Четвртак, 20.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
34. ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ ХЕРЦЕГ НОВИ

Историја писана крвљу, блатом и заборавом

Хапшење и суђење атентаторима после убиства краља Александра Карађорђевића - тема је филма „Пуцњи у Марсеју” Гордана Матића, у којем се играни делови вешто преплићу са псеудодокументарним формама
Из филма „Пуцњи у Марсеју” (Фото:Продуцентска кућа „Рекреативно”)

У клими када у Немачкој и Италији бујају нацизам и фашизам, на истоку господари чврста рука Јосифа Висарионовича Стаљина, а Југославија разапета између потреба, жеља и могућности и сваколиких међуетничких незадовољстава, 9. октобра 1934. догађа се терористички чин на француском, пријатељском тлу. Пред хиљадама сведока у Марсеју је убијен југословенски краљ Александар Карађорђевић.

 Оно што је после следило – хапшење и суђење атентаторима, тема је дугометражног хибридног филма „Пуцњи у Марсеју” сценаристе и редитеља Гордана Матића, у којем се играни делови вешто преплићу са псеудодокументарним формама. Синоћ на Канли кули, том гледалишту под отвореним небом 34. Херцег Нови Монтенегро филм фестивала, догодила се његова светска премијера.

Сценарио за овај филм Матић је (у сарадњи са Владимиром Андрићем) засновао на транскриптима са суђења у Екс ан Провансу (започето 1935), извештајима судског извештача Станислава Винавера и архивским материјалима о овом догађају из 1934. године који је обележио 20. век. Пред очима гледалаца је судски процес терористима, припадницима усташког покрета, Звонимиру Поспишилу, Мију Краљу и Ивану Рајићу, који су били саучесници Влади Георгијеву Черноземском, припаднику бугарског ВМРО-а, главном атентатору на краља Александра од Југославије и министра спољних послова Француске Луја Бартуа. Матић кроз реконструкцију и драматизацију правног процеса, осветљавајући такође и све оно што је изостављено током суђења, нуди гледаоцима пунокрвну судску драму која је најближа истини о самом суђењу. Нуди филм који доприноси расветљавању једног дела југословенске, српске и европске историје. Филм који отрже од заборава и филм који завређује да се после биоскопске експлоатације нађе и на каналу „Хистори”, а не би било лоше да га погледа и француска публика.

 Неуобичајена филмска структура коју је Матић свесно одабрао (а већ је и успешно искусио и у филму „Жућко – Прича о Радивоју Кораћу”) и са њоме вешто завладао, омогућила му је редитељску контролу играних делова и архивске грађе и употребу псеудодокументарних делова у којима ликови као актери догађаја из 1934. говоре директно у камеру. На овај начин додатно је гледаоцу приближена политичка и друштвена атмосфера времена у којем се атентат догодио, али и откривена многа накнадна сазнања и о том судбоносном дану и о догађајима касније током и после истраге.

 Реконструкција судског процеса у складу са архивским снимцима је презентована у црно-белој техници, док су сцене директних сведочења „актера” догађаја: тужиоци, адвокати, судије, агенти полиције и тајних служби, извештачи, новинари, политичари, сведоци самог догађаја... снимане у колору. И овакво стилско опредељење даје овој судској драми на динамизму и повећању тензија у тадашњем (па и садашњем) великом очекивању да ће се коначно открити истина ко је заправо стајао иза убиства. Око атентата и овог једног од најзначајнијих догађаја у српској (и југословенској) историји кружиле су и круже многе приче, легенде, па и недостојна порицања, а томе су допринеле и промене које су се на европском тлу догађале од атентата до почетка суђења над којим се, уз вео тајновитости и утицаја са политичких врхова, надвио и неспокој и стрепња од могућности да ће убице бити ослобођене...

 Све је то сабрано и уверљиво представљено у Матићевим „Пуцњима у Марсеју”, филму у којем су свој допринос дали директор фотографије Душан Ивановић, монтажер Александар Поповић и сценограф Ненад Марковић и костимографкиња Драгица Лаушевић. Музику за филм компоновао је Марко Матовић, а велику глумачку екипу чине: Тихомир Станић, Владимир Алексић, Светозар Цветковић, Гордан Личић, Страхиња Блажић, Ђорђе Ђоковић, Никола Милојевић, Владан Живковић, Давид Тасић Даф, Марко Марковић...

 После светске премијере у главном такмичарском програму 34. Херцег Нови Монтенегро фестивала, Матићеви „Пуцњи у Марсеју” биће приказани и на српским фестивалима који следе, док ће се званична биоскопска премијера одржати 9. октобра на дан убиства краља Александра од Југославије...

Коментари20
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Раде Косановић
Мој први комшија био је принц Ђорђе, Титов најбољи другар и, уверен сам, најискренији пријатељ. Као дете памтим да је Тито бежао од обезбеђења да би играо шах на мојој тераси са Ђорђем. Неки шумадинци су хтели да убију Ђорђа и Тито му је дао пратњу. Деда Ђорђе је мени причао како га је рођени брат Александар сместио у лудницу, аТито му је дао слободу. Имао је у дневној соби умет. слику Тита у природној величини. Било би лепо да се и принц Ђорђе нађе на филму.Честит и поштен, патриота, заслужио
С. Лисинац
Краљ се, напросто није снашао. Посвађао се са дедом код кога је одрастао и деду протерао. Оженио се расипницом која није имала меру у трошењу.,, најбеднија земља и најбогатији краљ" - Пилсудски написао. СФРЈ је до 1972 отплаћивала свадбу. Купили 85 Пакарда нових. Књигу,, Кад се краљ жени",1922, забранио. На 187 ст. попис свега шта је купљено за свадбу. На Опленцу сам нашла само краћи текст, а књигу купила у Скопљу. Да је био мудрији, имао је прилику да окупи све Србе у једну државу, трајно, али
Снежана МАРИНКОВИЋ
Краљ је био врло непопуларан у црквеним круговима СПЦ због укидања српске нације у Уставу из 1931.Патријарху Варнави, епископи су саветовали да баци анатему на краља. По савету Британаца, то није урађено. Укидање српске нације и увођење југословенства, и кривична одговорност за истицање, окренуло је многе србе против династије. У Хрватској је створило незадовољство које је резултирало стварањем Хрватске бановине у данашњим границама 1937. узимајући Далмацију и Славонију Србима. То је резултат...
Dusan Martinovic
Vase ostvarenje staje po meni u red Tri tektonska poremecaja SrBske kulture "Kad su Tikve Cvetale" "Plasicni Isus" I Vi Moram da cestitam Autorima jos jednom na hrabrosti jer vidim da iz ove menazerije tastine niko nije demonstrirao gradjansku pristojnost osim hipokrizije.
Лазар
Краљ Александар је био искрен Југословен и то су му пребацивали наши националисти свих боја. А Југославија је, као новостворена држава, сметала суседним државама - губитницама у Првом Св рату. Идеја Југославије је била велика ал ми смо били мали.
Бојана
Тачно! Само највећи непријатељ Југославије и,, српске експанзије" била је убедљиво, Италија. У свим институцијама, дворовима и владама и Европи лобирала је против Југославије. Она створила и прва признала Албанију да би Србима онемоћила излаз на море. Катол. цркву финансирала и окретала против краљевине. Обучавала терористе. Финансирала је и,, угледне" Србе око Српског културног клуба, да се боре за разбијање Југославије.,, Одлука да српско име избрише, коштала је краља живота" - Драгиша Васић

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.