазанског, извештаје са ратишта у које је увек био уткан лични печат…

– Тешко је набројати све истакнуте државнике и војне команданте војних снага које је интервјуисао, а међу којима су три маршала Совјетског Савеза, шеф КГБ-а, командант британске флоте из Фокландског рата, шефови оружаних снага из Кине, Русије, Јапана, Украјине, Италије…– рекао је Старовић. Смајловићева је подсетила да је Лазански био новинар кога је народ волео, а који љубав читалаца није зарадио распаљивањем политичког беса, нити позивањем на реваншизам. Није се служио политичким трачевима, није обелодањивао ништа што би унизило друге, никада није ударао ни милиметар испод појаса и никоме није нацртао мету”, рекла је Смајловићева. Љубинка Милинчић је казала да је срећна што је имала Лазанског за пријатеља и да су се највише зближили када је почео да ради за „Спутњик”.

–Сећам се када сам то најавила колегама које су питале шта ће да ради, рекла сам нека ради шта хоће, он је Лазански. Све што је радио, подизало је тираж, а ових дана са тугом констатујемо да нам Лазански последњи пут подиже тираж – рекла је Милинчићева.

Комеморацији су присуствовали министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић, заменик градоначелника Горан Весић, новинар Миломир Марић, писац Александар Гаталица, новинарка Весна Југовић...

Последњи поздрав и од оних који га нису познавали

Неки од суграђана опростили су се од Лазанског, а они који нису стигли то да учине, замолили су друге да запале свећу за покој његове душе у њихово име.

– Таксиста је возио шинама и питала сам га зашто то ради. Он је претпоставио да журим, пошто идем на гробље, а када сам му рекла да идем на сахрану Мирослава Лазанског, дао ми је 100 динара и замолио ме да запалим свећу у његово име – испричала је за наш лист суграђанка Татјана.

 

Коментари25
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Драгослав Костић
Последњи поздрав драгом пријатељу Мирославу од Драгослава Костића са породицом.
Тома Драговић, Ужице
Кад је избио рат у Словенији, мене су 26/27 јуна 1991 са рез. поручницима: Тиосавом Јовановићем, Антом Пухом и Зораном Илићем послали из Београда у Церкље. У Загребу нам се придружио новинар Мирослав Лазански. Ведар и велики лаф, успео је да нам разбије страх који нас је обузео. Извукли смо болницу из Римских Топлица без губитака. У Загребу смо од ђака каменовани. Од тада траје моје дружење са Лазом. Лака ти црна српска земља јуначе! Небо се радује! Дошао је најбољи од нас! Тома Драговић Ужице
Славко Јовичић
Омогућио си ми, снагом свога ауторитета, да видим и ископирам досије Јосипа Броза (преко Јовановића и Решетњикова); видео сам, захваљујући теби, архиву најјаче образовне установе на планети-Партизанске војне академије (за коју у Југославији нико није ни чуо). Само захваљујући теби, ушао сам у архиве у који ниједан Југословен никад није крочио. Отворио си ми врата најзатворенијих установа на планети. Драги Мирославе, почивај и миру! Лака ти земља! Вечна ти Слава! Твој друг Славко Јовичић
Радомир, Москва
Твоја иницијатива да се обнови наша амбасада у Москви није државу Србију коштала и динара. Све си успео да урадиш на добровољној бази и, да нас, Србе који живимо у Русији организујеш да то направимо на понос свим грађанима Србије. Много тога остало је још да се уради. Обећавам, урадићемо! Небесима хвала што је такав човек постојао и, што сам имао част да га упознам и сарађујемо. Почивај и миру међи анђелима, Драги мој Мирославе!
Радомир, Москва
Твоја иницијатива да се обнови наша амбасада у Москви није државу Србију коштала и динара. Све си успео да урадиш на добровољној бази и, да нас, Србе којиивомо у Русији организује да то направимо на понос свим грађанима Србије. Много тога остало је још да се уради. Обећавам, урадићемо! Небесима хвала што је такав човек постојао и, што сам имао част да га упознам и сарађујемо. Почивај и мору међи анђелима, Драги мој Мирославе!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.