Уторак, 25.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРИЧА ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.
Објава за коња Зекана (Фото „Вековања”)

Гуча – Нико не зна шта су муке тешке, док не прође Албанију пешке, беседили су, на жалу Јегејског мора, преживели српски ратници. Иза њих је чемер ледених Проклетија, те чекаху лађе да их носе до Солуна и новога погибенија, а сваког трена мислима се враћају у далеки завичај, упитани: шта ли раде наши у селу...

Ево како је текла свакодневица укућана јунака драгачевских из Горачића и припадајућих села Губеревци и Живице, остављених на немилост освајачу, док су породичне главе војевале за част отаџбине...

Првих дана децембра 1915. и званично је успостављена окупацијска власт. Већ 15. децембра Штациона команда у Гучи тражила је да јој се упуте сва лица стара од 15 до 55 година ради добијања објава, једне врсте личних карата. Истовремено је наређено да се обави попис грађана и њихове имовине, што ће касније послужити као основа за беспоштедну пљачку народних добара – бележе у својој повесници „Вековања” Радован М. Маринковић и његов син Зоран, описујући судбу праотаца из три села код Гуче, и свега што их снађе.

Чак се ишло до тога да је, рецимо, 16. јануара 1916. тражено да се Штационој команди поднесе извештај о томе колико у општини има конопљаног семена. Наредне заповести биле су да се у Гучу дотерују дрва за огрев и сено. Четвртог априла наређено је да се саопшти грађанима да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки. Забрањена је продаја без дозволе, коже, вуне, вунених производа, а концем 1916. и клање свиња.

Званична валута постала је аустријска круна. Обавезним откупом обухваћене су шљиве (плаћано је пет круна за 100 килограма, а ако су свеже по 15 круна). Сељаци су могли да задрже само 50 литара ракије за домаћинство. Наређено је да се сакупљају шишарке и жир. Одузиман је сребрни и златни новац. Плењени су стока, вуна, посуде од бакра, касније и од других метала.

Од богатијих кућа захтевано је да дају добровољне прилоге у новцу окупаторској организацији Црвеног крста. Јавила се несташица соли и хране, нека домаћинства гладовала су. За исхрану су користила чак и жир.

Нису изостала ни убиства. На Велесу код Гуче 1916. убијен је дечак Милош Пајовић из Живице. Касније и Лука Петковић који је, мислећи да је у општинској згради заноћио неки Соколић, командир жандармеријске станице у Гучи, кроз прозор убацио бомбу. Соколић је, међутим, спавао негде у селу али су Петковић, који је живео у Суруџићима, и његов шурак из Живице стрељани на Љутој крушци између Живице и Виче. Пресудила је Бециркс команда из Гуче, која је тако названа после Штационе.

Народ који је пре рата био политички подељен у таквим околностима постајао је све јединственији у отпору окупатору. Бунио се, рецимо, против преименовања општинског суда у поглавраство, или на увођење новог календара, од 16. маја 2016.

И носиоци власти били су понекад уплашени, на то су их нагонили и повремени доласци комита. По крају се причало да су 1917. у Драгачево дошли неки учесници Топличког устанка, а следећег лета дознало се да се у Овчарско-кабларској клисури окупила комитска устаничка јединица.

Сиротиња је опстајала по правилу – дан и комад, година и опанци – а које имао седланика могао је, бар привремено, рачунати да је на коњу.

Тако је у једној домаћинској кући Губереваца, као важан спис сачувана објава којом се доказује да је њихов коњ Зекан претекао два рата и дочекао да буде демобилисан. Ту, ево, овако стоји:

„Објава на једнога коња по имену Зекан који је на служби турског и бугарског рата, при 4. батаљону 5. прекобројног пука, од 20. септембра 1912. до 16. августа 1913. године и сад се отпушта и упућује по териоцу Раденку да преда даваоцу Миљку Ракићевићу из села Губереваца, срез Драгачевски, округ Чачански. С тим да по предаји извести актом чету у Крагујевцу.”

Објаву је 16. августа 1913. у Чачку издао и потписао командир, потпоручник Новак Тимотијевић.

Не зна се како је пегави драгачевски ат служио у новом рату који је убрзо стигао у Србију, али ако је делио судбину својих господара, сигурно се намучио к’о нико његов.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

db
I otkuda u Austriji onoliko zlata i srebra, raznih umetnina -od rada -nikako ne već od pljačke . Pitanje za sve EU fanove -a šta mislite da će taj ljudska podvrsta opet da traži i radi , nego malo ili malo više jako isplative pljačke ?
Баба
Обрадовали смо се окупаторској latinici...и данас је скоро искључиво користимо , чак и у формалним документима ...рецимо лекарски извештаји.
сивошевић
исто би се поновило да нас опет се окупирају. већ јесу јер влада гајевица и разни бенефити
Bob Petrovich
Обратите пажњу које је мере ОКУПАТОР увео у Србији "Четвртог априла наређено је да се саопшти грађанима да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо." Мучно је кад данас неки Срби као знак одобравања кажу неком "капа доле". Тако само робијаши поздрављају.
Саша Микић
Мало сте помешали обичаје и наредбе окупатора. ''Капа доле'' је увек била када неком желиш да изразиш поштовање. Није било примерено држати капу на глави у цркви, у кући за трпезом и у присуству власти. Окупатор је наредбом да се скида капа терао народ да се осећа пораженим по сваку цену.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.